Umetničke prakse i turizam

Piše dr Dragana Gnjatović

Knjiga prof. dr Smiljke Isaković pisana jasnim književnim jezikom važan je naučni doprinos istraživanjima u oblasti kulturnog turizma

U knjizi „Umetničke prakse u kontekstu kulturnog turizma“ autora prof. dr Smiljke Isaković na malom prostoru, u jednoj knjizi, obuhvataju se široka kulturološka znanja, kao i naučne i stručne informacije o umetničkim praksama u svetu i na prostorima Srbije u kontekstu kulturnog turizma. Takve sinteze, sa veoma naglašenom orijentacijom da budu enciklopedijske i da duboko zadiru u istorijsku dimenziju, mogu da pišu samo izuzetno obrazovani poslenici naučne misli, pretačući veliki fond znanja, mukotrpno sticanog velikim, dugogodišnjim radom, na manji broj stranica. Autor prof. dr Smiljka Isaković se ovim rukopisom svrstava u red naučnih radnika koji su sposobni za ovakve poduhvate. Ona se pokazuje kao znalac osnovnih istorijskih tokova u kulturi i umetnosti koji su bili temelji nastanka i razvoja kulturnog turizma, kao i umetničkih praksi koje su obeležile savremenu epohu razvoja ove oblasti turizma posebnih interesovanja.
Rukopis je zasnovan na relevantnoj, domaćoj i inostranoj, naučnoj literaturi. Prof. dr Smiljka Isaković citira izvorno 140 autora predstavljajući se na taj način kao dobar poznavalac njihovih dela. To takođe svedoči o enciklopedijskom karakteru rukopisa i velikoj zastupljenosti istorijske dimenzije. Rukopis je podeljen na 12 tematskih celina koje su metodološki koncipirane tako da postoji ravnoteža između tekstova posvećenih umetničkim praksama u kontekstu kulturnog turizma u međunarodnim razmerama s jedne strane i u razmerama Republike Srbije s druge strane.
Kroz poglavlja o značaju kulturnog turizma, rudimentarnim oblicima kulturnog turizma i sedam svetskih graditeljskih čuda Starog sveta, srednjovekovnim verskim putovanjima u Jerusalim, kao i o najstarijim gradovima u Evropi u koje je putovao i veliki srpski prosvetitelj 23Dositej, o nematerijalnom kulturnom nasleđu: muzici, pozorištu, baletu, operi, flamenku i fadu i folklornoj muzici, ali i o materijalnom kulturnom nasleđu, sa akcentom na listi kulturnih dobara Uneska, o uticaju globalizacije i savremenih medija na kulturni turizam, o ruralnom i urbanom kulturnom turizmu (o domaćim i inostranim muzičkim festivalima na otvorenom i svim značajnijim muzičkim događajima u Srbiji – ovaj prikaz, sam za sebe, predstavlja svojevrsnu monografsku celinu), o čuvanju kulturnog nasleđa u muzejima, zbirkama, kao i kroz izložbe i aukcije, o verskom i mračnom turizmu, i kulturnim rutama u Srbiji, dr Isaković poručuje da bez čuvanja svetske kulturne baštine nema kulturnog turizma, ali ni čovečanstva.
U nameri da čitaocu približi najviše domete graditeljske kulturne baštine Srbije, prof. Smiljka Isaković navodi „Sedam srpskih čuda graditeljstva“, odabranih u akciji „Politikinog“ dodatka „Magazin“ i Turističke organizacije Srbije 2015. godine. To su Beogradska tvrđava, Šarganska osmica, Manastir Studenica, Gamzigrad – Romulijana, Manastir Visoki Dečani, Hram Svetog Save i Gradska kuća u Subotici.

Iz recenzije rukopisa