Sveti Petar Cetinjski ponovo među nama

Fotografije Milan Timotić

U Sremskim Karlovcima je u subotu, 26. novembra 2016. godine, svečano osvećena ploča posvećena Svetom Petru Cetinjskom. Ploču je postavilo Udruženje „Cetinje“ iz Beograda

U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, posle liturgije, vladika sremski Vasilije je osvetio ploču postavljenu u znak sećanja na 13. oktobar 1784. godine, kada je u ovoj crkvi hirotonisan Sveti Petar Cetinjski (Petar I Petrović Njegoš) za mitropolita crnogorsko-primorskog. To je učinio mitropolit Mojsije Putnik uz sasluživanje četiri episkopa: vršačkog Vikentija, bačkog Josifa, karlovačkog Jovana i slavonskog Pavla. Tako je počela jedna od najimpresivnijih biografija u našoj crkvenoj, državnoj i kulturnoj istoriji.
Dugoveki crkveni i svetovni poglavar Crne Gore, njeno pero i njen mač, njena čast i poštenje, pobednik u bitkama na Martinićima i Krusima, dostojanstveni pregovarač sa mletačkim, francuskim i austrijskim generalima, očajnički je pozivao na prestanak domaćeg rata među svojim sunarodnicima, verno sledio Rusiju, uveren da ko je protiv Rusije taj je protiv Slovena, povezivao se sa Karađorđem, čiju je mučeničku smrt istinski ožalio. Tragovi njegovih misli sačuvani su u brojnim poslanicama (dve u ovom prilogu objavljujemo), koje klasičnim jezikom naše narodne i pisane tradicije, biblijskim patosom i neuporedivim ličnim tonom, spajaju različita svojstva pisma kao žanra u srpskoj književnosti. Ima u njima od Dositejevog poverenja u prosvećenost, od neprestanog vapaja za osnivanjem i unapređivanjem škola, ma koliko da su se ova dva čoveka razlikovala. Ima u njima od Vukove tvrde racionalnosti u sagledavanju događaja, od realističke procene događaja i okolnosti, od shvatanja sve opasnosti koja vreba mali narod u suočenju sa slepim diktatom velikih sila. Ali ima i od duboke heroičnosti naše narodne poezije, od poetskog poverenja u istinu i pravdu, u uspravni korak malog naroda. Ima – i to je najuzbudljivije – u njima i skrivenog ličnog tona, duboko zapretanog u slapovima rečenica posvećenih obavezama, događajima i ljudima, kao traga jedne lične izuzetnosti i otmene genijalnosti: traga čiji odziv pronalazimo i u pismima njegovog naslednika Petra II Petrovića Njegoša.
Na akademiji posvećenoj Svetom Petru Cetinjskom, koja je održana u svečanoj sali Karlovačke bogoslovije, u prisustvu i sa blagoslovom episkopa sremskog Vasilija, koju je vodio pesnik Selimir Radulović, pevao je hor Karlovačke bogoslovije, dramski umetnik Nebojša Kundačina je pročitao odlomke iz Petrovih poslanica, prisutne je uviđavno i gospodski – u najboljim tradicijama cetinjske sredine – pozdravio profesor Cetinjske bogoslovije Dušan Bigović, dok je o izuzetnom značaju i mestu Petra I Petrovića Njegoša u srpskoj kulturi govorio prof. dr Milo Lompar.

[[restrict]

Vi se ne možete krvi bracke nasititi

Videći vašu neslogu i domaću rat u sva plemena Vaše nahije, ja s mojom najvišom žalošću i plačem vidim da ste svi sami sebe i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite. Vi ste od Boga odstupili i straha božija izgubili, vi ste grehotu i sramotu izgubili, vi za dušu i poštenje ne mislite, vi se ne možete krvi bracke nasititi, vaša slava, vaše poštenje, vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite.
Svi narodi, koji u tursku zemlju žive, neprestano rade da se iz nevolje izbave i oslobode, kako čujete. I vi i ostali Crnogorci u isto doba radite da svoju slobodu izgubite i da u vječnu sramotu i nevolju, mimo svijeh ostalijeh narodah, ostanete, i nitko vas ne siluje da tako činite, nako sobstvena vaša volja i zli običaj, koji ne hoćete nikojako ostaviti. Vi činite ono što znate, no ne znate što činite. Vi nikoga ne slušate, ko za dobro vaše radi i govori, a neka dođe koji lažac među vama, svi ćete mu vjerovati što vi reče, koji će biti od vas počitovat, kako što su i prvi počitovani bili, neki za cara, neki za proroka, a neki za svetitelja i za čudotvorca, no istini i pošteni čojek ne ima među ovim narodom mjesta.
Cetinje, maja 22 ,1822. godine

Vi ste, dragi sinovi, slobodan narod…

Ljubezni vitezi i mila braćo!
Naš zakleti neprijatelj ne šćede na moje molbe od predstojećeg krvoprolića odustati i da se prođe naše nevoljne braće Brđana, no nadanje imam u svevišnjega Boga, da ćete vi danas svirjepog vraga stidno sa svoje međe proćerati. On je okupio silnu vojsku, ali mu je vojska jadna i čemerna, a više svega nama će sila božja biti u pomoći. Evo smo došli, mili moji vitezi i čestiti junaci, došli smo da s neprijateljem našu krv prolijemo; došli smo da osvjetlamo obraz pred svijetom; došli smo da pokažemo neprijatelju naše vjere, našeg imena i naše predrage slobode da smo Crnogorci, da smo narod, narod voljan, narod, koji dragovoljno za svoju slobodu bori se do posljednje kaplje krvi i sami najmiliji život na međi svojih besmrtnih prađedova ostavlja; ali prokletog vraga hristijanstva preko sebe živa ne pušta u slobodne nam drage gore, koje su naši prađedovi, naši djedi, naši otci i mi sami pravedno krvcom oblili!
Vi ste, dragi sinovi, slobodan narod, vi nemate druge nagrade za vašu svetu borbu do odbrane svoje voljnosti; ali znate da je nagrada slobodnog junaka: odbrana slobode i milog otečestva, jer ko se za drugu nagradu bori, ono nije plemeniti junak, već najmjeni rob, kog viteštvo nema cijene, koji junačkoga ponosa i svoje slobode nema.
Za to su se, mili sinovi i ljubezna braćo moja, naši prađedovi borili, za to se i mi borimo, za to će se i naše potomstvo boriti.
Zato na oružje i na krvavo polje, mili vitezi – da pokažemo neprijatelju šta su kadre junačke gore! Da pokažemo da u nama neugašeno srbsko srce kuca, srbska krvca vrije, da pokažemo kako gorskoje junaka mišica junaštvom nadmašuje na bojnom polju svakog dušmanina!
Arhipastirskij blagoslov predajem vama i preporučujem vas i sebe premilostivom Bogu, da nam bude u pomoći, koji sve vidi i pravedno rukovodi!

Cetinje, juna 1796. godine

[/restrict]