Stranci i albanski adut

Piše Slobodan Ikonić

Nije tajna da je strani faktor bio vrlo aktivan u vanrednim parlamentarnim izborima u Makedoniji. Pošto izbori nisu doneli razrešenje krize, bar onako kako se spolja očekivalo, na redu su igre oko postizbornih koalicija

Tek petnaest hiljada glasova čini razliku između dva ljuta protivnika na vanrednim parlamentarnim izborima u Makedoniji. A zahvaljujući toj razlici, vladajuća VMRO-DPMNE dugogodišnjeg premijera Nikole Gruevskog osvojila je dva mandata više u odnosu na opozicionu SDSM Zorana Zaeva. Ipak, rezultat glasanja održanog u nedelju 11. decembra takav je da je – iako su četvrti po redu vanredni parlamentarni izbori u poslednjih osam godina imali za cilj da, uz posredovanje Evropske unije, Makedoniju izvedu iz duboke i teške dvogodišnje političke krize izazvane sukobima makedonskih političara – verovatnije da će se kriza produbiti, ili bar dobiti neki novi oblik.

Građani Makedonije i međunarodna zajednica očekivali su da bi nova makedonska vlada trebalo da izvede državu iz dvogodišnje duboke političke krize, kao i da reši problem sa imenom te države, koje Grčka osporava. Makedonija je već 11 godina u statusu kandidata za članstvo u EU, ali je zbog imena i spora sa Grčkom o tom pitanju njen evropski put u stagniranju. Pre više od decenije Makedonija je praktično predvodila evrointegracije u regionu, a sada se našla na dnu liste i u ravni je sa BiH i Prištinom.

[restrict]

POBEDNIK I POBEDNIK Sa konačnim rezultatima nije okončan i politički rat između dve glavne partije u Makedoniji. I VMRO-DPMNE i SDSM proglasili su pobedu, što jasno nagoveštava da izbori neće, bar ne tako brzo, staviti tačku na dugu političku krizu. Zoran Zaev i njegov SDSM, koji su aferom „prisluškivanja“ pokrenuli celu priču o aktuelnoj vlasti i njenoj nekompetentnosti da vlada zemljom, na svaki način će pokušati da VMRO pošalje u istoriju i dokaže ono što mesecima tvrdi – da je Gruevski korumpirani političar koji je zloupotrebljavao tajnu policiju kako bi prisluškivao više hiljada ljudi.

Analitičari sad smatraju da izlazak Makedonije iz političke krize jedino može da obezbedi široka koalicija VMRO-DPMNE, SDSM-a i jedne od albanskih partija, ali u to malo ko veruje.

Američki favorit u Makedoniji – lider SDSM Zoran Zaev – izjavio je da Nikola Gruevski, iako su njegova partija i koalicija dobile najviše glasova na nedeljnim izborima, nikako ne sme da formira novu vladu jer je, kako kaže, većina birača glasala „za promene“. Istovremeno je najavio i žalbu na objavljeni izborni rezultat u izbornoj jedinici broj 6 koja obuhvata većinski albanske zapadne delove Makedonije. Uz tvrdnju da je u njoj bilo neregularnosti i da će državna izborna komisija morati da oduzme pobedu koaliciji oko VMRO-DPMNE.

Zaevu sigurno ne idu u prilog čestitke evropskih zvaničnika, šefice EU diplomatije Federike Mogerini i komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana Makedoniji na mirnim i poštenim vanrednim parlamentarnim izborima, čime bi trebalo da je stavljena tačka na mogućnost da bilo ko dovede u pitanje regularnost izbora.

Zato će u narednim mesecima tenzije biti povećane pre svega oko toga koja će od dve najveće političke opcije formirati vladu i sa kojom albanskom partijom. Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE) je, shodno osvojenim mandatima, proglasio pobedu i najavio brzo formiranje vlade. S druge strane, gubitnik Zoran Zaev (SDSM) još nije priznao poraz. Upravo ćutanje Zaeva navodi na pomisao da bi lako moglo da se desi da, uz podršku albanskih partija, Zaev bude taj koji će formirati vladu.

 

ALBANSKI GLASOVI Ko god bude formirao vladu, ona će morati da bude koaliciona i to sa strankama etničkih Albanaca, koji čine trećinu stanovništva u Makedoniji. Kao izvesni koalicioni partner čini se Demokratska unija za integracije (DUI) Alija Ahmetija, iako na ovim izborima nije prošla u skladu sa očekivanjima. A njihova očekivanja bila su da će rezultat biti približan onom sa prethodnih izbora 2014. godine, kada je ova stranka osvojila 19 mandata u Sobranju.

„S ljutnjom kažem da su Albanci izgubili mandate. DUI je pobedio na izborima, ali mene je zanimalo da u prvom redu pobede Albanci i zato me ne raduje ovakva pobeda“, rekao je Ahmeti na konferenciji za novinare u Tetovu.

Prema poslednjim rezultatima, što se albanskih partija tiče, DUI je osvojio 7,3 posto glasova, Pokret Besa 4,87, Alijansa za Albance 2,95 posto, a Demokratska stranka Albanaca (DPA) 2,61 odsto glasova.

Najveće iznenađenje vanrednih parlamentarnih izbora je albanska partija BESA o kojoj se priča da je malo više povezana sa religijom i Turskom, odnosno da ima veliku podršku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Okupljanje Albanaca oko islamističke partije u Skoplju se tumači kao posledica izostanka progresa Makedonije na putu ka EU i NATO.

Očigledno je da će naredni, postizborni meseci do formiranja vlade, ali i kasnije, biti sve samo ne „relaksirani“.

Još nije poznato ko će formirati vladu, ali se navodi dosadašnja desetogodišnja analogija, znači da to i ovog puta učine VMRO i DPA, ali analitičari ističu da je Demokratska unija za integracije (DUI) ključni pregovarač u postizbornom periodu i da je moguće da se situacija promeni.

Izborna obećanja opozicije upućena Albancima o proširenju Ohridskog sporazuma, obećanje zvanične dvojezičnosti, odnosno proglašenja albanskog jezika za službeni na teritoriji čitave Makedonije, kao i kantonizacije, mogla bi da dovedu do toga da se DUI prikloni Zaevu, a ne Gruevskom.

Analizirajući protekle izbore za „Sputnik“, bivši savetnik predsednika Makedonije Cvetin Ćilimanov uočava novu situaciju u kojoj je SDSM zatražio albanske glasove. „Pretpostavka je da su ih i dobili jer je veliki preokret u broju glasova koje je ova stranka osvojila u regionima gde nikada nisu dobili nijedan glas, znači u čisto albanskim delovima. Pretpostavlja se da je to izvršeno pod uticajem ne samog SDSM-a već i stranih diplomata, pre svega američke ambasade.“

 

KO ĆE FORMIRATI VLADU Zbirno gledano, VMRO-DPMNE i DUI zajedno imaju 61 mandat, što je donja granica za sastav vlade i izglasavanje premijera u makedonskom parlamentu, Sobranju, koji ima 120 mesta. SDSM i tri preostale albanske stranke zajedno imaju 59 mandata. Dakle, razlika je u samo dva mandata. Bojazan, ali ne i velika verovatnoća, pominju analitičari iz Skoplja, postoji da bi neko od poslanika iz DUI mogao u poslednjem momentu da „preleti“ na stranu Zaeva.

Ćilimanov naglašava da je VMRO-DPMNE zadržao svoje glasačko telo, što govori da su Makedonci izričito glasali protiv promena koje je opozicija nagoveštavala. Ćilimanov kaže da, čak i da se desi da Zaev formira vladu uz pomoć Albanaca, do ustavnih promena, odnosno onoga što je obećavao tokom kampanje, ne bi tako lako moglo da dođe. „Opet, i u toj kombinaciji su potrebni glasovi za promenu Ustava koju niko ne može da obezbedi, osim da se VMRO-DPMNE i SDSM slože, što je – nemoguće.“

 VMRO-DPMNE je koalicija koju čine 25 stranaka, a portparol u štabu ove koalicije Ivo Koteski kaže da se ta stranka nije borila samo protiv SDSM već i protiv drugih jakih protivnika. „Ostali smo na nogama nakon rušenja vlade…“, rekao je Kotevski.                

S obzirom na to da razlika između „frontova“ koje vode Gruevski i Zaev nije dovoljno velika i ubedljiva da Gruevski može suvereno i lako da formira novu vladu – vrlo je moguće da Amerikanci i EU igru protiv Makedonije prenesu i na teren stvaranja postizborne koalicije. I da na tom terenu pokušaju da nadoknade sve ono što nisu uspeli da realizuju preko samih izbora.

Međutim, ni u Briselu nije baš sve jednoglasno. Prema rečima šefa makedonske diplomatije Nikole Poposkog, ministri spoljnih poslova zemalja EU, kao i evropski komesar Johanes Han izrazili su zadovoljstvo uspešnim, fer i demokratskim izborima. Poposki se u Briselu sastao i sa slovenačkim ministrom Karlom Erjavecom, austrijskim Sebastijanom Kurcom i mađarskim Petrom Sijartom, koji se založio za formiranje vlade VMRO-DPMNE i albanske partije DUI.

Prema Ustavu Makedonije najkasnije 20 dana od izbora konstituiše se Sobranje na sednici koju saziva aktuelni predsedavajući parlamenta.

Ukoliko konstitutivna sednica ne bude održana, 21. dana od izbora poslanici će se sami okupiti i konstituisati Sobranje. Takođe, prema Ustavu, predsednik Makedonije je dužan da u roku od 10 dana od konstituisanja Sobranja poveri mandat za sastav nove vlade partiji ili partijama koje budu imale većinu u parlamentu. Dvadeset dana od davanja mandata mandatar pred poslanicima podnosi program i predlog kabineta buduće vlade koji verifikuje parlamentarna većina.

Makedonija bi do 31. januara mogla da dobije parlament i vladu, s tim da Ustav te zemlje ne definiše situaciju kad dve stranke osvoje podjednak broj poslaničkih mandata. U tom slučaju, pišu mediji, predsednik države će najverovatnije tražiti nekakve garancije od stranaka da mogu da formiraju parlamentarnu većinu i na osnovu toga toj stranci, odnosno koaliciji poveri mandat.

Dakle, propozicije i pravila određuju etape u formiranju vlasti. Međutim, suviše je antagonizama, različitih interesa i spolja i iznutra, da bi se sve odvijalo po pravilima i bez prepreka. U svakom slučaju Makedoniju čekaju nove neizvesnosti, kao nastavak već postojeće krize. 

[/restrict]