O prelasku granice koja nije za prelaženje

Piše Nataša Anđelković

Iako ubrojan među najznačajnije švedske pisce dvadesetog veka, Sederberg se u svom pisanju zapravo koleba između devetnaestovekovne, realističke perspektive u oblikovanju romana i nekih novih impulsa, i u životu i umetnosti, koji su nastupili s ulaskom u novo stoleće

Čitanje književnosti koja je nastajala početkom 20. veka ne mora nužno da označava anahronost. Naprotiv, mnogi pisci iz tog perioda, poput Kafke, Tomasa Mana, Bulgakova, Džojsa, smatraju se izrazito savremenim, ali i „modernim“ i dan-danas, a kod onih koji drže do svoje „intelektualnosti“ čitanje ovih pisaca predstavlja neku vrstu statusne obaveze. Bez obzira na ovakvu, uvek postojeću, pomodnost ili pretencioznost usled koje je često moguće čuti da je nekom baš Kafka ili baš Bulgakov odredio život i otvorio mu prozor u ko zna šta, pobrojani pisci zaista spadaju u klasike, svrstani su u lektiru i u stalnom su dijalogu sa različitim „savremenostima“. Da li je ipak moguće da je uvid u svetsku književnost bio (i ostao) nepotpun, pa su se u kanon uvrstili samo pisci velikih jezika, jer „iz velikih grmenova lafu trudno izić’ nije“, a da smo ostali uskraćeni za mnoga dela iz manje prevođenih književnosti?
Ako bismo hteli da se preispitamo koliko poznajemo švedsku književnost, bilo savremenu bilo stariju, malo ko bi podigao dva prsta da o tome nešto kaže. Jalmar Sederberg (1869–1941) sigurno ne spada u pisce „koji su promenili svet“ ili utrli put nekom novom književnom pravcu ili stilu, pa ipak objavljivanje njegovog nama do sada potpuno nepoznatog romana Doktor Glas iz 1905. godine ima više smisla nego svakodnevno objavljivanje dela savremenih autora koji s mukom i teškoćom kreiraju takozvane aktuelne teme u svojim delima. Iako je ubrojan među najznačajnije švedske pisce dvadesetog veka (u Stokholmu je jedna ulica po njemu nazvana a podignut mu je i spomenik ispred Kraljevske biblioteke), Sederberg se u svom pisanju zapravo koleba između devetnaestovekovne, realističke perspektive u oblikovanju romana i nekih novih impulsa, i u životu i umetnosti, koji su nastupili s ulaskom u novo stoleće. Tako psihološko preispitivanje glavnog junaka i njegova moralna dilema istovremeno evociraju onu vrstu introspekcije koja je kod Dostojevskog varirana i izvedena u svoj svojoj složenosti, i nekih novih tematskih obzorja koja su se otvorila s novim, modernim stilom življenja, potrebama, društvenim kretanjem, razvojem nauke, pre svega medicine i psihologije.
Sederbergov doktor Glas satkan je od mnogo protivrečnosti. On je i lekar i čovek novog doba, živi u glavnom gradu, ali njegova lekarska praksa, kao i životni horizont svedeni su na provincijske okvire. Mada ima napredne i slobodoumne poglede na život, doktor Glas ukotvljen je u jedan stokholmski distrikt, pa tako i svoja napredna usmerenja (ne)može da podeli samo sa pacijentima, poznanicima i prijateljima koje u svom malom univerzumu sreće. Ambivalentnost unutar jedne ličnosti tema je koju Sederberg dosledno razvija u ovom romanu kroz svog junaka. Rascepljenost između lekarskih, etičkih načela koja ga u profesionalnom i ljudskom smislu određuju i ograničavaju, i takođe medicinskih, ali ne etičkih već bioloških načela koja je spoznao, čini od doktora Glasa vrlo rastrzanog, zapitanog, modernog čoveka – na granici. Dok je granična situacija ovog junaka na opštem nivou svedena na donošenje stava o pitanju abortusa i eutanazije, što je bila sveža i aktuelna tema u vreme kada je ovaj roman pisan, a koja nama danas može zvučati prevaziđeno, dotle na pojedinačnom i ličnom nivou junak prelazi granicu koja nije za prelaženje.
Nametnuti brakovi, nemogućnost slobodnog izbora ljubavi, obespravljenost žene, brakolomstvo, teme su koje su u devetnaestovekovnoj književnosti dominirale i to tako da je uz uspešne psihološke uvide i čvrstu priču kritika društva bila data više kao konstatovanje stvarnosti, a manje kao poziv na promenu. Jalmar Sederberg kao pisac je nesumnjivo ponikao iz ove tradicije i u svom romanu pravi krupan korak koji ga od te tradicije udaljava i koji ukazuje na otvaranje novog poglavlja u razumevanju sveta. Time što doktor Glas počini ubistvo iz dobrih pobuda, ali bez ikakvog kajanja, griže savesti ili ma kakvih skrupula, upućeni smo na pokazatelj jednog novog pragmatizma, jednog nadolazećeg vremena, čiji smo mi danas svedoci, a u kojem je sve dozvoljeno, u kojem moral više nije korektiv za ljudska (ne)dela. bыstrый zaйm onlaйn na bankovskuю kartuzaйm tomskpervый zaйm 0