LUSTRACIJE I FRUSTRACIJE

Piše Dragomir Antonić

Kako vam je bilo ove 2016/7524. godine vi najbolje znate. Ako ne verujete sebi, uključite televizor, kupite novine a dežurne sveznalice će vam objasniti kako vam je prošla ova godina. Ako vam ni to ne pomogne, a izvadili ste novu zdravstvenu knjižicu, otiđite do vašeg doktora i postavite mu čuveno pitanje: Doktore, kako mi je!? Ovo je sve što vam mogu reći. Više ne znam. Znam kako je meni prošla godina, ali za javnost nije zanimljivo. Nisam rijaliti men.
[restrict]

SRPKINJA, NEOPROSTIV GREH Provedite Božić i dočekajte 2017/ 7525. godinu u skladu sa svojim željama, ali nemojte zaboraviti na sopstvene mogućnosti. Neka vam Gospod podari zdravlje a za ostalo brinite se sami.
Jovan Dučić je zapisao: „Ima mnogo rđavih ljudi na svetu, ali iz razloga koji su vrlo različni: jedni su rđavi što su nesrećni, drugi što su bolesni, treći su loše vaspitani, četvrti što su po prirodi samoživi. Broj dobrih je tako malen, da je pravo čudo kako ih ovi rđavi ne pojedu. Čovek je dobar samo po jednome razlogu: ako je zdrav duhovno, a naročito ako je zdrav duševno. Međutim, onim dobrim pripada dužnost da od rđavih brane ne samo sebe nego i ideal o dobrom. Ovi malobrojni dobri ljudi prave korisne revolucije, daju ideji sjajne heroje i donose dobre zakone. Oni vuku sobom ka idealu neizmernu masu rđavih i glupih. Istoriju, istina, nisu pravili samo dobri ljudi, nego zajedno s rđavim i najrđavijim; ali su sve dobre puteve ljudstvu prokrčili samo dobri ljudi, boreći se i protiv samih zakona prirode, koji ne poznaju dobro, nego samo slepu silu. Zato će biti spaseno ljudstvo kada bude razumelo da je svakidašnji dobar čovek u stvari jedan svakidašnji heroj.“
Slušajući raspravu u Narodnoj skupštini države Srbije gde je gospođa narodni poslanik pokazala koliko je rđava, govoreći neuljudno o Danici Marinković, bivšem istražnom sudiji, setio sam se Dučićevog zapisa.
Gospođa Marinković – Srpkinja što je danas neoprostiv greh u državi Srbiji – predložena je za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Kako nalaže red, predlagač je pročitao njenu biografiju i predložio narodnim poslanicima da predlog glasanjem prihvate ili odbiju. Za reč se javila gospođa narodni poslanik, profesor po obrazovanju, i izrekla rečenicu za koju sam dotle bio uveren da se mogla čuti nekad u nacističkom Rajhu ili ustaškom Saboru danas.

ZABELEŽENO U ZAPISNIKU Rečenica koju je izgovorila glasi: „Naravno, da je bila sprovedena lustracija, Danica Marinković bi bar podlegla radu komisije i sigurno bila sprečena da u nekom narednom periodu bude kandidat za ovako visoku funkciju.“
Izgovoreno u Skupštini, zabeleženo je u zapisniku i tako sačuvano za buduće generacije. Reči pretnje i nečuvene mržnje! Da je bilo lustracije, Danica Marinković bi odavno izgubila glavu ili bi „bar podlegla radu komisije“ sa žaljenjem konstatuje profesor, narodni poslanik. Eh, da je bilo lustracije, kao onomad 1945, mnogi bi već bili u nebeskoj otadžbini.  
Na primer, Dragoslav Stojanović. Rođen u Aranđelovcu 1891. Studirao slikarstvo u Minhenu i Parizu. Bez državne stipendije. Do Drugog svetskog rata živeo i radio u Beogradu. Profesor Umetničke škole. Karikaturista „Vremena“, „Ošišanog ježa“. Izlagao akvarele, crteže. Opremao knjige za biblioteku „Plava ptica“. Dragoslav se odazvao pozivu za rat. Završio u zarobljeništvu. Sa grupom zarobljenika vratio se u Beograd 1942. Nastavio da radi u „Novom vremenu“. Kad u Srbiju krenuše kolone, od ustaša prognanih Srba, Stojanović radi čuveni plakat pod naslovom „Majko Srbijo, pomozi“. Plakat rađen da pomogne stotinama hiljada prognanih, došao je glave autoru. Na sednici Udruženja likovnih umetnika Srbije održanoj po oslobođenju 17. februara 1945. isključen je iz članstva sa obrazloženjem da je po dolasku iz zarobljeništva „sarađivao sa fašističkim okupatorom, domaćim izdajnicima i radio političke plakate“. Lustracija obično znači streljanje. Ne zna mu se grob. Šaputalo se da je uradio i karikaturu Staljina, nikad nije pronađena, a da ga je zbog nje prijavio kolega vajar. Po oslobođenju uvaženi akademik. Možda i gospođa narodni poslanik svoje misli o lustraciji razradi u pristupnoj besedi kad je budu birali za akademika.
Danica Marinković je bila istražni sudija u slučaju „Račak“ na KiM. Zahvaljujući njenoj savesnoj istrazi utvrđena je istina. Istina nije sprečila NATO zlikovce i evrounijatske barabe da bombarduju, ruše i truju Srbiju. Izgleda da živimo u vremenu gde se svetski vladari više raduju kad se nešto sruši nego izgradi.
[/restrict]