ЛУСТРАЦИЈЕ И ФРУСТРАЦИЈЕ

Пише Драгомир Антонић

Kако вам је било ове 2016/7524. године ви најбоље знате. Ако не верујете себи, укључите телевизор, купите новине а дежурне свезналице ће вам објаснити како вам је прошла ова година. Ако вам ни то не помогне, а извадили сте нову здравствену књижицу, отиђите до вашег доктора и поставите му чувено питање: Докторе, како ми је!? Ово је све што вам могу рећи. Више не знам. Знам како је мени прошла година, али за јавност није занимљиво. Нисам ријалити мен.
[restrict]

СРПКИЊА, НЕОПРОСТИВ ГРЕХ Проведите Божић и дочекајте 2017/ 7525. годину у складу са својим жељама, али немојте заборавити на сопствене могућности. Нека вам Господ подари здравље а за остало брините се сами.
Јован Дучић је записао: „Има много рђавих људи на свету, али из разлога који су врло различни: једни су рђави што су несрећни, други што су болесни, трећи су лоше васпитани, четврти што су по природи саможиви. Број добрих је тако мален, да је право чудо како их ови рђави не поједу. Човек је добар само по једноме разлогу: ако је здрав духовно, а нарочито ако је здрав душевно. Међутим, оним добрим припада дужност да од рђавих бране не само себе него и идеал о добром. Ови малобројни добри људи праве корисне револуције, дају идеји сјајне хероје и доносе добре законе. Они вуку собом ка идеалу неизмерну масу рђавих и глупих. Историју, истина, нису правили само добри људи, него заједно с рђавим и најрђавијим; али су све добре путеве људству прокрчили само добри људи, борећи се и против самих закона природе, који не познају добро, него само слепу силу. Зато ће бити спасено људство када буде разумело да је свакидашњи добар човек у ствари један свакидашњи херој.“
Слушајући расправу у Народној скупштини државе Србије где је госпођа народни посланик показала колико је рђава, говорећи неуљудно о Даници Маринковић, бившем истражном судији, сетио сам се Дучићевог записа.
Госпођа Маринковић – Српкиња што је данас неопростив грех у држави Србији – предложена је за члана Одбора Агенције за борбу против корупције. Како налаже ред, предлагач је прочитао њену биографију и предложио народним посланицима да предлог гласањем прихвате или одбију. За реч се јавила госпођа народни посланик, професор по образовању, и изрекла реченицу за коју сам дотле био уверен да се могла чути некад у нацистичком Рајху или усташком Сабору данас.

ЗАБЕЛЕЖЕНО У ЗАПИСНИКУ Реченица коју је изговорила гласи: „Наравно, да је била спроведена лустрација, Даница Маринковић би бар подлегла раду комисије и сигурно била спречена да у неком наредном периоду буде кандидат за овако високу функцију.“
Изговорено у Скупштини, забележено је у записнику и тако сачувано за будуће генерације. Речи претње и нечувене мржње! Да је било лустрације, Даница Маринковић би одавно изгубила главу или би „бар подлегла раду комисије“ са жаљењем констатује професор, народни посланик. Ех, да је било лустрације, као ономад 1945, многи би већ били у небеској отаџбини.  
На пример, Драгослав Стојановић. Рођен у Аранђеловцу 1891. Студирао сликарство у Минхену и Паризу. Без државне стипендије. До Другог светског рата живео и радио у Београду. Професор Уметничке школе. Карикатуриста „Времена“, „Ошишаног јежа“. Излагао аквареле, цртеже. Опремао књиге за библиотеку „Плава птица“. Драгослав се одазвао позиву за рат. Завршио у заробљеништву. Са групом заробљеника вратио се у Београд 1942. Наставио да ради у „Новом времену“. Кад у Србију кренуше колоне, од усташа прогнаних Срба, Стојановић ради чувени плакат под насловом „Мајко Србијо, помози“. Плакат рађен да помогне стотинама хиљада прогнаних, дошао је главе аутору. На седници Удружења ликовних уметника Србије одржаној по ослобођењу 17. фебруара 1945. искључен је из чланства са образложењем да је по доласку из заробљеништва „сарађивао са фашистичким окупатором, домаћим издајницима и радио политичке плакате“. Лустрација обично значи стрељање. Не зна му се гроб. Шапутало се да је урадио и карикатуру Стаљина, никад није пронађена, а да га је због ње пријавио колега вајар. По ослобођењу уважени академик. Можда и госпођа народни посланик своје мисли о лустрацији разради у приступној беседи кад је буду бирали за академика.
Даница Маринковић је била истражни судија у случају „Рачак“ на КиМ. Захваљујући њеној савесној истрази утврђена је истина. Истина није спречила НАТО зликовце и евроунијатске барабе да бомбардују, руше и трују Србију. Изгледа да живимо у времену где се светски владари више радују кад се нешто сруши него изгради.
[/restrict]