KNJIGE I ŽIVOT

Robert K. Mesi
PETAR VELIKI

„Laguna“, Beograd, 2016

U ovom zanimljivom delu autor istražuje put kojim je jedna neuporediva i jedinstvena ljudska stihija preobrazila srednjovekovnu Moskoviju u savremenu Rusiju silom oružja, uvozom znanja i talenata i strogom disciplinom. Začet u tada neuobičajenom braku iz ljubavi, Petar Veliki kao da je još pre rođenja bio predodređen za sve što je suprotno običajima i navikama starog Ruskog carstva; suočen još kao dečak s tragedijom svojih bliskih srodnika koju je donela pobuna strelaca, on je čvrsto odlučio da to carstvo promeni. Samouk, prepun energije koja smirenje nalazi samo u radu, Petar će se razviti u kolosalnu ličnost, a svoju carevinu u nešto što Rusija nikada dotad nije bila – u evropsku silu s kojom se mora računati u svakom ratu i u svakom političkom aranžmanu. Svuda i uvek prisutan i telom i duhom, Petar Veliki neće samo ostaviti svojoj zemlji zaveštanje koje će joj biti temelj za sve buduće vekove već će postaviti uzor modernog čelnika države, koji pitanja unutrašnje i spoljne politike ne rešava sa svog zlatnog trona nego na licu mesta, sopstvenom pameću i autoritetom, a ako je potrebno, i mišicom i oružjem. Za ovo svoje delo autor je dobio Pulicerovu nagradu za najbolju biografiju.

Čedomir Popov
ISTORIJA NA DELU

Matica srpska, Novi Sad, 2016

U periodu od 1982. do maja 2012. sa istoričarom Čedomirom Popovim objavljeno je preko 100 intervjua u dnevnim i nedeljnim listovima širom Srbije, u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Ovi razgovori (nekoliko njih je štampao i „Pečat“) sabrani u knjizi „Istorija na delu“ zaslužuju pažnju čitaoca. Veliki deo ovog dijaloškog štiva odnosi se na istorijsku tematiku, ali ima i razgovora čiji su predmet bila savremena dešavanja na našoj društvenoj i političkoj sceni. Najzastupljenija tema u ovim intervjuima bila je Matica srpska kojoj je Popov bio privržen od početka svog profesionalnog delovanja.

Zahar Prilepin
NIJE TUĐI RAT

„Samzidat B92“, Beograd, 2016

Jedan od najpoznatijih savremenih ruskih pisaca Zahar Prilepin često odlazi u Donbas. Tamo ide u svojstvu specijalnog dopisnika (ruskog sajta RT), ali on je i savetnik Aleksandra Zaharčenka i učesnik događaja u ratu. Beleške koje je svakodnevno objavljivao pre Majdana, u vreme njegovog izbijanja i posle, tokom ratnih dešavanja u Donbasu, sabrao je u ovu knjigu. Želeo je, kako kaže, da ocrta konture budućnosti.
„U početku sam gledao dešavanja kao čovek, zaljubljen u Kijev, smatrajući ga jednim od najlepših gradova na svetu i saosećajući sa narodom koji mi je bio srodan. Zatim sam ih gledao svojim očima, izbliza – dolazeći kod svoje braće opolčenaca i separatista u Donbas – čas sa riskantnim saputnicima koji su bili na poternicama nove Ukrajine, čas sopstvenim automobilom, na čelu kolona sa humanitarnim, pa i ne samo humanitarnim tovarom.“

Teodora Toleva
UTICAJ AUSTROUGARSKE MONARHIJE NA STVARANJE ALBANSKE NACIJE

„Filip Višnjić“, Beograd, 2016

Knjiga bugarske istoričarke dr Teodore Toleve pisana na osnovu istraživanja u Carskom kraljevskom arhivu u Beču, razbija istoriografske stereotipe, kao i prethodno saopštena istraživanja i zaključke o postojanju albanske nacije u 19. veku, i pre toga. Radeći, naime, svoju doktorsku disertaciju, Toleva je naišla na „arhivski incident“, dokument koji potvrđuje da je na tajnim sastancima Austrougarskog dvora 1896. doneta odluka o formiranju albanske nacije, ali i usaglašeni mehanizmi kako ovaj veštački proizvod proglasiti istorijskim faktom. Rana smrt Teodore Toleve prekinula je obećavajuću karijeru. Njen rad u vezi sa albanskom nacijom predmet je daljih istraživanja i mnogih polemika.