КЊИГЕ И ЖИВОТ

Роберт К. Меси
ПЕТАР ВЕЛИКИ

„Лагуна“, Београд, 2016

У овом занимљивом делу аутор истражује пут којим је једна неупоредива и јединствена људска стихија преобразила средњовековну Московију у савремену Русију силом оружја, увозом знања и талената и строгом дисциплином. Зачет у тада неуобичајеном браку из љубави, Петар Велики као да је још пре рођења био предодређен за све што је супротно обичајима и навикама старог Руског царства; суочен још као дечак с трагедијом својих блиских сродника коју је донела побуна стрелаца, он је чврсто одлучио да то царство промени. Самоук, препун енергије која смирење налази само у раду, Петар ће се развити у колосалну личност, а своју царевину у нешто што Русија никада дотад није била – у европску силу с којом се мора рачунати у сваком рату и у сваком политичком аранжману. Свуда и увек присутан и телом и духом, Петар Велики неће само оставити својој земљи завештање које ће јој бити темељ за све будуће векове већ ће поставити узор модерног челника државе, који питања унутрашње и спољне политике не решава са свог златног трона него на лицу места, сопственом памећу и ауторитетом, а ако је потребно, и мишицом и оружјем. За ово своје дело аутор је добио Пулицерову награду за најбољу биографију.

Чедомир Попов
ИСТОРИЈА НА ДЕЛУ

Матица српска, Нови Сад, 2016

У периоду од 1982. до маја 2012. са историчаром Чедомиром Поповим објављено је преко 100 интервјуа у дневним и недељним листовима широм Србије, у Црној Гори и Републици Српској. Ови разговори (неколико њих је штампао и „Печат“) сабрани у књизи „Историја на делу“ заслужују пажњу читаоца. Велики део овог дијалошког штива односи се на историјску тематику, али има и разговора чији су предмет била савремена дешавања на нашој друштвеној и политичкој сцени. Најзаступљенија тема у овим интервјуима била је Матица српска којој је Попов био привржен од почетка свог професионалног деловања.

Захар Прилепин
НИЈЕ ТУЂИ РАТ

„Самзидат Б92“, Београд, 2016

Један од најпознатијих савремених руских писаца Захар Прилепин често одлази у Донбас. Тамо иде у својству специјалног дописника (руског сајта RT), али он је и саветник Александра Захарченка и учесник догађаја у рату. Белешке које је свакодневно објављивао пре Мајдана, у време његовог избијања и после, током ратних дешавања у Донбасу, сабрао је у ову књигу. Желео је, како каже, да оцрта контуре будућности.
„У почетку сам гледао дешавања као човек, заљубљен у Кијев, сматрајући га једним од најлепших градова на свету и саосећајући са народом који ми је био сродан. Затим сам их гледао својим очима, изблиза – долазећи код своје браће ополченаца и сепаратиста у Донбас – час са рискантним сапутницима који су били на потерницама нове Украјине, час сопственим аутомобилом, на челу колона са хуманитарним, па и не само хуманитарним товаром.“

Теодора Толева
УТИЦАЈ АУСТРОУГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ НА СТВАРАЊЕ АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ

„Филип Вишњић“, Београд, 2016

Књига бугарске историчарке др Теодоре Толеве писана на основу истраживања у Царском краљевском архиву у Бечу, разбија историографске стереотипе, као и претходно саопштена истраживања и закључке о постојању албанске нације у 19. веку, и пре тога. Радећи, наиме, своју докторску дисертацију, Толева је наишла на „архивски инцидент“, документ који потврђује да је на тајним састанцима Аустроугарског двора 1896. донета одлука о формирању албанске нације, али и усаглашени механизми како овај вештачки производ прогласити историјским фактом. Рана смрт Теодоре Толеве прекинула је обећавајућу каријеру. Њен рад у вези са албанском нацијом предмет је даљих истраживања и многих полемика.