Majkl Vilijam Lebron – Globalisti i Volstrit žele pobedu Hilari Klinton

Razgovarala Biljana Đorović

Sagovornik „Pečata“, pravni i medijski analitičar Majkl Vilijam Lebron, poznat pod imenom Lajonel, ima fascinantan životni put na kome je svoje izvanredno znanje i poziciju poznatog američkog pravnika i advokata utkao u mnogostruki vid otpora globalističkom Novom svetskom poretku. Otkrivao je sloj po sloj medijske metodologije proizvodnje realnosti, zaglupljivanja ljudi i kreiranja orvelijanskog sveta u kome su politička korektnost, kognitivna disonanca, proizvodnja iluzija, postale vodeći globalni fenomeni. Redovni je komentator „RT Amerika“

[restrict]

Stend-ap komedija, muzika, gluma, vlastiti medij (Lajonel Nejšn) doveli su Majkla Lebrona na vrh intelektualnog i kreativnog odnosa prema genocidnom globalnom sistemu koji nas je okružio sa svih strana. Lajonel je 2015. nagrađen „Emijem“. Sebe opisuje kao renesansnog advokata i pravnog i medijskog analitičara, dekodera medija.

Predsednički izbori u SAD fenomenološki su događaj prvog reda. Trampovo otvoreno iznošenje pravne argumentacije protiv Hilari Klinton ukazuje da bi njen izbor nedvosmisleno značio da živimo u dobu u kome su pogaženi svi pravni i moralni principi i norme, i koje po mehanizmima delovanja veoma podseća na doba vladavine „ludih rimskih careva“.

Dozvolite mi da kažem da ste izneli izvanredan zaključak. Tako nešto nikada nećete čuti u američkim informativnim medijima i niko ne bi razumeo o čemu govorite. Mišljenje o fenomenima – o, nikako! U američkim medijima primenjena je formula: govorimo jezikom koji ukida fenomenološko mišljenje i mišljenje uopšte. I zbog toga čestitam vama i vašem magazinu koji na ovakav način brine o svojim čitaocima. To je zaista izvanredno.

Sve što se događa u vezi s američkim predsedničkim izborima predstavlja jedinstvenu, nikad do sada viđenu situaciju. Imam 58 godina i nisam se susreo s ovakvim izborima. Nikada. Debate su do danas bile interesantne samo ukoliko bi neko napravio neki gaf u pripremljenom narativu za masovnu obmanu, možda pogrešio u datumu i slično, ali ovakav nivo nije postojao ranije. I bilo ko u ovoj zemlji rekao bi vam: mi ne znamo šta da radimo. Mnogi od Hilarinih podržavalaca koje poznajem uopšte ne znaju zašto je podržavaju, za nju su jednostavno jer su protiv Trampa. Oni ga mrze pošto im mediji tamburaju da ih unižava, da je seksista, da je ludak, i svi kažu da podržavaju Hilari zato što njega mrze. To kažu i oni koji će glasati za Trampa: oni ne vole Hilari, i kada ih pitate zbog čega su za njega, oni nisu u stanju da iznesu nijedan argument u prilog izborne platforme koju zastupa, već zauzimaju stav tipa: psihička energija i fizičko zdravlje, entuzijastički stil, poletnost u govoru i slično. Imamo dakle izbore u kojima izborna platforma kandidata ne igra nikakvu ulogu. A mi se nalazimo na ivici trećeg svetskog rata – tu su ekonomska kriza, globalna po svojoj prirodi, i brojni problemi u ovoj zemlji o kojima niko ne govori. Ne bih zalazio u detalje tog cirkusa i medijskog narativa koji pliva u okeanu seksualno korektnog diskursa Novog svetskog poretka, ali moram priznati da su ovo najuzbudljiviji izbori kojima sam prisustvovao.

„Ubistvo“ Trampovog karaktera postalo je glavna operacija mejnstrim medija u SAD. Mediji koriste metod inaugurisan kao deo ratne strategije za ratove do 2025, koju je osmislio Denis Bušnel, vodeći naučnik u NASA Lengli istraživačkom centru, odgovoran za nadzor i formulaciju naprednih tehnoloških programa. Metod je nazvan „zujanje roja“ i koristi se kako bi proizveo kognitivnu disonancu populacije. Da li američki narod i dalje naseda na ovaj providan i toliko puta (zlo)upotrebljen metod?

Analiza medijskog proizvođenja kognitivne disonace, pri čemu nešto ili nekoga predstavljate u tako negativnom svetlu – da se ljudi nesvesno ograđuju od onoga što je u fokusu medijskog napada, predstavlja moj konstantni istraživački fokus. Ali oni koji upotrebljavaju ovu sintagmu smesta se proglašavaju teoretičarima zavere zato što su „teorija i teoretičari zavere“ ključne reči u proizvođenju kognitivne disonance, i dezavuisanja onih koji se bave analizom stvarnosti.

Mediji se ponašaju kao da Donald Tramp nije postojao ranije, a svi smo znali ko je bio Donald Tramp. Uvek su postojali ljudi poput Bepe Grila, čoveka iz šou-biznisa, komičara, glumca koji je 2009. postao politički aktivista i osnovao Pokret 5 zvezda. Ili Ilone Staler Čičoline, koja je imala zanimljivu filmsku karijeru, bila je najveća porno zvezda svih vremena, a bavi se politikom od 1979. godine, kada je osnovala Stranku sunca. Od 1987. do 1992. bila je zastupnica Radikalne stranke u italijanskom parlamentu, a bila je i u komisijama za odbranu i za razvoj. Naš guverner Džesi Ventura u državi Minesota bio je profesionalni glumac i rvač. S vremena na vreme pojavi se neko takav, ali Donaldu Trampu niko nije davao šansu da će dogurati dokle je dogurao. Želim da vaša publika ovo razume: Donald Tramp je pobedio 16 najvećih republikanskih kandidata, pobedio je guvernera Floride Džeba Buša, sina 41. predsednika Sjedinjenih Država Džordža H. V. Buša i brata 43. predsednika SAD Džordža V. Buša, koji je u izbornu trku ušao s više novca nego ikada. Njega je Tramp prosto uništio. Sve ih je pobedio, čak i čuvenog neurohirurga Bena Karsona, koji je dobio 67 počasnih doktorata i 2001. proglašen za jednog od najboljih lekara i naučnika.

Republikanska partija nije mogla da veruje šta se dešava i kako je to moglo da se dogodi.

Hilari Klinton nije ni sanjala da će se on stići do ovog nivoa. Tramp je potom postao najveća medijska zvezda, bio je prisutan u svim informativnim programima i gdegod da je učestvovao te emisije su bile najgledanije. Ne podržavam nijednog od ovih kandidata i ne želim da imam bilo šta zajedničko s tim ljudima. Glasam za sebe i upisujem svoje ime na listu kandidata.

Hilari je unapred proglašena za pobednicu ovih izbora. Videla je sebe kao pobednicu i nekoga ko treba samo da prođe kanonizaciju i inauguraciju, videla je izbornu trku kao dosadnu proceduru koja se mora proći. Onda je došao Berni Sanders, superdeka: sedamdesetčetvorogodišnjak sede kose, dostojan poštovanja, Jevrejin, socijalista iz Bruklina koji ima mnogo novca. Sanders je bio veoma blizu da pobedi Hilari i to bi svakako i učinio da Demokratska partija nije kreirala koncept „superdelegata“ zahvaljujući kome su u stvari ukrali Sandersu izbore. No, Sanders je, kao dobar partijski vojnik, prihvatio ovu sramnu igru i podržao Hilari, koja je, iako poražena, na ovaj način prošla, što je razljutilo mnoge mlade ljude, Sandersove pristalice, osetili su se izdano. Tada se Hilari suočila s Donaldom Trampom. Govorila je da će ga lako pobediti jer je on klovn i budala, ali, kako mnogi ljudi veruju, Tramp je daleko ispred nje u procenama. Ne znam kako je kod vas, ali u SAD su komercijalni mediji naklonjeni Hilari i to ispoljavaju na način s kojim se nikada ranije nismo sreli. Mediji vode ovu kampanju za Hilari i to je daleko više od propagande i zatvoreni su za bilo kakvu suvislu raspravu. Vode žestoki propagandni rat protiv Trampa i, kao Amerikanac koji sve to gleda, moram vam reći da dosad nismo prisustvovali ovakvim događajima.

Argumenti govore neumoljivim jezikom činjenica: kontinuirane ratove globalisti vode u ime SAD. Provala „Vikiliks“ dokumenata pokazuje da je Hilari u krevetu s Volstritom, da planira da gurne svet u provaliju, uvede TTP, TTIP, Agendu 21, Agendu 30, dalje zaglupi populaciju… Globalisti samo što nisu svet gurnuli u bezdan, a s druge strane mediji neprekidno zuje zbog toga što je Tramp u privatnom razgovoru upotrebio reč „pusi“. Da li američki narod to vidi?

Reći ću vam nešto što bi me (neopravdano) uznemirilo kada bih to čuo od vas: Amerikanci su dobri ljudi, ali kada glasaju – oni su veoma glupi, veoma su loše savetovani, nisu mnogo pročitali, u pogledu istorije veliki su ignoranti. Tolstoj je rekao da je „istorija divna stvar samo još kada bi bila istinita“.

Znanje naših studenata istorije je ispod svakog nivoa. Zemlju nam je star 240 godina. Nikada nismo imali osvajače na svom tlu.

Imali smo 11. septembar. Bio sam tada u Njujorku. Poznata izreka nakon tog događaja je: Nikada nemoj zaboraviti 9/11. Ali mi ne samo da smo zaboravili 9/11 – mi ne znamo ni šta se tada uistinu desilo. Kako možemo da se sećamo ako ne znamo šta se dogodilo.

Amerikanci u medijima nikada nisu videli mapu Sirije, oni ne znaju gde se ona nalazi, i kada želimo da nešto saznamo, ne obraćamo se nacionalnim medijima već gledamo strane i alternativne. Kada upitam: Šta mislite o ulozi Turske i ISIS-a, ljudi me gledaju u čudu. To me uvek iznova iznenadi i pomislim da se šale kada kažu da ne razumeju o čemu govorim. Ali to je tako. Mi smo zemlja glavna u ratu protiv terora, koja ga je i osmislila, a niko ne postavlja pitanje ko su teroristi. Ko je ISIS? To bi bilo isto kao kada bi vam hirurg rekao da mora da vas operiše „zato što ste bolesni“. „Od čega sam bolestan?“ „Pa, nije vam dobro.“ Na taj način gledamo teroriste. Ko su oni? Gde su? – Pa tamo negde. Ili, u najboljem slučaju, „Na Bliskom istoku“. Da li je terorizam islamski ili islamističko fašistički (što je po mom mišljenju oksimoron)? Šta teroristi žele? Odgovor mojih sagovornika obično glasi: „Ne znam.“ „Gde su oni?“ „Oni su u Libiji.“ I slično.

„Zaista, a zašto smo uništili  Libiju?“ „Zato što je Moamer Gadafi lud, zao i morali smo da to uradimo.“

U SAD i dalje ne znamo šta se dogodilo u Libiji. Ako spomenete Bengazi – oni će vam reći: „Nemoj opet teoriju zavere.“ Onda citiram mog omiljenog Gora Vidala: „Nisam teoretičar zavere već analitičar zavere.“

Valuta rata je veoma moćna, kroz vekove. U vreme imperijalizma Evropljani su dolazili u Južnu Afriku, Ameriku, Australiju. Dolazili su vojnici evropskih carstava i grabili zlato.

Narativ je, međutim, i kroz istoriju i u bliskoj prošlosti, menjan i „inoviran“?!

U 20. veku nafta je postala valuta za rat. Ali osvajači su odlučili da promene narativ. Zašto da vodimo osvajački rat, hajde da se pretvaramo da su tamo neki zli ljudi koji su nas nekako pozvali da ih osvojimo i uvedemo im demokratiju, i ako već imamo njihovu zemlju i njihovu naftu, neka bude tako. Uklonimo neke tirane i ustoličimo svoje igrače.

Na sledećem nivou ratna valuta nije nafta već retki metali. Avganistan je Saudijska Arabija u litijumu. Litijum je danas neophodan za mobilne telefone, baterije, kompjutere. Litijum je danas novo zlato. Gde ima još ovih retkih metala? U Africi. I Afrika je sledeća pozornica rata. Zbog toga imamo bazu u Džibutiju. Sledi hidroimperijalizam: ratovi za vodu. Libija leži na akviferima – vodenim skladištima duboko pod zemljom. Skoro dve trećine libijske teritorije leži na ogromnim akviferima i to je otkriveno još 1959. u potrazi za naftom. Ova voda je veoma čista. Akviferi u Sahari sadrže 10 do 12 hiljada kubnih kilometara vode 600 metara duboko pod zemljom. Sve ovo se naravno podudarilo s našim oslobađanjem Libije. Moj prijatelj Džerald Selente upitao je: Da li bi SAD napale Irak da je njihov glavni izvozni artikal bio brokoli? Mislim da odgovor sve govori.

Ovo što sam vam rekao mejnstrim mediji nikada nisu objasnili. I ljudi bi se dosađivali kada bi to slušali. Previše je činjenica. Amerikanci su umorni, oni gledaju fudbal, zabavne programe, a kada je u pitanju politika dovoljno je samo da im kažete: „Mi smo dobri momci, a evo ko su sada loši.“ Kada se u zemlji tako gleda na rat, šta očekujete od izbora?

Mi želimo nalepnice, želimo simbole i slogane. Kratke slogane poput „Učinimo ponovo Ameriku velikom“. Ne znam koji je slogan Hilari Klinton, ali možemo da zaključimo da su njene istinske parole „Ustoličimo svetsku vladu“ i „Povežimo Trampa sa što više seks skandala“. Amerikance ne interesuju argumenti. Oni vole dobre priče o seksu. I to ne dok su seksualni skandali bili vezani za Bila Klintona, kojeg su mnoge žene označile kao seksualnog predatora. Ne za zavodnika već – silovatelja. Te žene su govorile da ih je Bil napao i silovao, ali i da se Hilari Klinton veoma besno obrušavala na njih kako bi ih ućutkala. Gotovo da je postupala kao saučesnik u silovanju. I sve se to odigravalo kada je Bil Klinton bio predsednik. Sada odjednom, 20 dana pred izbore, čujemo o ženi koja je naletela na Donalda Trampa pre 30 godina i koji je nije silovao već prema njoj bio seksualno neprijatan.

Jedan mejnstrim medij je drugačiji – RT. Mnogi teoretičari sa Zapada, poput Dijane Džonston, rekli su mi nakon pojave RT: „Odahnuli smo. Konačno mogu da čujem istinu.“ Vi ste njihov redovni komentator. Kakav je vaš sud o ovom mediju?

Impresioniran sam. Mnogo je veoma dobro pokrivenih tema, specijalno na „RT Amerika“, gde sam angažovan. Obrađuju se vrlo važne teme za Ameriku, koje uključuju policiju, prirodnu sredinu, vojsku… Oni daju više prostora da se priča razvije. Posvećuju desetak minuta svakoj priči nasuprot uobičajenom pakovanju vesti od minuta u medijskom bloku od pola sata. Vrline istinitosti i novinarskog poštenja načinili su RT neverovatno važnim medijem. Kada bi naši mediji radili kao RT, ovako strašan svet više ne bi bio moguć.

I na kraju ovog intervjua recite nam šta očekujete od izbora?

Na ogromnu žalost, Hilari će biti novi predsednik SAD. Globalisti, vladajuća klasa, šakali, kradljivci svih dobara i sirovina, Volstrit finansijeri, nevidljiva vlada – svi žele da ona bude predsednik. Oni garantuju da će ona biti 45. predsednik SAD i ukoliko volite da se kladite, stavite svoj novac na nju.

[/restrict]