Iz dubina do visina

Piše Smiljka Isaković

ArtLink ove godine nosi parolu Zagrli muziku, a koncert iznenađenja (subota, 8. oktobar u podne, Scena „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta) bio je posvećen retko sviranom solo instrumentu – tubi

Po običaju, u Beogradu se paralelno odvijaju tri muzička festivala – Saxperience (festival saksofona), Međunarodna tribina kompozitora i ArtLink, od kojih su prva dva posvećena savremenoj muzici, a treći mladim talentima. Znajući vrhunske domete festivala saksofona, kao i koncepciju tribine kompozitora na kojoj se godinama vrti ringišpil istih imena, horizontalno rotiranih, što proizlazi iz pravila raspisanog konkursa Udruženja kompozitora Srbije, koji nije anoniman (potpuni izuzetak od svih konkursa) – da se tradicija horizontalne rotacije ne poremeti – kritičar je rešio da se posveti mladima. Tu uvek ima vedrine, novosti i iznenađenja.

ArtLink, koji godinama uspešno vodi Jovanka Višekruna Janković, ove godine nosi parolu Zagrli muziku, a koncert iznenađenja(subota, 8. oktobar u podne, Scena „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta) bio je posvećen retko sviranom solo instrumentu – tubi. Mada koncert tuba odmah asocira na duhoviti Hofnung festival na kome su četiri tube svirale Šopenovu mazurku, gde su se svi grdno zabavljali, od izvođača do zasmejane publike, doživeli smo izuzetan i ozbiljan muzički doživljaj. Dvojica mladih solista iz Austrije (i nemojte odmah zamišljati reklamu za žvake s alpskim rogom!) Manuel Mejer i Jakob Venigvajzer, praćeni pijanistkinjom Alisom Bešević Buslehner, priredili su jednočasovni hepening na sveopšte oduševljenje publike.

Pošto za tubu nema dovoljno izvorne literature, aranžirani su koncerti za tubu i orkestar i Bahova Sonata za flautu i klavir u Es-duru. Teret početnog šoka neobičnim zvukom i sazvučjem podnela je Bahova sonata, u kojoj je dominirao klavir. Od koncerata za tubu i orkestar čuli smo obrade za klavir i tubu ruskog kompozitora i tubiste Alekseja Lebedeva i engleskog Ralfa Vona Vilijamsa, predstavnika muzike 20. veka. Vilijamsovo ostvarenje je označilo vrhunac koncerta, kao ozbiljno muzičko delo čiji se kvaliteti čuju i pored svođenja orkestra na klavir. Tom utisku doprinela je izvrsna Alisa Bešević, koja je sarađivala sa solistima na najbolji način, podređujući zvuk klavira kada je tuba u prvom planu, a briljirajući tehnikom i muzikalnošću u slobodnim solo deonicama.

Lamento u poslednje vreme veoma popularne ruske kompozitorke Sofije Gubajduline namučio je oba muzičara, a da nekog većeg utiska nije izazvao. Međutim, kada se očekivalo najgore, dogodilo se najbolje – solo tuba. Komadi mladog austrijskog kompozitora Filipa Gutmana (1993) Aura Popularis i Norvežanina Ostejna Badsvika Fnugg (ma šta to značilo na norveškom) prikazali su Manuela Mejera kao briljantnog muzičara, ali i vrsnog šoumena. Izvođenje je zahtevalo izuzetnu tehničku spretnost, kao i zalaženje u neistražene vode zvučnog eksperimenta na instrumentu koji za svaki ton vuče kiseonika kao u kesonu. Dakle, bilo je tu pevanja u tri glasa, imitacija raznih zvukova, tonova iznenađenja (za razbuđivanje publike), uz povremeno lupanje nogama o pod, kao podsećanje da je tuba narodni instrument za zabavu severnih naroda. Tek tada publika je spontano i navijački reagovala, mladi muzičar je dobio ovacije, a umetnici su se odužili prelepim norveškim poetskim bisom za dve tube i klavir. Kraj koncerta označio je početak prave atmosfere, ali ipak je bio kraj. I muzičari imaju dušu, a za ovaj koncert obojica su uložili i dušu i srce i mnogo fizičkog rada i napora. ArtLink nastavlja dalje, koncertima klasičnih sastava, klasičnih instrumenata, klasičnih programa, ali ipak se čini se da će se ovakav ekstravagantni muzički spektakl teško dostići.