Zona sumraka – U homoseksualnost verujemo

Piše FILIP RODIĆ

Ovogodišnja „Parada ponosa“ prošla je bez incidenata, javljaju nam mediji. Doista, ovoga puta nije bilo ni organizovanih niti neorganizovanih grupa koje bi nasiljem pokušale da spreče javno manifestovanje osoba nestandardne seksualnosti i njihovih pristalica, ali zabeležen je najmanje jedan incident na koji policija nije reagovala i kojim se „borci za ljudska prava“ hvale

Na centralnom trgu u Tirani, pored spomenika Skenderbegu, pre desetak godina kosovski Albanac, novinar, koji se nekoliko trenutaka ranije hvalio svojom posvećenošću islamu, objašnjava da je Đurađ Kastriot „albanski heroj koji se borio protiv islama i koji je usporio prodor ove religije u Evropu“. Na pitanje kako njemu, kao muslimanu, najveći heroj može biti čovek koji se borio protiv njegove vere, odgovorio je: „Meni je nacija važnija od vere.“ Iz ovoga proizlazi da je njemu, u stvari, nacija Bog, a nacionalizam religija. Diskutabilni sistem vrednosti i intelekt, reklo bi se. Naciju na pijedestal božanstva nisu uzdizali ni nemački nacisti, iako su imali sklonost ka stvaranju nove vere sa starim, okultističkim korenima, čija je jedna od osnovnih komponenti bila krv, odnosno nacionalno poreklo.

[restrictedarea]

Danas smo svedoci još ekstremnijeg trenda – želje da se od seksualnosti pravi religija. „U homoseksualnost verujemo (In Gay we trust)“, napisala je na svojim obnaženim grudima aktivistkinja „Femena“ slikajući se sa zastavom duginih boja, stegom LGBT odreda. Za početak upitna je moć filozofskog, intelektualnog, logičkog, pa i svakog drugog rasuđivanja osobe koja sebi kao religijskog idola (da ne kažemo Boga) može odabrati seksualno opredeljenje. No uprkos silnoj želji liberala i apologeta modernog sveta, nismo svi uniformni i jednaki, pa se mora prihvatiti i postojanje osoba ovakvih nazora i cerebralnih mogućnosti. Treba prihvatiti pravo ljudi da veruju u šta god hoće, uključujući tu i homoseksualnost, pastafarijanstvo (religija nastala 2005. sa vrhovnim božanstvom u vidu „letećeg špageti monstruma“), đavola, Boga i bogove. Ili da ne veruju.

Problem je, međutim, nešto drugo – višeslojna i opasna pozadina ovoga čina, jer se iza parola o žudnji za „slobodnom ljubavi“ i ravnopravnosti u prvom nivou krije potreba za nepoštovanjem zakona, odnosno diskriminišućom primenom Zakonika, a u drugom namera za izazivanjem mržnje i uništavanjem predmeta mržnje, u ovom slučaju hrišćanstva i patrijarhalnog, tradicionalnog načina života. Šta nas navodi da ovo mislimo? Da se ova feministkinja i sledbenica kulta homoseksualnosti obnažena sa svojim barjakom slikala ispred nekog svog svetilišta (recimo gej kluba), to bi se moglo podvesti pod borbu za slobodu. Imajući u vidu da je to učinila ispred Hrama Svetog Save, najveće bogomolje Srpske pravoslavne crkve posvećene najvažnijem srpskom svecu, to ne može biti drugo do provokacija i gest mržnje. Slično kao kada bi se neki mladić slikao s odsečenom svinjskom glavom ispred džamije, ili s kukastim krstom ispred sinagoge, ili… izaberite već.

Problematično je i ovde prisutno kršenje zakona. Radi se o članu 8 Zakona o javnom redu i miru koji za ovakve prestupe (vređanje morala građana) predviđa novčanu kaznu u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara, pa i zatvor do 60 dana. Da se ovde ne radi o nekom puritanskom zakonu i retrogradnom patrijarhalnom moralizmu potvrđuju dve činjenice. Prva je i da je Evropski sud za ljudska prava u jednom slučaju (žalba čoveka koji je zbog egzibicionizma u Britaniji u zatvoru proveo više od sedam godina) presudio da je to „suprotno moralu koji postoji u svakom modernom i demokratskom društvu“ i da mora postojati „minimalni stepen ozbiljnosti pri pojavljivanju u javnosti“. Druga je da i same feministkinje vrište kada nešto slično učini muškarac (osim ako je izbeglica s Bliskog istoka ili homoseksualac na gej paradi) i zahtevaju uklanjanje iz društva tog „manijaka“. Zabrinjavajuće je i da, uprkos značajnom policijskom prisustvu u centru grada toga dana, nijedan policajac nije reagovao na ovaj incident i postupio po zakonu. Da li bi tako bilo i da se neko drugi nag prošeta gradom? Vernici u homoseksualnost podržavaju i jedan, i drugi ishod i u tome je diskriminacija koju u sebi nose. Jedan liberalni beogradski nedeljnik svojevremeno je pisao o egzibicionizmu i, navodeći reči stručnjaka, ukazao da se radi o činu koji može izazvati „veliku štetu“ i to „ne samo kod dece već i kod osoba svih uzrasta“.

Da „Femen“ i srodne organizacije gaje mržnju nedvosmisleno ukazuju ranije akcije ovog pokreta od sečenja krsta motornom testerom, do spaljivanja više desetina osoba u Domu sindikata u Odesi koje su predvodili ukrajinski šovinisti, a u kojem su, što je fotografski dokumentovano, učestvovale i aktivistkinje „Femena“. Na kraju, da nema dobrih namera pokazuje i rečenica iz saopštenja koje je „Femen“ objavio uz ovu fotografiju: „’Femen’ se suprotstavlja ozloglašenim neprijateljima jednakosti i ljudskih prava u Srbiji – hrišćanskoj pravoslavnoj crkvi kao i huliganima, nacionalistima i fašistima.“ Poziv na versku netrpeljivost i mržnju?

[/restrictedarea]