Rusija se sprema za velike potrese

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

U uslovima pretnji likvidacijom Vladimira Putina, revolucije i globalnog rata, specijalne službe su na prvoj liniji fronta, neophodni su ljudi od najvećeg poverenja, koji imaju znanje, energiju i iskustvo

Prelazni rok u Kremlju za ovu sezonu još nije okončan – nakon brojnih letnjih transfera, sada imamo na delu jesenje. Posle održanih parlamentarnih izbora 18. septembra, predsednik Vladimir Putin otvorio je još nekoliko nepoznanica, uključujući i moguće reforme u bezbednosnom sektoru, što veoma zanima i zapadne i domaće analitičare. Na sastanku u Kremlju, 22. septembra, objavljeno je da će Sergej Nariškin (62), dosadašnji predsednik donjeg doma Državne dume, od 5. oktobra preći na novu dužnost – direktora Spoljne obaveštajne službe (SVR), gde će zameniti Mihaila Fradkova, čoveka koji je rukovodio civilnim obaveštajnim sektorom Rusije devet godina. A Fradkov (66), bivši premijer (2004–2007) i jedan od ljudi koji uživaju najveće Putinovo poverenje, prelazi na mesto predsedavajućeg Saveta direktora „Ruskih železnica“. Njegova nova pozicija je počasna, jer železnicom operativno rukovodi predsednik kompanije Oleg Belozerov. Ipak, Fradkov ostaje aktivan u prikrajku, kao i još jedan bivši premijer Viktor Zubkov, koji je već godinama na čelu Saveta direktora „Gazproma“.

ZA VREME POTRESA – NOVI LJUDI Mnogo je, u ovom trenutku, zanimljivija sudbina Nariškina i čoveka koji ga je zamenio na čelu predsednika Državne dume, dojučerašnjeg zamenika šefa predsedničke administracije Vjačeslava Volodina. Činjenica je da sada na veliku scenu stupa Volodin (52), koga neki eksperti pominju kao još jednog potencijalnog Putinovog naslednika. Dve stvari su u svemu tome nesporne. Prvo, Volodin je ozbiljnog potencijala, a funkcija čelnika donjeg doma parlamenta omogućiće mu sticanje državničkog iskustva, za šta se godinama pripremao u administraciji predsednika, gde je bio zadužen za unutrašnju politiku i saradnju s partijama. I Putin je ulazak u najviše svodove vlasti započeo s mesta zamenika šefa administracije Borisa Jeljcina. Drugo, ubacujući Volodina u špil najmoćnijih figura, Kremlj pokazuje da ima na raspolaganju niz jakih političara mlađe generacije. Zato će narednih godina priča o nasledniku još više dobiti na intenzitetu, jer je u ovom trenutku veoma širok spisak potencijalnih kandidata koji mogu da iskoče iz prvog, drugog, pa čak i iz trećeg plana.

Sergej Nariškin bio je predsednik Dume od decembra 2011, a pre toga je duže od tri godine bio na mestu šefa administracije predsednika Dmitrija Medvedeva. A još ranije, od 2004. do 2007, obavljao je izuzetno važnu dužnost rukovodioca aparata i potpredsednika Vlade RF – baš u periodu kada je premijer bio Fradkov. Nariškin je tokom poslednjih 12 godina u samom vrhu ruske vlasti, zadužen isključivo za najodgovornije poslove. To je veoma simptomatično ako se zna da je pre toga živeo u rodnom Sankt Peterburgu, radeći kao šef komiteta za međunarodne veze Lenjingradskog regiona, što je veoma slično Putinovoj peterburškoj funkciji tokom 90-ih godina. No nije to jedino što spaja ovu dvojicu ljudi rođenih i odraslih na ulicama istog grada.

Sada je pred Nariškinom još veća odgovornost – dolazi na čelo službe zadužene za bezbednost i, kako ruski eksperti ocenjuju, opstanak Ruske Federacije u sukobu sa Zapadom. Od rada SVR-a mnogo toga zavisi, a najviše sposobnost pariranja Vašingtonu na globalnom frontu. U uslovima neravnopravne borbe, gde sile NATO-a raspolažu četiri puta većim vojnim potencijalom i višestruko jačom ekonomijom, za mogućnost Rusije da sve to preživi, između ostalog, neophodan je pažljivo isplaniran i „uredan“ rad obaveštajne službe. Prema rečima eksperata, Nariškina odlikuju upravo tačnost i preciznost u radu, što je pokazao na svim dosadašnjim funkcijama. Njegov zadatak biće da osigura potpunu kontrolu Kremlja nad službom, bez nekih propusta i grešaka koje su se dešavale u mandatu veoma pouzdanog Mihaila Fradkova. Za Rusiju i ceo svet dolazi novo vreme velikih potresa i za to su potrebni novi ljudi.

„ZAGONETKE“ KREMLJA U zvaničnoj Nariškinovoj biografiji ima zanimljivih detalja. Recimo, on je doktor nauka i govori tečno francuski i engleski jezik. Svira gitaru, ljubitelj je francuske kulture i nosilac ordena Legije časti. Zapad ga je stavio na crnu listu sankcija posle prisajedinjenja Krima i zabranjen mu je ulazak na njihovu teritoriju. Prema nezvaničnim podacima, s Putinom se poznaje od 1978, kada su zajedno pohađali 101. školu Prve glavne uprave KGB-a, danas poznate kao Obaveštajna akademija. Nariškin do sada nije to zvanično potvrdio, ali je jednom prilikom rekao da Putina poznaje „duže od 20 godina“. Više od reči govori podatak da je 1982, odmah po okončanju akademije, postavljen na mesto prorektora za međunarodne naučne veze Lenjingradskog politehničkog univerziteta, što je mesto tradicionalno rezervisano za pripadnike obaveštajne službe. Početkom 90-ih ovu funkciju na drugom lenjingradskom univerzitetu obavljao je i Putin.

Možda i najvažnije pitanje vezano za Nariškina, koje najviše postavljaju (pro)zapadni analitičari, jeste – da li ga je Putin poslao u SVR da bi ga smenio i uklonio, ili da bi ga još više ojačao? Prva grupa mišljenja tvrdi da je Nariškin svoje mesto ustupio ojačalom Volodinu i da će novi šef SVR-a izgubiti uticaj tokom, navodno, predstojeće reforme bezbednosnog sektora Rusije. Prema ovim tvrdnjama, Kremlj planira da objedini obaveštajnu, kontraobaveštajnu i još nekoliko specijalnih službi u novo Ministarstvo državne bezbednosti (MGB), po uzoru na nekadašnji KGB. U takvim okolnostima, opet navodno, Nariškin bi potonuo, kao načelnik jedne od uprava nove superstrukture.

Postoji i druga verzija. Ako bi došlo do stvaranja MGB-a, što zvanično niko nije potvrdio, zašto bi unapred bilo isključeno da bi šef tog ministarstva bio Nariškin? Zašto se njemu prevdiđa uloga gubitnika u ovom procesu? Na čelu „konkurentskog“ FSB-a duže od osam godina nalazi se Aleksandar Bortnjikov, koji je karijeru u službi gradio takođe u Lenjingradu, ali nije izvesno da bi on imao prednost nad bivšim predsednikom Dume. Bortnjikov je izuzetno jaka figura u ruskoj vertikali moći, ali Nariškin ima besprekornu političku biografiju, gde još jedino nije bio predsednik i premijer. Ova „zagonetka“ samo je još jedna od tehnika Kremlja, koji drži otvorenim maksimalno mogući broj kombinacija.

SPECIJALNE SLUŽBE NA LINIJI FRONTA Ostaje nejasno ko je „glavni junak“ promene na čelu Dume – Nariškin ili Volodin? Ili obojica? O Volodinovim sposobnostima ispredaju se legende, neki ga čak javno nazivaju „genijem“. Drugi pak upozoravaju na mogućnost njegovog „preteranog jačanja“, od čega navodno zazire i Putin, jer će Volodin od sada imati totalnu kontrolu nad parlamentom. S druge strane, oni koji ne veruju u budućnost Nariškina, tvrde da bi posle formiranja MGB-a on mogao da pređe na sporedni kolosek, gde mu je navodno rezervisano mesto gubernatora Sankt Peterburga.

Ali oni kao da zaboravljaju da je Državna duma pod Nariškinovom upravom za proteklih pet godina donela stotine zakona, od kojih se mnogi mogu smatrati revolucionarnim, jer menjaju u potpunosti unutrašnju i spoljnopolitičku orijentaciju Rusije. Tu su, između ostalog, i zakoni o stranim agentima, zabrani propagande homoseksualizma među maloletnicima, o zaštiti osećanja vernika, o organizovanju masovnih skupova i mnogi drugi izuzetno važni akti za resuverenizaciju i potpuno izmeštanje Rusije s kursa infantilne vesternizacije i liberalizma. U tom smislu, Nariškin je nesumnjivo istorijska figura i pripadaju mu ogromne zasluge za preciznu i glatku realizaciju ovog ogromnog poduhvata.

Tako je Putin stvorio potpuno novu situaciju, u poređenju sa onom od pre godinu dana. Oslobodio je i pomerio čitav niz ključnih državnih funkcionera i otvorio prostor za novu kombinatoriku u bližoj i nešto daljoj budućnosti. Dobro upućeni novinarski izvori najavljuju upravo takav rasplet: nova pomeranja i reorganizaciju vlasti, kao odgovor na alarmantnu globalnu situaciju i neprekidne pretnje sa Zapada ustavnom poretku Rusije, a posebno predsedniku Putinu. Da bi se predupredile ove pretnje, koje se kreću u dijapazonu od fizičke likvidacije Putina, preko krvave revolucije, pa do izazivanja trećeg svetskog rata, neophodan je visokoprofesionalni rad državnih struktura, gde su specijalne službe RF prve na udaru i na liniji fronta. A za to su presudni ljudi od najvećeg poverenja, koji imaju ogromno znanje, energiju i iskustvo. Nariškin i Volodin su jedni od tih.