Obamino mrtvorođenče

Piše FILIP RODIĆ

Odlazeći predsednik SAD Barak Obama dugo je planirao da funkciju napusti s postignuta dva važna sporazuma – Transpacifičkim partnerstvom i Transatlantskim trgovinskim i investicionim partnerstvom. Sada izgleda da će oba propasti

Siva eminencija američke spoljne politike Zbignjev Bžežinski napisao je još 1969. godine da je „nacionalna država, kao osnovna jedinica organizovanog života ljudi, prestala da bude glavna kreativna snaga: međunarodne banke i multinacionalne korporacije deluju i planiraju na načine koji su daleko napredniji od političkih koncepata nacionalnih država“. Neformalna nadmoć finansijskog nad političkim, korporativnog nad demokratskim, trebalo je da bude ozvaničena upravo potpisivanjem sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu (TPP) i Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP).

[restrictedarea]

NAMETANJE KORPORATOKRATIJE Što se Evrope tiče, prelazna etapa na putu od nacionalne države do korporacione „naddržave“ trebalo je da bude Evropska unija koja je u svom karakteru imala pomalo i od jednog, i od drugog – dok Savet EU deluje kao organ gde izabrani pojedinci predstavljaju nacionalne države, a Evropska komisija je institucija pre nalik bordu direktora multinacionalne korporacije nego demokratskom telu, jer su njeni članovi postavljeni činovnici, a ne demokratski odabrani funkcioneri. Upravo je TTIP trebalo da ovo stanje formalizuje i interese korporacija stavi iznad interesa građana i država.

Iako su pregovori o ovim sporazumima obavijeni velom tajne, vremenom su se u javnosti pojavljivali detalji koji su i objašnjavali zbog čega je potrebno sve držati podalje od očiju javnosti. Britanski Indipendent pisao je oktobra prošle godine da TTIP sadrži i klauzulu o „poravnanju u sporovima između država i investitora“ po kojoj korporacije mogu tužiti države ukoliko su njihovi profiti dovedeni u opasnost. Notorna kompanija Monsanto mogla bi, na primer, da tuži Evropsku uniju zbog sprečavanja uvoza genetički modifikovane hrane i na taj način prevaziđe stroge evropske standarde na ovom polju. TTIP bi direktno uticao na život više od 800 miliona ljudi u EU i SAD i već sada se zna da bi od 51.495 američkih kompanija koje trenutno rade u EU više od 47.000 moglo da pokrene sporove protiv Unije ili država članica. TTIP podrazumeva i da bi znatno bili spušteni standardi zaštite životne sredine, te za kontrolu štetnosti hemikalija (na primer pesticida), lekova, a evropske javne službe (vodovod, zdravstvo, obrazovanje…) bile bi otvorene za privatizaciju i mete američkih kompanija koje bi od njih želele da naprave profitabilna preduzeća. Kakav bi to potres moglo da izazove najbolje pokazuje primer zdravstvenih institucija koje bi postale vlasništvo velikih farmaceutskih kompanija.

Šta je TTIP najbolje je definisao profesor političke teorije i međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu Džon Hilari: „Kao što zvaničnici sa obe strane priznaju, glavni cilj TTIP nije stimulisanje trgovine uklanjanjem carina između EU i SAD, pošto su one već na minimalnom nivou. Glavni cilj TTIP je, po njihovom priznanju, uklanjanje regulativnih prepreka koje ograničavaju potencijalni profit transnacionalnih korporacija na obe strane Atlantika. Te ’prepreke’ su, međutim, neki od najvažnijih socijalnih standarda i ekoloških regulativa, kao što su prava radnika, bezbednost prehrambenih proizvoda (uključujući ograničenja za GMO), regulative o upotrebi otrovnih hemikalija, zakoni o digitalnoj privatnosti i čak bankarski bezbednosni mehanizmi uvedeni da bi se sprečilo ponavljanje finansijske krize iz 2008. godine. Drugim rečima, ulog ne može biti veći.“

Zbog svega ovoga, naveo je on, pregovori aktuelni od 2013. ne vode se između dva trgovinska rivala nego predstavljaju pokušaj transnacionalnih korporacija da otvore i deregulišu tržišta na obe strane Atlantika. Koliko ovo sve nema veze s interesom naroda, ili s demokratijom najbolje govori kratka rečenica kojom je evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem odgovorila zbog čega se toliko zalaže za sporazum bez podrške javnosti u EU. „Mandat nisam dobila od naroda Evrope“, rekla je ona. Od koga je ona onda dobila mandat? Verovatno od korporacijskih lobista koji vrve po Briselu.

 

UMRLICA ZA TTIP S druge strane, nacionalne vlade koje, ipak, mandat dobijaju od građana i zato moraju više da obraćaju pažnju na njihovu volju, nemaju tako benevolentan stav prema TTIP. Iako je i do sada bilo dosta zatezanja oko ovog sporazuma, tokom ove nedelje izgleda da su zabijeni poslednji ekseri u kovčeg ovog projekta, jer su ministri dve sada najvažnije države Unije, Nemačke i Francuske, otvoreno saopštili da od pregovora ne treba očekivati uspeh. Prvo je u nedelju 28. avgusta potpredsednik nemačke vlade i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel rekao da su pregovori između SAD i EU u suštini propali. „Po mom mišljenju, pregovori sa SAD su de fakto propali, čak i ako niko to zaista ne priznaje“, izjavio je on i dodao da se dve strane posle 14 rundi pregovora nisu dogovorile ni o jednom od 27 poglavlja. „Ne smemo se potčiniti američkim zahtevima“, istakao je Gabrijel. Dva dana kasnije francuski ministar spoljne trgovine Matijas Fekl izneo je sličan stav rekavši da „Francuska više politički ne podržava pregovore“ o TTIP. „Amerikanci nam ne daju ništa. To nije način na koji bi saveznici trebalo da pregovaraju“, rekao je on i dodao da će u septembru od Evropske komisije tražiti prekid pregovora. Fekla je ubrzo podržao njegov predsednik Fransoa Oland rekavši da je jasno da ove godine neće biti postignut sporazum sa SAD. „Pregovori su se zaglibili, stavovi nisu bili poštovani, jasno je da je to neuravnoteženo“, kazao je on.

Međutim, birokrate Evropske komisije (koje svoj mandat „ne dobijaju od naroda Evrope“) istrajavaju u svojoj priči. Tako je glavni pregovarač EU Ignasio Garsija Bersero izjavu Zigmara Gabrijela pomalo arogantno prokomentarisao sa „ne, ne, setite se šta je rekao Mark Tven“, aludirajući na piščev komentar da su navodi o njegovoj smrti preterani. Kao da je šef nemačkom potpredsedniku vlade i francuskom predsedniku i ministru spoljne trgovine reagovao je i glavni portparol Evropske komisije Margaritis Šinas rekavši da je „Komisija spremna da zaključi sporazum do kraja godine“. Slično misli i američka administracija čiji je predstavnik Majkl Froman za nemački Špigl izjavio da pregovori nisu zaglibljeni već „konstantno napreduju“.

Mnogi stručnjaci pak veruju da TTIP polako umire još od kako je Britanija u junu odlučila da izađe iz EU. „Britanci su zaista bili jedini zagovarači TTIP u EU i bez njih će to u narednim godinama zaista izgubiti na važnosti“, rekao je za Fajnenšel tajms Mudžtaba Rahman iz Evroazija grupe, američkog političko-investicionog tink-tenka iz Njujorka. „Ključni izazov za (nemačku kancelarku) Merkelovu je da pokaže da EU može da funkcioniše i, za sada, to znači rešavanje problema terorizma, otvorenih granica i nezaposlenost mladih. TTIP se ne uklapa dobro u taj narativ“, dodao je on.

 

BRITANIJA KAO TROJANSKI KONJ Kako bi prevazišli ovaj problem, Amerikanci bi ponovo mogli da se posluže Britanijom kao svojim Trojanskim konjem u EU i da na mala vrata ožive pregovore o TTIP tako što će pre zvaničnog izlaska UK iz Unije postići na brzinu bilateralni trgovinski sporazum s Londonom. Američki stav o ovakvom sporazumu s Britanijom, naime, znatno se promenio od referendumske odluke o izlasku iz EU kada je predsednik Obama rekao da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ako se odluči za bregzit „morati da ide na kraj reda“ za trgovinske sporazume. „Mislim da je pošteno reći da bi u nekom trenutku moglo doći do trgovinskog sporazuma između SAD i Britanije, ali to se neće uskoro dogoditi zbog toga što smo koncentrisani na pregovore sa velikim blokom – EU“, izjavio je Obama u aprilu. Američki državni sekretar Džon Keri razgovarao je, tokom posete Londonu krajem jula, sa svojim britanskim kolegom Borisom Džonsonom upravo o ovakvom bilateralnom sporazumu. Keri je novinarima saopštio da SAD počinju da zapisuju uslove trgovinskog sporazuma, ali je istakao da neće pregovarati o sporazumu sa Britanijom sve dok je ona u EU. I Keri i Džonson su istakli „posebne veze“ između ove dve zemlje koje će se nastaviti uprkos bregzitu. Stručnjaci veruju da je do ovakve promene stava došlo ne bi li se ostvario dodatni pritisak na EU da potpiše TTIP.

Po svemu sudeći Obamin san o postizanju dva značajna trgovinska sporazuma do kraja njegovog mandata neće se obistiniti, a možda se ovaj san ne ostvari ni po njegovom odlasku. Ovim sporazumima su se žestoko protivila dva ozbiljna predsednička kandidata na partijskim izborima i u republikanskim i u demokratskim redovima – Donald Tramp i Berni Sanders. Pošto je Sanders izgubio u trci za nominaciju od Hilari Klinton, žene spremne da ispuni sve zahteve finansijske elite, protivnik trgovinskih sporazuma ostao je samo Tramp, koji i dalje ima ozbiljne šanse da pobedi na izborima. Preživljavanje TTIP i TPP i u slučaju izbornog trijumfa Klintonove nije zagarantovano, jer ovi sporazumi, po svemu sudeći, nemaju dovoljnu podršku ni u Kongresu SAD, kroz koji bi morali da prođu kako bi postali važeći.

[/restrictedarea]