Milionske žrtve rata protiv terorizma

ANGLOAMERIČKI GENOCID

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

U martu 2015. vašingtonska organizacija „Lekari za socijalnu odgovornost“ objavila je studiju u kojoj se navodi da je za deceniju „rata protiv terorizma“, a posle 11. septembra 2001, ubijeno između 1,3 i dva miliona ljudi. U studiji se ipak naglašava da su informacije nepotpune i da realne brojke mogu biti nekoliko puta veće

Grupa lekara okupljenih u organizaciji „Lekari za socijalnu odgovornost“ objavila je prvi pokušaj objašnjenja velikog genocida izvršenog nad Iračanima, Avganistancima i Pakistancima, a koji se dogodio kao rezultat englesko-američke agresije pod plaštom rata protiv terorizma. Izveštaj na 97 stranica mediji na engleskom jeziku (ali i neki drugi) u potpunosti su prećutali, izbegavši tako da suoče javnost s odgovornošću britanske vlade za genocid nad pomenutim narodima.

Bivši zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija doktor Hans fon Šponek studiju je nazvao „značajnim doprinosom potpunijem sagledavanju žrtava rata, posebno civila u Iraku, Avganistanu i Pakistanu i tendencioznim manipulacijama s informacijama“.

SMRTONOSNE SANKCIJE U studiji se, pored ostalog, kritički prikazuju ranije analize i ocene žrtava „rata protiv terorizma“. Autori su posebno naglasili sumnju u zvanične brojke ubijenih u Iraku (115.000 ljudi). Prema podacima „Lekara“ sporno je i istraživanje časopisa Lenset, koji je objavio da je u Iraku do 2006. godine ubijeno 655.000 osoba (ako se sve sabere do 2015, onda cifra premašuje milion ljudi). U isto vreme kanadska organizacija Global riserč objavila je spisak nezakonitih napada i strašnih posledica tih napada za koje je kriv bivši britanski premijer Toni Bler. Iz ovoga se može zaključiti da on treba da se nađe pred sudom.

Sve je počelo kada su SAD i Velika Britanija uvele sankcije Iraku, uz napomenu da će ih ukinuti ukoliko s vlasti ode Sadam Husein, odnosno ukoliko preda materijale o proizvodnji oružja za masovno uništavanje (što je, kako se kasnije pokazalo, bilo lažirano). Posle toga angloamerička blokada nije propuštala u Irak čak ni hranu ni lekove.

Upravo dokumenta UN svedoče da je najmanje oko 1,7 miliona Iračana umrlo od posledica zverskog režima zapadnih sankcija, pri čemu je polovina umrlih bila maloletna. Najviše smrti izazvalo je odsustvo hemikalija i sredstava za pročišćavanje iračkog sistema vodosnabdevanja. Dokument Agencije vojnih obaveštajnih službi SAD, s oznakom „vojna tajna“, a koji je objavio profesor Tomas Nedži iz Škole biznisa Univerziteta Džordža Vašingtona, pokazao je da je „plan genocida nad iračkim detaljno planiran“.

U članku namenjenom Asocijaciji istraživača genocida Univerziteta Manitobi, profesor Nedži piše da je ovaj tajni dokument pokazao „da je plan sadržao i najmanje detalje u uništavanju vodosnabdevanja u celom Iraku“. To znači da su samo u Iraku angloamerički vojnici i sankcije od 1991. do 2003. godine ubili najmanje 1,9 miliona civila. Ako se saglasimo da je od 2003. ubijeno milion Iračana, onda su za dve decenije zapadne države odgovorne za smrt najmanje tri miliona Iračana.

Engleski političari su shvatali šta su uradili kad su do njih došle brojke o nevinim civilnim licima, ali su odbili da ovo nazovu genocidom i sve su cenzurisali, zajedno sa sličnim izveštajima iz Iraka.

SEJANJE URANIJUMA Kao i u Srbiji, Amerikanci i Britanci su u Iraku i Avganistanu posejali na hiljade kilograma radioaktivnog materijala. Prema podacima sajta dissidentvoice.org na Irak je izručeno 250 puta više bombi sa osiromašenim uranijumom nego što je snaga bombe bačena na Nagasaki (radi se o neverovatnih 2.000.000 kilograma radioaktivnog uranijuma). Isto je učinjeno i u Avganistanu, gde je bačeno, mereno istim principom, oko 500.000 „nuklearnih bombi“. Posledica je masovno umiranje odraslih, pre svega od raka, dok se deca rađaju s različitim telesnim anomalijama. Zbog toga, Irak i Avganistan u budućnosti mogu da ostanu bez stanovništva, a neki vojni stručnjaci agresiju na ove zemlje podvode pod nuklearni rat.

NEZAKONITA AGRESIJA Politika SAD u Avganistanu uglavnom se oslanja na britansku tradiciju, pa ne čudi informacija iz marta 2003. da je Toni Bler postao saučesnik, zajedno s nekoliko političara SAD, u onome što se po međunarodnom pravu smatra nezakonitom agresijom na Irak. Ovakav stav izneo je i generalni sekretar UN Kofi Anan 2004. proglasivši napad na Irak nezakonitim i protivnim Povelji UN.

Posle Anana, 2006, 2010, 2012. i 2014. godine, u istom duhu izjasnili su se Bendžamin Ferenc (bivši tužilac Nirnberškog suda), zatim holandsko tužilaštvo, Hans Bliks (bivši glavni inspektor UN za pitanja oružja), nadbiskup Dezmond Tutu, bivši premijer Britanije Džon Mejdžor i mnogi drugi.

Značajan doprinos raščišćavanju zabluda oko rata u Iraku dao je Sud za ratne zločine, kada je nezavisna komisija, sastavljena od bivših sudija i naučnika iz oblasti međunarodnog prava, zaključila da postoje dokazi o nezakonitoj agresiji protiv Iraka od strane, na primer, Tonija Blera. Ovaj sud je svoje nalaze predao na dalji postupak Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu koji je uključio ime Tonija Blera u „spisak ratnih zločinaca“.

Iako na internetu nema informacija o učešću Britanaca u genocidu nad Iračanima i Avganistancima, posebno takvih napisa nema u britanskim izdanjima, ipak informacije o tome nalaze put do javnosti. Naime, sve je počelo američkim „ratom protiv terorizma“, koji je ubio više ljudi nego što se zvanično priznaje, a samo rat u Iraku i Avganistanu traje 20 godina sa svim što takva situacija donosi. Naravno, glavni okrivljeni je (s britanske strane) Toni Bler (izveštaj Čiklota i izjave Džeremija Korbina za britanski „Bi-Bi-Si 2“).

Lekari koji su napisali pomenutu studiju govore da je tokom Prvog rata u Persijskom zalivu život izgubilo oko 200.000 ljudi, uglavnom civila. Istovremeno, kada je vlada Iraka pokušala da utvrdi broj poginulih, Vašington joj je to zabranio. Posle toga, kada su armija SAD i Britanije prekinule borbena dejstva u Iraku, rat je dobio ekonomsku formu.

Postoji, takođe, šokantan izveštaj o ubijanju Avganistanaca. Naime, bivši biohemičar Univerziteta La Troba iz Melburna, navodi da je u ovoj zemlji od 2001. kao rezultat agresije i okupacije ubijeno najmanje tri miliona ljudi, od čega oko 900.000 dece mlađe od pet godina.

Studija Nacionalne akademije nauka SAD „Prinudna migracija i smrtnost“ iz 2001, koju su uradili epidemiolog i direktor Rilif internešenela Stiven Hanš, pokazala je da je kao rezultat napada Anglo-Amerikanaca na Avganistan poginulo između tri i pet miliona Avganistanaca. Studija kaže i da je „moguće da se broj poginulih u Avganistanu kreće od šest do osam miliona ljudi“.

Neki mediji navode i veće brojke, ali istina može da bude još šokantnija. Naime, britanski i američki vojnici odbijaju da broje žrtve tokom još uvek aktuelnih različitih operacija u ovoj zemlji. Pošto nema proverenih podataka o ubijenima u Iraku i Avganistanu, nije moguće videti razmere genocida u ovim zemljama. Jasno je samo da je žrtava neverovatno mnogo, tj. nekoliko puta više nego što ukazuju zvanične brojke.

Zato se i ne treba čuditi što raste otpor lokalnih stanovnika zapadnoj okupaciji – mnogi su izgubili članove porodice, a nije retko da su okupatori bukvalno pobili čitave familije. Uz to su uništili ekonomiju, tako da su ljudi dovedeni pred izbor: boriti se (s nadom da će se preživeti) ili biti ubijen kao civil.