Luka Volonte – Evropska unija ne podržava porodicu

Razgovarali Nemanja Zarić i Vladimir Dimitrijević

Birokratija EU promoviše tzv. „građanska prava“ i sve ekstravagantne oblike „građanske unije“ čime pokušava da utiče na ingerencije unutar porodice i dodatno pogoršava demografsku sliku

Dugo očekivani Nezavisni globalni indeks o porodici (Independend Global Index on Family) konačno je ugledao svetlo dana. Izradila ga je Fondacija „Nove tere“ (Fondazzione Novae Terrae) iz Italije, koja je pomoću stručnjaka sa katoličkog Univerziteta u Milanu i brojnih pojedinaca i organizacija širom sveta prikupila neophodne podatke. Centar za zaštitu porodice iz Srbije učestvovao je u pružanju informacija za našu zemlju.

[restrictedarea]

Luka Volonte je osnivač i predsednik pomenute fondacije, član Upravnog odbora Instituta „Dignitatis humanae“ i organizacije „CitizenGO“. Bio je dugogodišnji član italijanskog parlamenta, kao i predsednik Evropske partije naroda – Demohrišćanske grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Istaknuti je borac za prava porodica, prava na slobodu veroispovesti i savesti, omladinsku politiku, promovisanje volonterskog rada i protiv siromaštva. Dobitnik je prestižne međunarodnog priznanja – „Scandinavian Human Dignity Award“. Luka Volonte je gost predavač na predstojećoj Regionalnoj konferenciji Svetskog kongresa porodica koja će biti održana 17. septembra u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

Pojasnite nam temeljne pretpostavke istraživanja koje ste sproveli. Od kakvih polazišta ste krenuli u ovako zahtevan posao?

Istraživanje je obuhvatilo ne samo zemlje Evrope već i neke države Severne i Južne Amerike, kao i Afrike i Azije. Ciljevi istraživanja su utemeljeni u tome da ključni međunarodni dokumenti, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (1948), Međunarodni pakt o ljudskim i političkim pravima (1966) i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i ljudskim pravima (1966) reafirmišu činjenicu da je porodica zasnovana na braku između muškarca i žene, da je prirodna i fundamentalna jedinica društva, i da ima pravo na zaštitu države i društva. Konvencija o pravima deteta (1989) prepoznaje da dete ima pravo da poznaje svoje roditelje i da ima pravo na njihovu brigu, te da je porodica prirodna sredina za razvoj i dobrobit deteta. Da bi se potpuno i harmonično razvila njegova ličnost, dete treba da odrasta u porodičnom okruženju, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja, tako da posledično porodici treba obezbediti adekvatnu podršku i pomoć kako bi lakše mogla da preuzme svoju ključnu ulogu u društvu.

Država je dakle u zakonskoj obavezi da pomaže porodicu, i jedan od ciljeva ovog prvog izdanja NGIP je bio da pokaže u kojoj meri različite zemlje tu obavezu ispunjavaju. Kako bi se uspostavio NGIP, u uslovima izraženih kulturoloških razlika u različitim državama i društvima, indikatori korišćeni u analizi su podeljeni u četiri kategorije: struktura porodice, ekonomski resursi, resursi koji potencijalno pomažu porodicu i socijalni resursi.

Možete li nam objasniti šta je zapravo Nezavisni globalni indeks o porodici i zašto je tako značajno oruđe za kreatore proporodične politike?

Nezavisni globalni indeks o porodici (NGIP) nam pruža sintetizovane podatke o tome kako je porodica, a naročito porodica s decom, podržana u različitim svetskim državama, pri čemu se u obzir uzimaju izražene kulturološke razlike. Ova analiza počiva na definiciji porodice kao „stabilne zajednice dve heteroseksualne osobe, koja je zasnovana na braku sa osnovnim ciljem razmnožavanja; koja se temelji u seksualnoj različitosti i reciprocitetu, međugeneracijskoj solidarnosti i principu dobrovoljnosti“. NGIP ima dva glavna cilja: analizu strukturnih karakteristika porodice na međunarodnom nivou radi određivanja porasta ili pada tendencije ka formiranju stabilnih porodičnih odnosa; otkrivanja postojanja ili nepostojanja adekvatne podrške i pomoći porodicama.

Od ukupno 46 država obuhvaćenih ovom analizom, Srbija se nalazi na poražavajućem 40. mestu. Iza nas su jedino Poljska, Češka, Slovačka, Peru, Hrvatska i Makedonija. Na rang-listi prednjače Danska, Novi Zeland, Švedska, Norveška i Izrael. Kakva je vaša procena svetske situacije kad je demografija u pitanju?

Ukupni indeks, i naročito podindeksi pokazuju da, u smislu želje za formiranjem porodice i broja dece, postoje države u kojima bi ljudi, na osnovu visokih ekonomskih i ostalih resursa, mogli, ali ne žele, da formiraju porodice (Danska, Novi Zeland, Švedska i Nemačka), kao i one države u kojima bi ljudi, na osnovu niskih strukturnih i ekonomskih indikatora, želeli, ali nemaju uslova za formiranje porodice (Italija, Grčka, Meksiko, Rumunija, Srbija, Poljska, Slovačka, Hrvatska i Makedonija). Značaj Nezavisnog globalnog indeksa o porodici leži u otkrivanju indikatora neophodnih za razumevanje problema sa kojima se porodice suočavaju širom sveta, i što izvlačenjem zaključaka, naročito iz podindeksa, možemo doći do formulisanja problema i samim tim jasnog preciziranja neophodnih mera potrebnih za osnaživanje porodica i unapređenje položaja porodice kao najznačajnije – fundamentalne ćelije društva.

Koje su glavne prepreke u formiranju porodice, a naročito višedetne? Da li su one primarno ekonomske, ili kulturološke i duhovne?

Sve tri navedene prepreke su podjednako značajne. Sigurno je da se mora osnaživati zajedničko moralno shvatanje i vrednovanje porodice u društvu, ali je presudno implementiranje sveobuhvatnih proporodičnih mera, koje bi obuhvatile fiskalne, administrativne i socijalne mere, kao i mere vezane za zaposlenje i uslove rada. Svako novorođeno dete treba da se smatra ogromnim doprinosom i bogatstvom za državu, s obzirom na to da novorođenčad nisu samo dar božji njegovim roditeljima, već su i „dar“ za čitavo društvo. Imajući neprekidno u vidu ovaj jednostavan i razuman stav, svaka država je obavezna da sprovodi ovu nasušnu potrebu: da sprovodi mere i strategije u interesu novorođenčadi i porodice u celini.

Kao što vidimo, Srbija se nalazi veoma nisko u NGIP, odmah nakon Italije. Kako je moguće da su ove dve države, koje tradicionalno izuzetno cene porodicu, tako loše rangirane i šta možemo učiniti da obrnemo ovaj nesrećni proces?

Mislim da celokupno civilno društvo, ne samo nevladine organizacije već i crkva i religiozni lideri treba da jasno podignu glas i pozovu sve političare i političke organizacije da podrže proporodične mere i porodice, a naročito one višedetne, jer je to jedini put ka obnovi socijalne kohezije i opšte dobrobiti društva i države. Uloga civilnog društva nije značajna samo u vreme predizborne kampanje nego mora biti aktivna svakog dana.

Smatrate li da političke strukture u Evropskoj uniji razumeju značaj podrške prirodnoj porodici kao kamenu temeljcu svakog društva?

Ne, Evropska unija nažalost ne podržava porodicu niti proporodične mere. Još gore je što birokratija EU zapravo promoviše tzv. „građanska prava“ i sve ekstravagantne oblike „građanske unije“ (homoseksualnih „brakova“, nap. prev.). Ovakvi pogrešni pristupi nanose štetu društvenoj koheziji, mešaju se i pokušavaju da utiču na ingerencije unutar porodice i dodatno pogoršavaju demografsku sliku.

[/restrictedarea]