„Dejan Đorić ili obračunavanje s činjenicama“

Demanti Kulturnog centra Beograda povodom teksta Dejana Đorića „Vaskrsli titoizam ili kako se obračunati s neprijateljima“ objavljenog u Pečatu, u broju 436

U tekstu „Vaskrsli titoizam ili kako se obračunati s neprijateljima“, objavljenom u nedeljniku Pečat 9. 9. 2016. na stranama 54, 55 i 56, autor teksta Dejan Đorić, referišući na javne negativne reakcije povodom najnovijih kadrovskih imenovanja Vladana Vukosavljevića i Ivone Jevtić na najviše javne funkcije u domenu kulture i medija, navodi niz netačnih informacija o poslovanju Kulturnog centra Beograda, i uvredljivim rečnikom više nego neprimerenim javnom diskursu diskvalifikuje pojedine priznate umetnika, ali i zaposlene Kulturnog centra Beograda. Naša osnovna primedba na ovaj autorski tekst je njegova potpuna proizvoljnost. Dejan Đorić kvalifikuje rad KCB-a i njegovih rukovodilaca bez poznavanja i proveravanja činjenica dovodeći javnost na taj način u zabludu.
„Aktuelna vlast je, pošto je dovela sposobne na čelna mesta (u kulturi, misleći na V. Vukosavljevića i I. Jevtić, prim. aut.) pokazala da ima smisla za kulturne vrednosti“, tvrdi Dejan Đorić u trenutku u kome je gradska vlast, inače osnivač Kulturnog centra Beograda, ovu instituciju dovela u potpuno neregularno stanje, bez rukovodioca u periodu od čitave tri sedmice, u završnici najobimnijeg projekta ove kuće, a ujedno i najveće izložbe vizuelnih umetnosti u Srbiji – Oktobarskog salona. Prethodno je ista vlast na čelu s tadašnjim gradskim sekretarom za kulturu, a sadašnjim ministrom kulture, Vladanom Vukosavljevićem postavljala članove upravnih odbora gradskih institucija neadekvatnog obrazovanja i iskustva, istovremeno ne rešavajući zatečeni problem zakonski (Zakon o kulturi RS) prekoračenog v. d. statusa direktora Kulturnog centra Beograda.
Dalje u navedenom tekstu autor govori o „našim“ kustoskinjama kao o „kunsthisteričarkama… / babastog stajlinga… / koje zatomljuju ženu i majku u sebi i oko sebe“. Podsećamo Pečat i D. Đorića na nepobitnu činjenicu da posao kustosa/kustoskinja institucija kulture u civilizovanim sredinama ne obavljaju „majke“ i „žene naglašene ženstvenosti“ u „šanel kostimima“, kako u tekstu insinuira Dejan Đorić, već: muške, ženske i transrodne kvalifikovane osobe s odgovarajućim fakultetskim diplomama i velikim, najčešće internacionalnim, iskustvom rada u polju kulture i umetnosti. Podsećamo na još jednu poznatu činjenicu: Ivona Jevtić je na mesto v. d. direktora Kulturnog centra Beograda novembra 2014. postavljena protivno još uvek važećem Statutu ove institucije, prema kojem imenovani rukovodilac Kulturnog centra Beograda mora imati najmanje pet godina iskustva rada u polju kulture, od čega najmanje tri godine na poslovima upravljanja institucijama u oblasti kulture. Imenovanjem Ivone Jevtić taj kriterijum je prekršen.
Autor teksta dalje tvrdi, bez znanja o pravom decenijskom nazivu „Galerije“ KCB-a (koja se zapravo zove Likovna galerija), kako ju je Mia David „koncepcijski razorila“ a potom, navodno, i „zatrla“ KCB. Činjenice međutim govore da KCB u kontinuitetu od 59 godina obavlja svoju interdisciplinarnu, a ne samo delatnost u domenu vizuelne umetnosti, kako pogrešno javnosti prenosi Đorić. Tako već decenijama programe, kao i druge aktivnosti, u KCB-u ne koncipira direktor već programski tim kojem je direktor na čelu, te se otuda u KCB-u godinama unazad mogu pratiti autorski projekti samog Kulturnog centra Beograda, odnosno zaposlenih u njemu.
Pomenućemo samo veoma mali broj autora koji su učestvovali u programima ove institucije: Mario Vargas Ljosa, Čarls Simić, David Grosman, Slavoj Žižek, Džudit Batler, Olga Tokarčuk, Nemanja Radulović, Marina Abramović, Ilja Kabakov, Mikelanđelo Pistoleto, Rene Blok, Lev Manovič, Boris Podreka, Mirko Ilić, Jan Fabr…
Kulturni centar Beograda je u periodu koji Dejan Đorić označava kao „razaranje“ institucije, otvorio nov, u gradu jedinstven izlagački prostor namenjen novim medijima i međunarodnoj saradnji – Galeriju Podroom, i osnovao Kolekciju Oktobarski salon, u čiji sastav su ušla dela nekih od najznačajnijih predstavnika domaće i međunarodne scene. Posećenost programa se kretala od 160.000 do 200.000 na godišnjem nivou, u zavisnosti od broja programa i posebno gostovanja u inostranstvu.
Dejan Đorić obmanjuje javnost u težnji da anulira istoriju delovanja KCB-a i poništi rad mnogih uglednih pojedinaca koji su prethodno doprinosili opstanku i razvoju ove institucije, tvrdeći da je Ivona Jevtić uradila „ono što niko pre nje nije u KCB za 60 godina postojanja Centra“ i navodeći „dokaze“ za to u vidu „krečenja galerija“ i Beogradskog izloga i izdavanja prostora knjižari Vulkan! Podsećamo na notornu činjenicu da se sve galerije u KCB-u kreče redovno i nezavisno od direktora, te da je u KCB-u od 1998. do 2012. delovala izuzetno ugledna knjižara Stubovi kulture od čijeg zakupa je Kulturni centar Beograda finansirao mnoge, za posetioce, besplatne programe.
Da se osvrnemo i na finansije, kao veoma važan aspekt poslovanja institucije: u periodu do 2014. godine, do imenovanja Ivone Jevtić, Kulturni centar Beograda je ostvarivao 60 odsto veći sopstveni prihod, od sponzorstava, donacija i poslovno-tehničke saradnje, u odnosu na prihod ostvarivan pod rukovodstvom Ivone Jevtić.
U nizu netačnih navoda stoji i da je Ivona Jevtić „bila menadžer projekta Creative Europe u saradnji s Kulturnim centrom Marselja“. Takav projekat ne postoji. Ivona Jevtić je u Marselju prisustvovala inicijalnom sastanku povodom potencijalne saradnje većeg broja partnera iz različitih evropskih zemalja, a ovu mogućnost i kontakte je KCB-u donela članica međunarodnog borda direktora Fonda za mobilnost umetnika i kulturnih poslenika Roberto Ćimeta, inače zaposlena u KCB-u.
Takođe, obaveštavamo Dejana Đorića i javnost da Vladan Vukosavljević, na sednici UO KCB-a održanoj 18. marta 2016, jeste ustanovio da je u slučaju izložbe Kolektiva Kamerades u KCB-u bilo proceduralnih prekršaja od strane tadašnje direktorke KCB-a, I. Jevtić, u vezi sa čim ministar i danas javnosti duguje zvaničan izveštaj.
Sva dokumenta koja se tiču navedenih činjenica dostupna su javnosti u Kulturnom centru Beograda.
Kolektiv Kulturnog centra Beograda
Beograd, 16. septembar 2016