Praseća imigrantska neonacistička kriza (ili tako nešto)

Igrice za mobilne uređaje kao platforma za  rasističku „priču“

Piše Vladislav Panov

Dugometražni animirani film „Ljute ptice“ nastao po istoimenoj, širom sveta raširenoj igrici za mobilne uređaje, novo je pogonsko gorivo stalno prisutnog sukoba između uterivača ideala demokratije i ultradesne opcije zapadne diktature demokratije koja joj se protivi. Apsurdnijeg povoda za potpirivanje njihovog sukoba još nije bilo

Nova era mobilnih telefona teško da se može zamisliti bez bleskaste igrice koja je godinama ključni dodatak za dokone sa naprednim telefonskim uređajima i njima prigodnim operativnim sistemima na kojima ona počiva. „Ljute ptice“ („Angry birds“) su za kratko vreme postale svakodnevna pasija miliona ljudi širom sveta. Jedna je od najraširenijih i najpopularnijih igrica od kada je ovakve vrste zabave. Dospela je i do tableta i kućnih kompjutera. Šašave besne ptice, koje ispaljujete katapultom na prasiće, rušite im kuće i ubijate ih dobijajući za to odgovarajuće poene, izrasla su u svetski fenomen. Naravno, reagovao je i Holivud. Mladim naraštajima ponudio je filmsku, animiranu, verziju ove igre.

[restrictedarea]

Zaštitnici sveta protiv „Ljutog Reda“ U ovoj je filmskoj verziji ljuta samo jedna ptica. Red je ime tog besnog junaka koji je toliko ljut da je u svetu ostalih, dobroćudnih, pitomih, druželjubivih, mada i prilično glupavih ptica koje žive svoj srećni život na jednom ostrvu, toliko neprilagođen i agresivan da su ga ostalih primorali da ide na terapiju za upravljanje i obuzdavanje tog besa. I dok terapija, razume se, nema efekta, na ostrvo sreće pitomih i glupavih ptica stiže armija podmuklih osvajača u vidu prasića koji se lažno predstavljaju kao prijateljski nastrojeni gosti, a zapravo su opasni lopovi – pticama kradu jaja (potomke). Iako potpuno usamljen u otkrivanju ove strašne istine, Ljuti Red postaje vođa, heroj i oslobodilac. Bes, nepoverenje, agresivnost, ali i neustrašivost ove ptice spasli su sve ostale. Opake svinje su pobeđene i oterane. Dakle, jasno je, besni Red i njegove pernati srećni sunarodnici predstavljaju narod dobrih namera, nazora i principa koji lakoverno i velikodušno primaju u svoj srećni svet svakoga. Prihvataju sve njihove navike i vrednosti, ma kako drugačije (svinje su došle sa svojim „kulturnim vrednostima“), i bez predrasuda ih uzimaju pod svoje. Zašto je baš Red (Crveni), ptica nalik na mrguda iz filmova čuvene Braće Marks (s gustim, dominantnim, crnim obrvama) izabran da bude ljuta herojska ptica, ostavljamo vam da sami dokučite. Ono, međutim, što su navodno neki već prepoznali između redova ove priče postalo je šlager na određenim prostorima na internetu. I stvar oko koje se čak i na ovako naizgled banalnom polju ukrštaju koplja večno sukobljenih pobornika rasizma i njegovih protivnika. Belog, razume se. Drugi ne postoji. Dežurni zaštitnici sveta od belaca koji navodno misle da bela rasa stoji ispred drugih napali su rasistički orijentisane obožavaoce ovog filma jer su ovi navodno u njemu videli mnoštvo povoda da ga prepoznaju kao poruku koja ide na njihovu „vodenicu“. Tako je jedan dečji animirani film, bio on samo to ili, kako neki smatraju, mnogo više, postao tema oko koje su se sukobili brojni vrlo ozbiljni ljudi i organizacije.

„Ljute ptice“ su, dakle, isprovocirale još jedan turnus okršaja rasističkih rasprava oko toga da li svet današnji treba da ima takozvanu „belu nadmoć“ ili ne. Odnosno da li je konačno došlo vreme da se ona otvoreno ispolji i povede, kao Red iz filma, u konačnu odbranu bele rase od uljeza koji na njeno srećno ostrvo pristižu, baš poput podmuklih prasića, u ogromnom broju i s uglavnom lošim namerama. Pokret takozvane „Bele nadmoći“ je u „Ljutim pticama“ prepoznao alegorični opis aktuelnog stanja u evropskim državama „Bele Evrope“ koje se urušavaju pod najezdom imigranata. Direktna analogija ideje priče i njenog narativa sa aktuelnim zbivanjima širom Evrope je u datom kontekstu potpuno prisutna i lako prepoznatljiva. I bez obzira što je u svakoj pojavi i stvari oduvek bilo moguće pronaći baš sve što neko zamisli da bi mogao da pronađe i da se „dokaže“ svako pretpostavljeno prepoznavanje, u ovom je filmu pronađen najveći bauk današnjeg sveta – rasizam! Etiketa je prilepljena ni krivom ni dužnom „crtaću“ koji bi samo da zgrne što više para od dece i njihovih roditelja i ništa više.

Dobro zamaskirana rasistička mantra? Ili, ipak, možda zaista nije tako. Možda su „Ljute ptice“ dobro zamaskirana rasistička mantra koja bi ubačena nalik nekoj monstruoznoj kaseti u mlade glave željne zabave i dobrog provoda, postavila temelje za neonacističke snage okupljene u svim mogućim grupacijama, frakcijama i ograncima takozvane „Bele nadmoći“? Vodeći moderni ideolog neonacističkih stremljenja s one strane okeana, pokretač neonacističkog internet sajta „CCP“ Gregori Hud ističe da su „Ljute ptice“ metaforični podtekst za ono što trenutno nagriza zapadni svet – za izbegličku krizu! I, još, kao heroj koji se jedini odupire najezdi zlonamernih prasića-osvajača, besna ptica Crveni je za njega ništa drugo do personifikacija Džordža Linkolna Rokvela, osnivača Američke nacističke partije! Kolega ovog rasističkog vođe Džejms Kirkpatrik, takođe vlasnik sajta koji propagira ovakve ideje, zakleti je neprijatelj politike koja blagonaklono gleda na izbeglički talas. I on poručuje poklonicima koji čitaju njegove mudrosti na sajtu da pogledaju „Ljute ptice“, i to sa svojom decom, jer će tako najlaške shvatiti šta nas sve čeka s izbeglicama, a potom obuče svoje potomstvo o tome kako prolaze oni koji ne znaju da prepoznaju neprijatelje. Otuda je ovaj „crtać“ suštinski najozbiljnija moguća opominjuća priča o opasnostima izbeglica. Redov bes i mirnodopska neprilagođenost uspavanom društvu praznoglavih koji postavljaju znak jednakosti sa svima i koji bi da vole i poštuju svakoga, za njega je otuda istinski heroj i rođeni vođa. Red je uostalom baš tako i predstavljen u filmu.

Da li je, međutim, to dovoljno da ga svojataju najomraženiji desničari idiličnog sveta diktature demokratije i da on kao takav postane simbol novog pokreta otpora u uniformisanom svetu lažne dobrote, teško je reći. Brojni baš tako posmatraju njegov lik. Nema sumnje, za njih je Crveni dobar primer političke i svake druge nekorektnosti koja bi morala što pre da bude iskorenjena kako bi se konačno živelo na pravičan i ispravan način. Iako je toliko simpatičan da doslovno drži ovaj bez njega ne baš mnogo zabavni, a s njim posebno politički nekorektni film, Red je lik koji će „stado“ daleko više voleti da mrzi nego što će se usuditi da kaže da ga voli. On je supernegativac, iako je i heroj, mada je za mnoge to njegovo herojstvo prilično diskutabilno. U svakom slučaju nevinost jednog filma namenjenog deci je ovim diskusijama i sumnjama potpuno trivijalizovana. Babaroga neonacizma je toliko postala zastrašujuća da se, kao i sva strašila, pojavljuje na svakom mestu. Najčešće, naravno, na onom gde je nema.

[/restrictedarea]