Slobodan Vladušić: U Britaniji je pobedio Polis

Refendum u Britaniji bio je politički sudar Megalopolisa i Polisa. Pobedili su ljudi koji nisu želeli da se odreknu mogućnosti da utiču na političke odluke u svojoj zemlji

Razgovarao Dejan Perišić

Da bi se uopšte razumelo šta se dogodilo u Britaniji treba znati u čemu je razlika između Polisa i Megalopolisa. To je ključna stvar. Hteo bih odmah da upozorim čitaoce da to nije razlika između grada i velikog grada, jer Megalopolis nije tek veliki grad. To je potpuno različita urbana celina, koja nema veze sa onim što smo navikli da smatramo gradom. U centru grada, Polisa, nalazi se trg, mesto sakupljanja ljudi koji tu trguju, razgovaraju, svetkuju, sude, bave se politikom. Polis podrazumeva neku vrstu bazične solidarnosti između građana. U Megalopolisu te solidarnosti nema, jer u njegovom centru nije trg, već zamak, ili bolje reći zabranjena zona, u kojoj boreve najbogatiji, oni koji vladaju Megalopolisom. Tu stanovnici nemaju pristupa, a samim tim nemaju pristupa ni pravdi, ni političkim odlukama koje se direktno njih tiču. Kada im se dozvoli da u tu zonu uđu, u nju ulaze kao sluge, da prime naređenje, kaže u razgovoru za „Pečat“ pisac i esejista dr Slobodan Vladušić.
[restrictedarea]

Zašto na to pristaju? Da li se u dehumanizovanom svetu kojim dominira način života u megalopolisu može sačuvati ljudskost?

Megaloplis je svoje sluge dresirao tako da život shvate kao smenu ludačkog rada i ludačkog trošenja. Ništa više od toga. Novac tu postaje jedina vrednost, povodac kojim se ljudi vode kroz život, kao psi na lancu. Ti robovi su prosto tako programirani, i ne mogu da shvate da neko ne želi da bude rob. To su dakle dve slike sveta koje se međusobno sukobljavaju: na jednoj strani su suvereni, solidarni građani, što rade i troše, ali takođe i misle i koji žele da sami donose odluke o sebi i svojoj budućnosti. Na drugoj strani su gramzivi, egocentrični robovlasnici i njihovi uplašeni robovi, koje se iz kancelarije ili fabrike vode u šoping mol, a zatim nazad u kancelariju ili fabriku. I kada dignu glave, ovi ih povuku za povodac i oni se smire. A kada ih istroše, zameniće ih drugim, a ove će da bace u kantu za smeće

Nije, dakle, teško pretpostaviti ko je pobednik referenduma u Britaniji…

Mislim da je nedavni refendum u Britaniji bio politički sudar Megalopolisa i Polisa. Pobedio je, za sada Polis, odnosno ljudi koji nisu želeli da se odreknu mogućnosti da utiču na političke odluke u svojoj zemlji. Zanimljivo je da se odmah posle referenduma pojavila teza po kojoj su takozvani mladi i obrazovani glasali za ostanak, a za izlazak, takozvani stari, ruralni i neobrazovani. Mislim da je takva analiza u suštini pogrešna, jer je među onima koji su glasali za izlazak bilo mnogo pametnih, obrazovanih, mladih ljudi iz velikih gradova. Neke od njih poznajem i lično. Ali važno je nešto drugo: takva ,,analiza“ je opasna, jer upućuje na početak socijalnog rasizma. Prvo se napravi podela u narodu na ,,vrednije“ grupe (,,mladi“, ,,obrazovani“) i ,,manje vredne“ grupe (,,stari“, ,,ruralni“, ,,neobrazovani“) – onda se kreira priča po kojoj oni ,,manje vredni“ ugrožavaju one ,,vrednije“ – recimo, tvrdi se da su ovim referendumom penzioneri uzeli budućnost mladima što je potpuna glupost – i tako se pripremi teren da se tzv. ,,vrednije grupe“ na bilo koji način mogu suprotstaviti ,,manje vrednim grupama“. Recimo, šta sprečava grupu mladih obrazovanih ljudi da pretuku nekoliko penzionera kada ih vide na ulici? Oni će reći da samo brane pravo na svoju budućnost, koju im ti penzioneri oduzimaju. Takvih slučajeva gerontološkog nasilja bilo je jako puno u doba perestrojke u SSSR-u, jer su mladi ljudi u penzionerima videli samo beskoristan deo društva. Slična se priča raspiruje i u Srbiji i to čine oni kojima su puna usta ljudskih prava. Samo što ti takozvani branioci ljudskih prava 90 posto ljudi ne smatraju za ljude.

Sve te podele su opasne ali i lažne.

Megalopolis ništi čovečnost, a na tom putu stradaju i svi odnosi koje čovek ima sa drugim ljudima. Nacija je jedna od najvažnijih čovekovih zajednica. Može li nacionalni identitet imati vrednost u postmodernom dobu? Kolika je njegova važnost za očuvanje čovečnosti u eri predapokaliptične globalizacije, te da li je upravo nacionlano dostojanstvo osnova za socijalnu pravdu?

Polis nas upućuje na grad-državu. To ne znači da bi svaki grad na svetu trebalo da bude država za sebe, ali znači nešto što smo zaboravili, ili bolje reći, što nam se ovde kontinuirano prikriva, a to je da građanska kultura, građanski način života, i nacionalna samosvest nisu suprotnosti. Na šta mislim kada kažem građanski način života? Mislim na muškarca ili ženu koji raspolažu izvesnom količinom znanja da mogu da se orijentišu u svetu, na ljude koji su dovoljno medijski pismeni da mogu da se odupru medijskim manipulacijama, na pristojan svet za koga je novac jedna od vrednosti, ali ne i jedina. Za takve je ljude potpuno normalno da imaju normalnu nacionalnu samosvest. Zašto? Pa zato što je nacionalna samosvest, pored takozvanog državnog patriotizma, nešto što većinu ljudi vezuje za državu u kojoj žive. Kada kažem država mislim na političko telo koje je očuvalo bar minumum suvereniteta, dakle moći ili makar želje da donosi odluke na vlastitoj teritoriji. Iz ove pojednostavljene, ali ne i netačne definicije države proizlazi i njen značaj: ona bi trebalo da njenim državljanima, bez obzira da li su deo većinskog naroda ili pripadaju nacionalnim manjinama, bazičane ljudske vrednosti kao što su socijalna pravda, pravo na rad (a ne na izrabljivanje) najzad, ljudsko dostojanstvo.

Kada mi neko kaže da je recimo, ,,internacionalni levičar“, moram priznati da mi dođe da ga zapitam: koja će to internacionalna organizacija da obezbedi ove bazične ljudske vrednosti za sve građane Srbije? Lekari bez granica, MMF, Transatlantski trgovački pakt u nastajanju… Koje je to internacionalno telo kome je toliko stalo do dostojanstva građana Srbije? Nema ga. Zato mene takozvane ,,kosmopolite“, podsećaju na ljude koji su na Titaniku uskakali u prazne čamce za spasavanje i sami bežali u njima, i da pri tom nikoga ne bi čekali. Takav ,,kosmopolita“ ne vidi nikakav paradoks u tome što navodno voli ceo svet, a ne voli svoje bližnje. Za takvog čoveka ,,kosmopolitizam“ je samo alibi koji prikriva da mu nije stalo ni do koga drugog osim do samoga sebe.

Crnjanski je govorio: „Književnik koji ne saučestvuje u sudbini svog naroda, nije pravi književnik“. Gde je nacionalna književnost danas i da li ima romana ili drugih književnih ostvarenja koji postavljaju novu nacionalnu paradigmu?

Pre svega moram da kažem zašto je nacionalna književnost važna: važna je zato što ona potpuno negira ono stereotipno mišljenje koje se danas nameće, a to je da se nacionalna samosvest nužno preobražava u mržnju prema drugim kulturama i narodima. To su budalaštine u koje mogu da veruju samo oni koji nemaju pojma niti o svojoj, niti o bilo kojoj drugoj kulturi. Tako umesto da se pogledaju u ogledalo i sebi priznaju da jako malo toga znaju, oni sebi tepaju kako oni ništa ne znaju iz nekih nazovi visokomoralnih razloga. Šta hoću da kažem? Bavim se srpskom književnošću i preko srpske književnosti i njenih intenzivnih veza sa drugim evropskim i vanevropskim književnostima ja se zaista bavim i srpskom kulturom i svetskom kulturom. Ne postoji ni jedan značajan srpski pisac koji nije uronjen u tradiciju koja ima i nacionalnu i internacionalnu komponentu. I kada na taj način, preko nacionalne književnosti, dođete do svetske književnosti, onda zaista možete da kažete da ste građanin sveta u smislu da imate horizont svetskog čoveka i da možete da vidite i tumačite fenomene koji vas pogađaju i kao pripadnika jedne nacije, ali i kao čoveka uopšte. U knjizi Crnjanski, Megalopolis, baveći se Crnjanskim, ja sam, na primer, opisao ovo što se danas događa u Britaniji: da nekoliko desetina hiljada robova Megalopolisa, koji slučajno žive u Londonu, sebe više smatra Londoncima nego Englezima. To nisu ,,kosmopolite“ to su provincijalci, jer bez ostatka Britanije, London nije centar, već samo privezak, provincija.

Za mene je jedini dosledni kosmopolitizam onaj do koga se dolazi preko patriotizma. U tom smislu, nacionalna književnost ima svoju nacionalnu i internacionalnu komponentu.

Nacionalno i internacionalno nisu u suprotnosti. Briga za bližnjeg, proširuje se na brigu za celokupno čovečanstvo. Zato vrhovi srpske književnosti, kroz srpski jezik na kojem je napisana dolaze do svetskih vidika. Konkretno, kada govorimo o Crnjanskom: Seoba i Druga knjiga Seoba, svakako, ali veliki srpski roman je i Roman o Londonu, jer posle njega čoveku postaje jasno u čemu se Megalopolis razlikuju od Polisa. A to je ključna spoznaja bez koje srpski intelektualac ne može ni da započne da razmišlja o nacionalnoj sudbini i opstanku.

O vašim predavanjima studenti govore sa poštovanjem, a tu je i Letopis u kojem sarađuju mnogi mladi autori koje nazivaju Y generacija i „milenijumcima“. Kakvi su njihovi pogledi na svet, ka čemu teže, imaju li stvaralačkog oduševljenja, kakav im je odnos prema tradiciji i nacionalnom identitetu?

Mislim da se na ovo pitanje ne može dati neki opšte važeći odgovor. Ljudi se razlikuju, pa se razlikuju i mladi ljudi. Poplava raznih ,,generacija“ mi više izgleda kao pokušaj da se ti mladi ljudi unifikuju, da se izjednače, da im se odredi kako treba da se ponašaju i misle – to je više jedna manipulacija, nego opis stanja.

Što se mene tiče, tokom saradnje sa studentima nailazim na razne ljude. Neki su mi prijatelji, a neki srećom to nisu. Ali mislim da je manje važno kakvi su oni. Važnije je šta im se nudi, jer to je ono na šta mogu da utičem. Evo kakva su moja iskustva oko toga pitanja: prošle godine je u Novom Sadu, održana Blogerama – kurs pisanja blogova za učenike 4. razreda novosadskih srednjih škola. Kurs su organizovali Matica srpska, Centar za istraživanje i popularizaciju srpske književnosti koji deluje pri Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i novosadska Firma Eipiks koja se bavi proizvodnjom video igara pre svega za američko tržište. Kurs se održavao u prostorijama Filozofskog fakulteta, a završio se javnim čitanjem blogova u punoj svečanoj sali Matice srpske. Mene su ta deca, koja su čitala svoje radove, potpuno oduševila i bezmalo kod svakog sam pronašao po neku rečenicu koju bih želeo da sam i sam napisao.

Mislim da je projekat Blogerama poučan iz više razloga: prvo, jedna institucija, kao što je Matica srpska, pristupila je delu stanovništva u čijim životima do sada nije postojala kao živa činjenica – mislim tu na srednjoškolce. Na taj način smo premostili generacijski jaz, spojili različite generacije. Drugo, predavači na kursu su bila dva mlada čoveka koji su tokom studija srpske književnosti bili među najboljima u svojim generacijama: dakle, srednjoškolcima smo pružili model za ugledanje koji im je blizak generacijski, a tim mladim predavačima smo pokazali da se kvalitet, vrednost, znanje, još uvek negde cene. Treće, pokazali smo da u Srbiji postoji korektan, pošten, privatni kapital – fima Eipix – koji može da finansira ovakve akcije iako za njihovo poslovanje ova vrsta reklame nije od odlučujuće važnosti. Najzad, polaznici kursa su na kraju pisali i mislili bolje nego na početku, i srpski jezik im je svakako posle kursa postao bliži i lepši. Za mene su to dobri znaci, dobri pokazatelji, i nadam se da ćemo i ove godine naći sponzora za ovogodišne novosadsko izdanje Blogerame, koju ćemo inače, ove godine proširiti i na Suboticu, zahvaljući Kući zdravlja i gospodinu Nenadu Đuketiću.

Saradnik ste sajta Novi polis. Pored svih iskušenja koje sobom nosi, koliko, ipak, savremena tehnologija može biti u službi dobra?

Novi Polis je neprofitabilni sajt koji je osnovala grupa prijatelja sa idejom da pruži prostor i mogućnost intelektualcima raznih generacija i sa raznih prostora da otvoreno i jasno izraze svoje mišljenje o raznim temama. U tom smislu to je liberalan sajt – verujemo u slobodu mišljenja. Sada se tu oglašava tridesetak ljudi iz Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša, Banje Luke, Podgorice…. Taj sajt predstavlja dakle, i neku vrstu programa za ono što bismo nazvali kulturom i politikom Polisa.

[/restrictedarea] zaйm onlaйn zaйm na kartu sberbanka bez procentovzaйm onlaйn na kartu sročno bez otkaza kruglosutočnočestnoe slovo zaйm ličnый kabinet