Sarajevsko štimovanje popisa

Piše Slobodan Ikonić

Koliko god Bošnjaci istrajavali na rezultatima popisa koji ih predstavljaju kao apsolutno većinski narod u BiH, dosta podataka iz tog popisa ukazuje na nevešto montiranje rezultata i apsurde koji štete i samim Bošnjacima

Objavljivanje rezultata popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 1. jula bilo je logičan nastavak zbrke, mutnih radnji i politizacije koji popis prate još od njegovog sprovođenja 2013. godine. Predstavljanje rezultata popisa mnogi doživljavaju kao lakrdiju jer je, između ostalog, obavljeno u sali sarajevskog hotela „Evropa“, a ne u zvaničnim institucijama, što je simbolika koju je nemoguće ne primetiti. Ali to izmeštanje zvaničnog predstavljanja rezultata popisa iz zvaničnih institucija BiH u „Evropu“ predstavlja samo poslovnični vrh ledenog brega.

IGNORISANJE SRPSKE Elem, milioni konvertibilnih maraka su potrošeni, a rezultati popisa na kraju su objavljeni bez saglasnosti Republike Srpske, koja se sve vreme protivi nepravilnostima koje bošnjačko-hrvatska elita želi da nametne tzv. voljom većine, u zemlji koja je baš zbog neslaganja svih strana i preglasavanja dovedena u stanje ratnog haosa i krvoprolića devedesetih godina prošlog veka. S obzirom na ovakvu predistoriju, popis u BiH je mnogo važnije pitanje nego u drugim zemljama zbog čega, nažalost, i nije mogao da prođe bez političkih igara.

[restrictedarea]

Vlast na nivou BiH je ignorisala stavove iz Republike Srpske, pa je direktor agencije za statistiku BiH Velimir Jukić doneo jednostranu odluku koja je izazvala novu političku krizu unutar Bosne i Hercegovine. Član Predsedništva BiH Mladen Ivanić i predsednik RS Milorad Dodik saglasili su se da srpski predstavnici u Agenciji za statistiku BiH ne učestvuju u njenom radu ukoliko se ne reše problemi u vezi s popisom. Obojica su se složili da je odluka direktora Agencije za statistiku BiH Velimira Jukića, inače kadra HDZ-a BiH (po nekim indicijama, nakon pritiska iz Tužilaštva BiH gde se „slučajno“ našao sat pre nego što će odlučiti da objavi rezultate popisa), o jedinstvenom programu obrade podataka popisa stanovništva nelegalna i suprotna interesima RS i srpskog naroda.

Uoči objavljivanja podataka popisa, poslanici Narodne skupštine RS usvojili su zaključke kojima se ne prihvata ta „nezakonita i štetna odluka“. Prema tim zaključcima organi i institucije Republike Srpske „neće priznati ni objaviti rezultate popisa“, čiji sadržaj smatraju spornim.

Povrh toga, predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i predsednik SDS-a Mladen Bosić podneo je pre dva dana žalbu Ustavnom sudu BiH za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke direktora Agencije za statistiku BiH Velimira Jukića o metodologiji obrade podataka popisa stanovništva, zbog koje su se srpski predstavnici povukli iz Centralnog popisnog biroa, a Vlada RS treba da predloži zakon o popisu stanovništva kako bi Republički zavod za statistiku mogao da objavi svoje rezultate.

 

SPORNA METODOLOGIJA Spor je nastao oko jedinstvene metodologije obrade podataka, čije je (ne)usvajanje kočilo objavljivanje podataka, što je takođe rezultat nedovoljne pripremljenosti institucija za sprovođenje popisa. Sporna pitanja koja se odnose na kontrolu kontingenta rezidentnih i nerezidentnih stanovnika, odnosno na to kako od ukupnog broja popisanih odrediti ko stalno boravi u BiH, te ulazi u konačan broj stanovnika BiH, probudila su nove-stare polemike o etnicitetu i podelila stavove među entitetskim zavodima. Problem je eskalirao u proteklih nekoliko meseci, sa približavanjem roka za objavljivanje podataka sa popisa (1. jul 2016) posle koga oni više ne bi bili validni. Neverovatno deluje to što su statističke agencije tek prošle godine pristupile utvrđivanju metodologije obrade podataka koja je, po svakoj logici, morala da bude spremna kada i ostala metodološka uputstva – pre nego što je popis sproveden.

Suština neslaganja na liniji Banjaluka–Sarajevo je u tome da li 196.000 ljudi (šest odsto ukupne populacije) koji žive u inostranstvu treba da dobije status stalnih stanovnika BiH. Među njima je ubedljivo najviše Bošnjaka, a najmanje Srba, i to je suština problema. Sa njihovim uvrštavanjem u stalnu populaciju raste udeo Bošnjaka i Hrvata, a opada udeo Srba u BiH. Tako se sa izbeglicama, iako pobeglim od rata, opet ratuje, ali ovog puta brojkama.

Po nezvaničnim procenama sarajevskog magazina „Stav“ i demografa Hasana Zolića, koncept stalnog stanovništva usvojen preglasavanjem Srba znači da 50,1 odsto populacije BiH čine Bošnjaci (oko 1,764 miliona). Hrvata ima 543.000 (15,4 odsto), a Srba 1,085 miliona ili 30,8 odsto ukupne populacije BiH od 3,52 miliona ljudi. Ovo je prvi put, barem u modernoj istoriji, da jedna od tri konstitutivne etničke grupe u BiH čini apsolutnu većinu. Inače, od prvog modernog popisa (1879) Srbi su sve do 1971. činili relativnu većinu (uglavnom 43–44 odsto), dok su 1991. najbrojniji narod bili Bošnjaci (tada „Muslimani sa velikim M“).

 

BROJNE NEPRAVILNOSTI Inače, za ove tri godine nakupio se pozamašan broj nepravilnosti koje je pratila adekvatna politička logistika. Zakon o popisu stanovništva, koji je podelio političare u BiH, usvojen je početkom 2012. godine, posle intenzivne političke borbe oko određenih članova zakona. Ni proces implementacije usvojenog Zakona nije tekao ništa brže i jednostavnije od procesa usvajanja. Većina predviđenih zadataka, kao i preporuka Međunarodne misije za monitoring popisa (IMO), nisu ispunjeni u zakonski predviđenim rokovima.

Tako je, primera radi, popis trebalo da bude sproveden u aprilu 2013, ali je odložen za oktobar te godine po preporuci IMO, zbog nedovoljne spremnosti Agencije za statistiku BiH koja je, uz entitetske zavode za statistiku, bila glavni nosilac procesa sprovođenja popisa, kao i zbog tehničkih nedostataka. Zato je Bosna i Hercegovina svoj prvi posleratni popis stanovništva izvršila u periodu od 1. do 15. oktobra 2013. godine.

Kasnilo se i sa brojnim logističkim pripremama i po nekoliko sedmica. Brojni popisivači i opštinski instruktori odustali su od rada na popisu zbog kašnjenja procedure za njihovo plaćanje. Dodatno, niko od popisivača koji su obavljali popis nije potpisao ugovor i izjavu o tajnosti podataka pre njegovog početka, a mnogi ga nisu potpisali ni kada je popis bio skoro gotov. Ovo ukazuje na to da su državne institucije praktično ilegalno zaposlile otprilike 20.000 ljudi na poslovima vezanim za popis stanovništva.

Šta tek reći za činjenicu da popisne komisije lokalne samouprave na nekim područjima nisu osigurale prostor gde bi popisni listići bili skladišteni? Navodno, za to nisu imali potrebe jer će popisivači lične podatke građana BiH čuvati u svojim rukama. „Materijal popisivači nose sa sobom kući, a na kraju popisa ga predaju komisijama“, izjavila je svojevremeno Minela Biberović, opštinska instruktorka u sarajevskom Novom Gradu.

Agencija za statistiku BiH je u protekle tri godine više puta najavljivala, a zatim probijala rokove za objavljivanje zvaničnih rezultata popisa. Zbog spomenutih političkih nesuglasica u utvrđivanju kriterijuma za tretiranje rezidentnog i nerezidentnog stanovništva, objavljivanje zvaničnih rezultata popisa bilo je odloženo na neodređeno vreme, to jest dok se ne postigne politički dogovor.

 

MEĐUNARODNI STANDARDI Preskakanje dogovora sada je zaogrnuto cajtnotom i međunarodnim standardima. Na opasku da je popis narušio odnose među članovima Predsedništva BiH jer nije ispoštovan dogovor lidera stranaka da se traga za kompromisom i da rok za objavu rezultata bude prolongiran, predsedavajući Predsedništva BiH i lider SDA Bakir Izetbegović navodi da je takav dogovor postojao, ali i da taj dogovor očigledno nije obavezivao direktora Agencije za statistiku BiH Velimira Jukića koji bi, kako kaže, snosio svaku vrstu odgovornosti kada je u pitanju probijanje zakonskog roka. „Odluku je donio sam, niko od nas ga na to nije inicirao. Ja ga razumijem, jer je nosio na leđima ozbiljan teret i odlučio je da postupi po zakonu i u skladu sa međunarodnim standardima“, izjavljuje Izetbegović.

Sledeći praksu ignorisanja, ne samo opravdanog reagovanja iz Banjaluke nego i zakona po kome se, u slučaju popisa, ništa nije moglo ozvaničiti bez saglasnosti srpske strane, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i dalje govori ono što zvanično Sarajevo želi da čuje. Odmah nakon objavljivanja rezultata on je, kao i više puta ranije, izjavio da je popis „urađen u skladu sa važećim zakonom, nadležnostima direktora Agencije za statistiku i međunarodnim standardima“, te da bi, u tom smislu, „to pitanje trebalo da bude završeno“.

Međutim, za razliku od Zvizdića koji objavljivanje rezultata popisa vidi kao „gotovu stvar“, šef delegacije EU u BiH Lars Guner Vigemark upozorava da treba biti oprezan sa formulacijama da su ti rezultati u skladu sa međunarodnim standardima, jer to tek treba utvrditi. „Međunarodna monitoring misija oceniće kvalitet popisa stanovništva nakon detaljne analize. Još ne možemo ocenjivati fazu obrade i distribucije podataka. To će biti urađeno tek na jesen“, rekao je Vigemark za „Dnevni avaz“. Drugim rečima, kako budu nalagale političke prilike usmeravaće se i ocena popisa.

 

ČUDNE BROJKE Na popisu stanovništva u BiH nije se muvalo samo sa 196.000 muslimana koji ne žive u toj dejtonskoj tvorevini, a Sarajevo bi htelo da ih „proda“ kao stalne stanovnike i da, naravno, za toliko uveća broj Bošnjaka. Upravo je otkriveno i da u BiH navodno samo oko 186.000 ljudi nema pravo glasa na izborima. Odnosno da BiH ima samo 186.000 stanovnika mlađih od 18 godina, što po demografima ne može da bude tačno. Mahom je odnos stanovnika do 18 godina i preko 18 godina u srazmeri 1:3. Prema rezultatima objavljenog popisa u BiH živi 3.345.486 ljudi. A u skladu sa onom proporcijom (1:3) – u BiH bi mlađih od 18 godina moralo da bude bar milion.

Jedan primer lažiranih rezultata „popisa iz 2013. godine“ odnosi se na zaposlenost koja navodno iznosi 1.033.884, a nezaposlenih je samo 328.632, dok podaci pre popisa Zavoda za statistiku Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko Distrikta imaju podatke o preko 550.000 registrovanih nezaposlenih lica. Ukoliko se zna da je po popisu 1991. godine BiH imala 1.080.000 zaposlenih, nakon onolike destrukcije privrede i industrije ovaj podatak od 1.033.884 zaposlenih deluje kao čista naučna fantastika.

I tu nije kraj. U državi koja se zove Bosna i Hercegovina i u kojoj, ako se izjasnite da ste Bosanac ili Hercegovac idete u rubriku „ostali“ (zajedno sa Slovencima, Crnogorcima, Makedoncima, Jevrejima, Romima, Albancima, Bugarima, Turcima…), politički vrh Bošnjaka tvrdoglavo insistira da im se jezik zove po „ostalima“ – Bosancima. Ispada da Srbi i Hrvati imaju jezik svojih naroda, a Bošnjaci govore „jezikom manjine“, jer, u Ustavu Federacije BiH koji je 1994. u ime Bošnjaka potpisao Haris Silajdžić, stoji da je jezik Bošnjaka bošnjački, a ne bosanski. U Federaciji BiH još postoje kantoni koji taj naziv u svojim ustavima nisu izmenili. Reklo bi se da ovim insistiranjem Bošnjaci sebi, dugoročno, čine loš potez. Roditelji u školama u Republici Srpskoj protestuju, deca ne idu na nastavu jer moćnici u Federaciji neće da prihvate da je „jezik bošnjačkog narod“ isti jezik kojim ostali Bošnjaci govore u Federaciji. Ispašta narod kojeg niko septembra 1993. nije pitao, već ga je na Saboru Bošnjaka jednostavno preimenovao iz Muslimana u Bošnjake. Šta sada s tvrdnjom nekolicine akademika da nema naroda bez jezika niti jezika bez naroda? U Bosni i Hercegovini nema Bosanaca, a postoji bosanski jezik.

Ipak, najzanimljivije je što su Muslimani/Bošnjaci od 25,65 odsto po popisu iz 1961. godine (Srba je tada bilo 42,89 odsto), 39,52 odsto po popisu iz 1981. i 43,47 odsto po popisu iz 1991, postali većina u BiH i to posle „genocida“ i „više stotina hiljada pobijenih“ (još nisu načisto koliko), stigavši do 50,1 odsto ukupnog stanovništva. Kada se uporede aktuelni podaci sa poslednjim popisom iz 1991. godine, kada je dakle u BiH živelo 43,4 odsto Muslimana, odnosno današnjih Bošnjaka, dobijamo podatak da je sada u Bosni i Hercegovini najviše onih koji više od dve decenije od završetka rata sebe predstavljaju kao narod sa najvećim gubicima. Ako je to tako, otkud onda podatak da je Bošnjaka sada više za skoro sedam odsto u odnosu na period pred početak rata?!

Upravo je to, u jednoj od svojih reakcija, istakao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik: „Dvadeset godina nas ovde maltretiraju tvrdnjama kako je 300.000 Bošnjaka pobijeno u ratu. Sada ih odjednom, procentualno, ima gotovo šest do sedam odsto više nego pre rata. To znači da je neko drugi morao otići da bi oni povećali svoj procenat, ili su laž tvrdnje o tom etničkom čišćenju. A činjenica je da je u Sarajevu sada registrovano 11.000 Srba, a pre rata je ih bilo 100.000. To govori o tome da je desetostruko smanjen broj Srba u samom Sarajevu. I još pričaju o multietničnosti.“

Sve pomenuto ukazuje da je cilj Bošnjaka unitarna BiH i da im je zbog toga jako važno da se prikažu kao apsolutna većina. Zato se izmišlja „bosanski“ jezik, falsifikuje istorija, istrajava na kvalifikaciji zločina u Srebrenici kao „genocidu“, nepropisno uvećava broj stanovnika…

[/restrictedarea]