Сарајевско штимовање пописа

Пише Слободан Иконић

Колико год Бошњаци истрајавали на резултатима пописа који их представљају као апсолутно већински народ у БиХ, доста података из тог пописа указује на невешто монтирање резултата и апсурде који штете и самим Бошњацима

Објављивање резултата пописа становништва у Босни и Херцеговини 1. јула било је логичан наставак збрке, мутних радњи и политизације који попис прате још од његовог спровођења 2013. године. Представљање резултата пописа многи доживљавају као лакрдију јер је, између осталог, обављено у сали сарајевског хотела „Европа“, а не у званичним институцијама, што је симболика коју је немогуће не приметити. Али то измештање званичног представљања резултата пописа из званичних институција БиХ у „Европу“ представља само пословнични врх леденог брега.

ИГНОРИСАЊЕ СРПСКЕ Елем, милиони конвертибилних марака су потрошени, а резултати пописа на крају су објављени без сагласности Републике Српске, која се све време противи неправилностима које бошњачко-хрватска елита жели да наметне тзв. вољом већине, у земљи која је баш због неслагања свих страна и прегласавања доведена у стање ратног хаоса и крвопролића деведесетих година прошлог века. С обзиром на овакву предисторију, попис у БиХ је много важније питање него у другим земљама због чега, нажалост, и није могао да прође без политичких игара.

[restrictedarea]

Власт на нивоу БиХ је игнорисала ставове из Републике Српске, па је директор агенције за статистику БиХ Велимир Јукић донео једнострану одлуку која је изазвала нову политичку кризу унутар Босне и Херцеговине. Члан Председништва БиХ Младен Иванић и председник РС Милорад Додик сагласили су се да српски представници у Aгенцији за статистику БиХ не учествују у њеном раду уколико се не реше проблеми у вези с пописом. Обојица су се сложили да је одлука директора Aгенције за статистику БиХ Велимира Јукића, иначе кадра ХДЗ-а БиХ (по неким индицијама, након притиска из Тужилаштва БиХ где се „случајно“ нашао сат пре него што ће одлучити да објави резултате пописа), о јединственом програму обраде података пописа становништва нелегална и супротна интересима РС и српског народа.

Уочи објављивања података пописа, посланици Народне скупштине РС усвојили су закључке којима се не прихвата та „незаконита и штетна одлука“. Према тим закључцима органи и институције Републике Српске „неће признати ни објавити резултате пописа“, чији садржај сматрају спорним.

Поврх тога, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и председник СДС-а Младен Босић поднео је пре два дана жалбу Уставном суду БиХ за оцену уставности и законитости одлуке директора Агенције за статистику БиХ Велимира Јукића о методологији обраде података пописа становништва, због које су се српски представници повукли из Централног пописног бироа, а Влада РС треба да предложи закон о попису становништва како би Републички завод за статистику могао да објави своје резултате.

 

СПОРНА МЕТОДОЛОГИЈА Спор је настао око јединствене методологије обраде података, чије је (не)усвајање кочило објављивање података, што је такође резултат недовољне припремљености институција за спровођење пописа. Спорна питања која се односе на контролу контингента резидентних и нерезидентних становника, односно на то како од укупног броја пописаних одредити ко стално борави у БиХ, те улази у коначан број становника БиХ, пробудила су нове-старе полемике о етницитету и поделила ставове међу ентитетским заводима. Проблем је ескалирао у протеклих неколико месеци, са приближавањем рока за објављивање података са пописа (1. јул 2016) после кога они више не би били валидни. Невероватно делује то што су статистичке агенције тек прошле године приступиле утврђивању методологије обраде података која је, по свакој логици, морала да буде спремна када и остала методолошка упутства – пре него што је попис спроведен.

Суштина неслагања на линији Бањалука–Сарајево је у томе да ли 196.000 људи (шест одсто укупне популације) који живе у иностранству треба да добије статус сталних становника БиХ. Међу њима је убедљиво највише Бошњака, а најмање Срба, и то је суштина проблема. Са њиховим уврштавањем у сталну популацију расте удео Бошњака и Хрвата, а опада удео Срба у БиХ. Тако се са избеглицама, иако побеглим од рата, опет ратује, али овог пута бројкама.

По незваничним проценама сарајевског магазина „Став“ и демографа Хасана Золића, концепт сталног становништва усвојен прегласавањем Срба значи да 50,1 одсто популације БиХ чине Бошњаци (око 1,764 милиона). Хрвата има 543.000 (15,4 одсто), а Срба 1,085 милиона или 30,8 одсто укупне популације БиХ од 3,52 милиона људи. Ово је први пут, барем у модерној историји, да једна од три конститутивне етничке групе у БиХ чини апсолутну већину. Иначе, од првог модерног пописа (1879) Срби су све до 1971. чинили релативну већину (углавном 43–44 одсто), док су 1991. најбројнији народ били Бошњаци (тада „Муслимани са великим М“).

 

БРОЈНЕ НЕПРАВИЛНОСТИ Иначе, за ове три године накупио се позамашан број неправилности које је пратила адекватна политичка логистика. Закон о попису становништва, који је поделио политичаре у БиХ, усвојен је почетком 2012. године, после интензивне политичке борбе око одређених чланова закона. Ни процес имплементације усвојеног Закона није текао ништа брже и једноставније од процеса усвајања. Већина предвиђених задатака, као и препорука Међународне мисије за мониторинг пописа (ИМО), нису испуњени у законски предвиђеним роковима.

Тако је, примера ради, попис требало да буде спроведен у априлу 2013, али је одложен за октобар те године по препоруци ИМО, због недовољне спремности Агенције за статистику БиХ која је, уз ентитетске заводе за статистику, била главни носилац процеса спровођења пописа, као и због техничких недостатака. Зато је Босна и Херцеговина свој први послератни попис становништва извршила у периоду од 1. до 15. октобра 2013. године.

Каснило се и са бројним логистичким припремама и по неколико седмица. Бројни пописивачи и општински инструктори одустали су од рада на попису због кашњења процедуре за њихово плаћање. Додатно, нико од пописивача који су обављали попис није потписао уговор и изјаву о тајности података пре његовог почетка, а многи га нису потписали ни када је попис био скоро готов. Ово указује на то да су државне институције практично илегално запослиле отприлике 20.000 људи на пословима везаним за попис становништва.

Шта тек рећи за чињеницу да пописне комисије локалне самоуправе на неким подручјима нису осигурале простор где би пописни листићи били складиштени? Наводно, за то нису имали потребе јер ће пописивачи личне податке грађана БиХ чувати у својим рукама. „Материјал пописивачи носе са собом кући, а на крају пописа га предају комисијама“, изјавила је својевремено Минела Биберовић, општинска инструкторка у сарајевском Новом Граду.

Агенција за статистику БиХ је у протекле три године више пута најављивала, а затим пробијала рокове за објављивање званичних резултата пописа. Због споменутих политичких несугласица у утврђивању критеријума за третирање резидентног и нерезидентног становништва, објављивање званичних резултата пописа било је одложено на неодређено време, то јест док се не постигне политички договор.

 

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ Прескакање договора сада је заогрнуто цајтнотом и међународним стандардима. На опаску да је попис нарушио односе међу члановима Председништва БиХ јер није испоштован договор лидера странака да се трага за компромисом и да рок за објаву резултата буде пролонгиран, председавајући Председништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић наводи да је такав договор постојао, али и да тај договор очигледно није обавезивао директора Агенције за статистику БиХ Велимира Јукића који би, како каже, сносио сваку врсту одговорности када је у питању пробијање законског рока. „Одлуку је донио сам, нико од нас га на то није иницирао. Ја га разумијем, јер је носио на леђима озбиљан терет и одлучио је да поступи по закону и у складу са међународним стандардима“, изјављује Изетбеговић.

Следећи праксу игнорисања, не само оправданог реаговања из Бањалуке него и закона по коме се, у случају пописа, ништа није могло озваничити без сагласности српске стране, председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић и даље говори оно што званично Сарајево жели да чује. Одмах након објављивања резултата он је, као и више пута раније, изјавио да је попис „урађен у складу са важећим законом, надлежностима директора Агенције за статистику и међународним стандардима“, те да би, у том смислу, „то питање требало да буде завршено“.

Међутим, за разлику од Звиздића који објављивање резултата пописа види као „готову ствар“, шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунер Вигемарк упозорава да треба бити опрезан са формулацијама да су ти резултати у складу са међународним стандардима, јер то тек треба утврдити. „Међународна мониторинг мисија оцениће квалитет пописа становништва након детаљне анализе. Још не можемо оцењивати фазу обраде и дистрибуције података. То ће бити урађено тек на јесен“, рекао је Вигемарк за „Дневни аваз“. Другим речима, како буду налагале политичке прилике усмераваће се и оцена пописа.

 

ЧУДНЕ БРОЈКЕ На попису становништва у БиХ није се мувало само са 196.000 муслимана који не живе у тој дејтонској творевини, а Сарајево би хтело да их „прода“ као сталне становнике и да, наравно, за толико увећа број Бошњака. Управо је откривено и да у БиХ наводно само око 186.000 људи нема право гласа на изборима. Односно да БиХ има само 186.000 становника млађих од 18 година, што по демографима не може да буде тачно. Махом је однос становника до 18 година и преко 18 година у сразмери 1:3. Према резултатима објављеног пописа у БиХ живи 3.345.486 људи. А у складу са оном пропорцијом (1:3) – у БиХ би млађих од 18 година морало да буде бар милион.

Један пример лажираних резултата „пописа из 2013. године“ односи се на запосленост која наводно износи 1.033.884, а незапослених је само 328.632, док подаци пре пописа Завода за статистику Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко Дистрикта имају податке о преко 550.000 регистрованих незапослених лица. Уколико се зна да је по попису 1991. године БиХ имала 1.080.000 запослених, након онолике деструкције привреде и индустрије овај податак од 1.033.884 запослених делује као чиста научна фантастика.

И ту није крај. У држави која се зове Босна и Херцеговина и у којој, ако се изјасните да сте Босанац или Херцеговац идете у рубрику „остали“ (заједно са Словенцима, Црногорцима, Македонцима, Јеврејима, Ромима, Албанцима, Бугарима, Турцима…), политички врх Бошњака тврдоглаво инсистира да им се језик зове по „осталима“ – Босанцима. Испада да Срби и Хрвати имају језик својих народа, а Бошњаци говоре „језиком мањине“, јер, у Уставу Федерације БиХ који је 1994. у име Бошњака потписао Харис Силајџић, стоји да је језик Бошњака бошњачки, а не босански. У Федерацији БиХ још постоје кантони који тај назив у својим уставима нису изменили. Рекло би се да овим инсистирањем Бошњаци себи, дугорочно, чине лош потез. Родитељи у школама у Републици Српској протестују, деца не иду на наставу јер моћници у Федерацији неће да прихвате да је „језик бошњачког народ“ исти језик којим остали Бошњаци говоре у Федерацији. Испашта народ којег нико септембра 1993. није питао, већ га је на Сабору Бошњака једноставно преименовао из Муслимана у Бошњаке. Шта сада с тврдњом неколицине академика да нема народа без језика нити језика без народа? У Босни и Херцеговини нема Босанаца, а постоји босански језик.

Ипак, најзанимљивије је што су Муслимани/Бошњаци од 25,65 одсто по попису из 1961. године (Срба је тада било 42,89 одсто), 39,52 одсто по попису из 1981. и 43,47 одсто по попису из 1991, постали већина у БиХ и то после „геноцида“ и „више стотина хиљада побијених“ (још нису начисто колико), стигавши до 50,1 одсто укупног становништва. Када се упореде актуелни подаци са последњим пописом из 1991. године, када је дакле у БиХ живело 43,4 одсто Муслимана, односно данашњих Бошњака, добијамо податак да је сада у Босни и Херцеговини највише оних који више од две деценије од завршетка рата себе представљају као народ са највећим губицима. Ако је то тако, откуд онда податак да је Бошњака сада више за скоро седам одсто у односу на период пред почетак рата?!

Управо је то, у једној од својих реакција, истакао и председник Републике Српске Милорад Додик: „Двадесет година нас овде малтретирају тврдњама како је 300.000 Бошњака побијено у рату. Сада их одједном, процентуално, има готово шест до седам одсто више него пре рата. То значи да је неко други морао отићи да би они повећали свој проценат, или су лаж тврдње о том етничком чишћењу. А чињеница је да је у Сарајеву сада регистровано 11.000 Срба, а пре рата је их било 100.000. То говори о томе да је десетоструко смањен број Срба у самом Сарајеву. И још причају о мултиетничности.“

Све поменуто указује да је циљ Бошњака унитарна БиХ и да им је због тога јако важно да се прикажу као апсолутна већина. Зато се измишља „босански“ језик, фалсификује историја, истрајава на квалификацији злочина у Сребреници као „геноциду“, непрописно увећава број становника…

[/restrictedarea]