PISMA ČITALACA

Piše Mašan Purov

Zdravo Vučela,

Bio sam ti se, kao zagriženi partizanovac, ozbiljno naljutio. Kako i ne bi posle onoga što se dogodilo u Poljskoj sa Zaglebjem, a nakon toga one nerešene utakmice sa Bačkom. I taman sam se spremao da ti okrojim jedan oštar članak i pismo na tu temu kada mi dopadoše ruku naknadno neki od tekstova iz beogradske štampe te odustadoh. Prvo viđeh neki natpis Dragana Đurića, koji onako brutalno uništi i „Nolit“ i njegove knjižare i sve drugo što mu pade šaka i ostavi „Partizan“ u onolikim dugovima i pomislih da je tu reč o nekim njegovim zapisima iz zatvora što mi privuče posebnu pažnju. Pomislih da je to neki novi trend potpuno u skladu sa pojavom da nam svi zakonom, policijom i sudovima inkriminisani ljudi drže predavanja i arbitriraju o tome ko je dobar a ko rđav u društvu i državi. Ponadah se nekom pokajničkom pismu nepravedno utamničene žrtve koja pokušava da izazove saučestvovanje i sentimentalnost kad ono tamo vidim da taj Dragan Đurić zagovara najgore nasilje u ime njegovog shvatanja pravde te traži da se svi iz „Partizana“ kao kakve divlje zveri pomlate: „Hijene najuriti govnjivom motkom“! I nije reč o gnevu izrečenom iz zapisa iz podzemlja nego o intervjuu. Nikada do sada novine nisu više prostora posvetile „bivšim“. Kada je „Partizan“ u pitanju najveća titula je „bivši“ a posebno ako si još „legenda“ ili „ideolog“. Interesantno je i to što se kada je „Partizan“ u pitanju često pitaju funkcioneri nekih drugih klubova. Tako, recimo, uporno nastupa izvesni Ostoja Mijailović kome je njegov nekadašnji politički šef Velja Ilić, ko zna zašto, nadenuo nadim Sekač i koji je član Upravnog odbora Zajednice ligaša u ime „Borca“ iz Čačka!
Juriša na Tomića i Ilieva i na vas iz uprave iz sve snage iz svih novina i Nenad Bjeković. Dobro se sećaš kako sam se i koliko ljutio na omiljenog mi Deja Savićevića kada se nešto svađao sa Bjekovićem pa rekao: „Zna se zašto su mene zvali Genije a tebe Crni bik“. A danas mi je, kada ga gledam, nekako milo zbog toga. Nisam, znaš dobro, nikakav pristalica političke korektnosti ali ne ide da se za poljske fudbalere napiše da su „tabadžije“ i da se ne zna ni ime kluba protiv koga smo igrali, i da bi on sam sve to na „licu mesta“ posmenjivao kako reče pomenuti.
Pročitah i Zorana Stojadinovića iz „Žurnala“. Prvo se ustremio na „slatkorečivog trgovca iz Loznice Zorana Popovića“ čije je izjave i intervjue objavljivao kao urednik i što onda kada je izabran pre godinu i po ne napisa (ili bar sada) otkuda on na tom mestu i ko ga je postavio baš kao i sve vas druge. Ni onda ni sada nema on te kuraži. Blati Zorana Popovića i tebe a u isto vreme hvali njegovog nekadašnjeg potpredsednika Vojkana Nedića i naziva ga „ideologom opozicije“. Prvenstvo Srbije u fudbalu on naziva igranjem na „livadama Srbije“. Zašto mu je onda uopšte važno šta se dešava na tim „livadama“? I kako su mu samo kada je „Partizan“ u pitanju uspesi u Evropi „savršeni alibi“ i ništa više? Kaže da je Božinov „pređašnji kadrovski promašaj“ ali bi zato možda s njim „bio slomljen otpor Poljaka“! Pominje nekakav „tržni centar u Humskoj 1 koji radi non-stop, prodaje se, kupuje…“ a koliko znam „Partizan“ nikoga prodao nije. Vidi Miloša Vazuru u Torinu i onda kada ga svi vidimo u Beogradu i Novom Sadu…
Kada čovek napiše ovoliko netačnosti i protivrečnosti, poznato je i notorno, da ima neki niski ili „visoki“ motiv ili nalog (i ko zna kako mu u glavi odzvanja funkcija „generalnog sekretara“) i nemam ovoga puta nikakve volje da tragam za njim što ne znači da se neću (a hoću) poduhvatiti toga ali samo pod uslovom da mi ne dirneš nijednu jedinu reč u ovom obraćanju.
Uvrežila se u našem novinarstvu a posebno u sportskom ili onom zabavljenom našim šou-biznisom ili estradom jedna novina. Neko izjavi notornu laž a novinar smatra svojim svetim zadatkom da tu laž bez ikakve provere tačno prenese i sutra te pita je li to istina. On pri tome zna da je to laž ili bi to morao, zbog posla kojim se bavi, znati ali on tobože insistira na tačnosti ali ne i na istini. Objave lažno da si ukrao milion evra i traže ti izjavu.
Bio sam u Beogradu da vidim tu izložbu posvećenu cenzuri i difamiranju Vučića. Podseti me to na one dane kada sam dolazio kod tebe u SKC da gledam i slušam konceptualnu umetnost. Da budem iskren baš mi se dopao ovaj projekat. Nagrđujući njega nagrdiše najviše sami sebe. S druge strane gledao sam je kao u neki ponor ali nisam predugo jer ako dugo gledaš u takav ponor, pa čak i u ogledalu, i taj ponor se zagleda u tebe a to ne valja. Nije dobro za čoveka kada ga „druga Srbija“ dugo gleda. Treba da i vi u „Partizanu“, bez pretencioznosti, razmislite da organizujete ovakav projekat-izložbu. Imalo bi se šta pokazat. Dolazio sam i kod tebe u „Partizan“ ali te ne bi. Ali o tome drugi put.
Šta da ti kažem, velika je muka na „Partizan“ i teški su dani za partizanovce. Nadam se da ćemo izdržat nekako. I setiće se valjda neko da kaže da je sve ovo prevršilo svaku meru.