Muslimani kao ratnici Rusije

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

Muslimanski borci su izuzetno dragoceni za ruski svet i Rusiju kao državu, jer upravo oni prikupljaju najvažnije informacije o pripadnicima različitih terorističkih grupacija, uključujući i one koji se uključuju u ukrajinsku armiju. Njihov vođa Tanaj Čolhanov kaže da se ne zna gde su dragoceniji – na obaveštajnom polju ili kao borci

Kada se, na primer, Jutjubu traga za informacijama o ratu u Ukrajini, gledaoca privlači mnoštvo snimaka muslimana koji se bore u armijama Donjecke i Luganske Narodne Republike. Deo njih se prijavilo u dobrovoljce da se bar nekako oduže ruskoj državi koja ih je prihvatila kada su bili ostavljeni. Država je pomogla njihove roditelje (davši im posao, stan…), ali i njih preko besplatnog školovanja. Ovde se, po emocionalnom naboju, izdvaja izjava vojnika poreklom iz Avganistana, koji se seća kada su se Sovjeti povukli iz ove zemlje, da se on sa vojnicima obreo u Rusiji, jer su mu talibani ubili roditelje. Kada su ga vojnici predali u sirotište, bio je fasciniran pažnjom  koju je dobio. I sada se seća toga i želi da, iako ga niko ne duži ni za šta, vrati deo duga ruskoj državi.

 

[restrictedarea]

 

SLEDBENICI IDEJE EVROAZIJSTVA Prema podacima Fonda „Narodna diplomatija“ više od 3.000 muslimana dobrovoljaca je u redovima dve republike koje čine Novorusiju, pri čemu, treba naglasiti da njihov broj raste. U vreme mira na položajima je 600 boraca muslimana. Među njima dominiraju muslimani iz Ruske Federacije, tačnije iz Severnokavkaskog federalnog okruga (Dagestan, Čečenija, Severna Osetija), zatim je tu i veći broj Tatara iz Republike Tatarstan, Baškirije i Krima, ali ima i muslimana poreklom iz Avganistana, Kazahstana, Tadžikistana i Uzbekistana.

Oseti, Čečeni, Burjati, Tatari… Svi oni slede ideologiju evroazijstva, pod kojim podrazumevaju obnovu obrasca života iz Sovjetskog Saveza, istina u novom smislu. Drugi žele ujedinjenje sa ruskim teritorijama, jer slede ideale ruske imperije. Kod Tatara je prisutna posebnost, oni imaju dvojni nacionalni identitet: sebe doživljavaju kao Tatare koji pripadaju ruskom svetu, tj. kao Tatare-Ruse. Među muslimanima dobrovoljcima oni čine 40 odsto boraca u Novorusiji. No motiv za učešće u otporu ukrajinskoj hunti je želja da doprinesu „ruskom proleću“, a tu ne dominira religija nego želja za obnovom SSSR-a. Ovo je posebno prisutno u Luganskoj Republici koja neguje ideologiju „crvene“ republike, dok Donjecka Republika sebe izgrađuje kao pravoslavnu državu, navodi Rais R. Sulejmanov.

PORTRET MUSLIMANSKOG BORCA Muslimani koji ratuju na strani DNR i LNR obično su verujući ljudi koji teže da nepravde lično isprave. Njima se dopada i „kulturni kod ruskog sveta, a ne doktrina „liberalizma i tolerantnosti“, kao ni ekumenizam i globalizacija. Mnogi muslimanski borci ističu da se bore za zaštitu sopstvenog identiteta i protiv ekspanzije bezakonja, koje se sve snažnije primiče i njihovim kućama.

Lider ovih muslimana je Tanaj Čolhanov, koga nazivaju „borbeni imam Donbasa“. Protiv Čolhanova u islamskim medijima Rusije vođena je žestoka kampanja (iza koje stoji Savet muftija Rusije), ali se ona završila padom ugleda muftija i samog Saveta. Naime, u Rusiji postoji snažna grupa muslimana koji podržavaju rusku civilizaciju, poput muftije stavropoljskog kraja Muhameda Rahimova, koji je veoma pozitivno ocenio doprinos muslimanskih dobrovoljaca sa Kavkaza u jačanju ruske državnosti. Postoji i druga struja, koncentrisana u Savetu, koja svojim izjavama ne šokira samo dobrovoljce muslimane nego i rusku javnost – „da muslimani Rusije ne pripadaju koncepciji ruskog sveta“ (imam Damir Muhetdinov iz Sankt Peterburga).

Ali muslimani dobrovoljci slede predsednika Čečenske Republike Ramzana Kadirova, koji sebe javnosti predstavlja kao ruskog patriotu i pozitivno gleda na dobrovoljački pokret među muslimanima na Donbasu. Faktički, Kadirov je njihov pokrovitelj i kada imaju probleme u mestu rođenja zbog učešća u ratu na strani Novorusa, on im obezbeđuje „zaštitu“ i posao u Čečeniji.

[/restrictedarea]