Deca poručnika Šmita

Dragomir Antonić 

Autori Zlatnog teleta stvorili su lik Ostapa Bendera, koji je postao simbol velikog prevaranta. Zašto se novi prevaranti odriču imena slavnog prethodnika, teže je odgonetnuti

Lepa je Srbija, a ljudi, divni domaćini. Lepo je živeti u Srbiji. Hodajući njome ovog leta put me je naneo u Šumadiju i Gružu podno Gledićkih planina, a izgleda kako vreme prolazi da će noge same krenuti prema selima niz Zapadnu Moravu nizvodno od Čačka, prema manastiru Stjenik, podno planine Jelice.

[restrictedarea]

ZABORAVLJENA KNJIGA Manastir je ili dobio ime po uzvišenju, bolje reći steni koje se zove Stjenik ili je,pak,  uzvišenje dobilo ime po manastiru. Različita su tumačenja nas pomalo dokonih, radoznalih i malobrojnih koji volimo da peške tabanamo bogatom i blagorodnom zemljom Srbijom. Mož da bidne, al ne mora da znači, rekao bi moj pokojni deda Tanasije Ilić iz Čačka.

U kući uglednog domaćina dok se ispijala ladna rakija (jedna od prednosti kad se peške ide po Srbiji) usred razgovora, domaćin iznese knjigu u tvrdim koricama i reče: Ova dvojica kao da su danas pisali ovu knjigu. Zaćutasmo. On otvori korice i pročita: Ilja Iljf i Evgenij Petrov, Zlatno tele, Beograd – Zagreb, štampano ćirilicom i latinicom. Štampanje ćirilicom u 10.000 primeraka završeno 15. februara 1947. u štampariji „Kultura“ Beograd, Staljingradska 4. Zatim odloži knjigu na sto. Mnogi se setiše autora i knjige, pomenusmo da je objavljena u nekadašnjem SSSR krajem tridesetih godina prošlog veka, da se izdvajala duhovitom satirom, da su autori stvorili lik Ostapa Bendera, koji je do današnjih dana simbol velikog prevaranta. Doduše retko da neko voli da se time podiči. Zašto se novi prevaranti odriču imena slavnog prethodnika, teže je odgonetnuti. Svaka profesija čuva uspomenu na velikana čija su umeća postala legenda. Izuzetak je jedino ova profesija. Moguće je da ga pominju tajno, da mu odaju počasti, ali mi koji smo van globalnog profesionalnog udruženja prevaranata, to nećemo saznati. Metode rada slavnog Ostapa svakodnevno vidimo; osećamo na sopstvenoj koži ali se nekako sve naziva drugačijim imenima.

 

ČEGA SE OSTAP GNUŠAO Knjiga krenu da kruži kao nešto ranije flaša rakije i svako kada bi pronašao njemu zanimljiv detalj, čitao bi naglas, dok bi ostali dobacivali: jes vala, ma to ti je kao oni, ovo ti je isto kao danas. Čitanje i komentari se otegli.

Neću vas zamarati komentarima, već ću citirati nekoliko delova iz knjige. Pročitajte je ponovo. Verovatno je negde zaturena. Knjiga počinje rečenicom: „Pešake treba voleti… Pešaci su stvorili svet. Oni su sagradili gradove, sproveli kanalizaciju i vodovod, popločali ulice i osvetlili ih električnim svetiljkama, raširili su kulturu po celom svetu, pronašli štampariju, barut, prebacili mostove preko reka, odgonetnuli egipatske hijeroglife.. Kad je sve bilo gotovo, kad je naša draga planeta dobila relativno uređen izgled, pojavili su se automobilisti“.

Zlatno tele prati životni put „dece“ poručnika Šmita. Poručnik Šmit je bio oficir na brodu „Očakov“ koji je u Sevastoplju 1905. podigao ustanak protiv cara. Ustanak je propao a Šmit streljan. U SSSR je imao status velikog heroja. Mnogi ukupno 28 muškaraca i četiri žene su se predstavljale kao njegova deca i krstareći velikom državom od lokalnih vlasti dobijali privilegije, kao deca palog borca. Podučavajući jednog od poručnikove dece, mladog Balaganova, Ostap kaže: Oduzimanje ili otmica novca varira prema prilikama. Ja lično raspolažem sa četiri stotine relativno poštenih načina oduzimanja. Ali ne radi se o načinu. Stvar je u tome što sad nema bogatih ljudi. U tome i jeste užas mog položaja. Drugi bi, naravno, nasrnuo na kakvu nezaštićenu državnu ustanovu, ali to nije u mojim pravilima. Poznato vam je moje poštovanje krivičnih zakona. Nema se računa pljačkati kolektiv“ (str.34.).

Ova poduka ukazuje zašto Ostap Bender nije postao javni uzor profesionalnim prevarantima. On je želeo da novac oduzima bogatim pojedincima, a njegovi nastavljači državnim ustanovama i kolektivima čega se Ostap gnušao. Zato se današnja deca poručnika Šmita predstavljaju kao eksperti i činovnici MMF, Svetske banke, ili fondacija tipa, Soroš, Rokfeler, Fridrih Ebhart ili nevladinih organizacija, pripadnici USAID, NED, agencija i članovi Atlantskog saveza. Svi imaju isti cilj. Pljačkati ili oduzimati novac državnim ustanovama i samim državama u cilju bogaćenja pojedinaca. Ostap Bender je takvu vrstu pljačke smatrao krivičnim delom. Očito nije bio pravu. Zato je zaboravljen. Pljačkati nezaštićenu državnu ustanovu i državu je ideja novih otmičara novca. Jedino gde ga nisu pretekli je broj od četiri stotine relativno poštenih načina oduzimanja. Ili se varam?

[/restrictedarea]