Šest poglavlja o Čomskom

Studija o jednom od vodećih umova današnjice

Piše Dr Dragana Stojanović

Autor monografije Noam Čomski i savremeno društvo (koju možemo smatrati i dobrim vodičem kroz domaću sociološku i politikološku misao) detaljno piše o procesima individualizacije, globalizacije i modernizacije savremenih društava

Miša Stojadinović je napisao monografiju Noam Čomski i savremeno društvo da bi preispitao značaj tekstova Noama Čomskog posvećenih društvenoj teoriji i društvenoj kritici. Ipak, monografija ne daje samo prikaz društvene misli Čomskog već pruža uvid u to šta su drugi autori, strani i domaći, koji su se bavili sociološkim, politikološkim i društvenokritičkim radom, napisali na teme: globalizacije, kritike neoliberalnog kapitalizma, kritike savremenog medijskog stanja, borbe za veću demokratizaciju društva i ostvarivanje građanskih prava. Čomski je svestrana ličnost, objavljivao je radove prvo iz oblasti lingvistike, pa kasnije iz društvenokritičke teorije, te ga je, kako autor piše, teško svrstati u određenu kategoriju intelektualca i mislioca. Monografija Noam Čomski i savremeno društvo nastaje jednim delom kao proizvod rada na projektu Instituta za političke studije u Beogradu pod nazivom Demokratski i nacionalni kapaciteti političkih institucija Srbije u procesu međunarodnih integracija, a drugim delom kao rezultat autorovog pisanja doktorske disertacije pod nazivom Sociološka relevantnost kritike globalizacije u delima Noama Čomskog, koju je uspešno odbranio na Filozofskom fakultetu u Nišu 2012. godine. Za razliku od disertacije koja se bavi samo problemom globalizacije kod Čomskog, knjiga ima šire postavljen cilj istraživanja i obrađuje gotovo sve aspekte njegove društvene kritike.

[restrictedarea]

DOBAR VODIČ Monografiju čini šest poglavlja u kojima Stojadinović pokušava da sagleda značaj intelektualnog i društvenokritičkog rada Noama Čomskog. Prvo poglavlje bavi se globalizacijom i sudbinom nacionalne države. Drugo poglavlje čini prikaz svestranosti Noama Čomskog kao intelektualca i u njemu autor dočarava intelektualnu istoriju Čomskog koji svojim društvenokritičkim radom zauzima poziciju društveno angažovanog intelektualca. Treće poglavlje posvećeno je tome kako Čomski interpretira globalizaciju u terminima savremenog neoliberalnog kapitalizma i neoimperijalizma. Ukratko, autor smatra da se suština kritike globalizacije kod Čomskog može pronaći u spajanju procesa neoliberalizma i globalizma kao novog svetskog poretka. Četvrti deo obrađuje medije, danas možda najvažniju temu kojoj se društvena kritika okreće. Stojadinović piše detaljno o tome kako Čomski početkom 21. veka vidi stanje u medijima, koji u sve većoj meri postaju vodeći instrument manipulacije javnog mnjenja. Značaj kontrole medija kod Čomskog je u njihovoj analizi centralna kategorija i Stojadinović detaljno opisuje način na koji on razotkriva medijsku manipulaciju javnog mnjenja u društvima Zapada. Peto poglavlje bavi se antiglobalističkim i alterglobalističkim pokretima u borbi protiv neoliberalnog modela globalizacije. Konačno, šesto poglavlje fokusira se na demokratiju između stvarnosti i ideala, te teorijske aspekte savremene države i izgradnju savremene demokratske države.

Značaj Stojadinovićeve monografije se, pre svega, ogleda u osvetljavanju značaja društvenokritičkog angažovanja Noama Čomskog. Procesi modernizacije, individualizacije, globalizacije, slabljenje nacionalne države i društveni konflikti, o kojima autor piše, u sve bržem ritmu menjaju svet u kome živimo. Kako Stojadinović navodi: „Radovi Noama Čomskog svakako imaju veliku zaslugu u tome jer se bave savremenim društvenim procesima na jedan nov, osvežavajući način, koji nas motiviše da svakodnevno preispitujemo naša saznanja.“ Knjiga Noam Čomski i savremeno društvo može da se čita i kao svojevrstan pregled sociološke i politikološke misli danas. Stojadinović, interesantno, za razliku od većine autora koji su se bavili sličnim temama, na ravnopravan način tretira domaće i inostrane mislioce. On detaljno raspravlja o tome šta su, na primer, Zoran Vidojević, Ljubiša Mitrović i Vladimir Vuletić pisali o globalizaciji, kao što uvažava i navodi šta su o izgradnji savremene demokratske države pisali Milan Matić i Milan Podunavac. Stoga, ova monografija može i da se koristi kao vodič kroz domaću sociološku i politikološku misao. A pošto je pisana pitkim jezikom, omogućava i manje stručnoj publici da dođe do osnovnih znanja o mogućnostima otpora savremenoj neoliberalnoj globalizaciji.

GLOBALIZACIJA „NA DLANU” Prikaz alterglobalizacijskih pokreta i uopšte mogućnosti da se misli drugačije od onoga što se putem medija nameće jeste širi prosvetiteljski značaj Stojadinovićeve monografije. On detaljno navodi podatke različitih relevantnih institucija, kao što je Međunarodna organizacija za rad, kojima neosporno dokazuje svu nehumanost neoliberalnog modela globalizacije. S druge strane, ovakva razuđenost knjige doprinosi tome da je monografija daleko više od onoga što naslov nudi. Ova knjiga nije samo analiza značaja misli Noama Čomskog u savremenom društvu. Nema sumnje da nam naslov ne otkriva sve nego da se iza korica nalazi mnogo više. Da bi se Čomski pozicionirao kao kreativan pisac i levičarski orijentisan mislilac, neophodno je bilo navesti šta su drugi značajni teoretičari i kritičari društva pisali. Na kraju, dajući kritički osvrt, moramo napomenuti da kada Stojadinović piše o američkom vojnom intervencionizmu, on piše detaljno o brojnim primerima oružanih sukoba u kojima su SAD učestvovale. Između ostalog, on piše i o napadu SAD na SR Jugoslaviju i o sadašnjoj srpskoj situaciji iz subjektivne perspektive. Tema koju spominje i danas je sporna, pa se čini da je taj deo knjige napisan pod snažnim emocionalnim nabojem.

Sumirajući rečeno može se zaključiti da je Stojadinović detaljno obradio društvenokritičku misao Noama Čomskog, upotpunjujući je sistematično mislima drugih domaćih i stranih autora. Monografija predstavlja dobro gradivo za profesionalne sociologe i politikologe, ali i za širu čitalačku javnost koju interesuju goruća pitanja savremenog društva. S obzirom na to da srpska kultura manjka literaturom iz specifičnih oblasti kao što su teorijske knjige iz sociologije i politikologije, nema nikakve sumnje da je Stojadinovićeva monografija Noam Čomski i savremeno društvo obogatila domaću literaturu dajući čitaocima priliku da saznaju mnoštvo teorija i podataka o procesima individualizacije, globalizacije i modernizacije savremenih društava, kao i da saznaju o osnovnim principima organizovanja demokratske države.

[/restrictedarea]