Istraga rusofila

Piše Nikola Vrzić

Kakva je veza između beogradskih patkica i ostalih građanističkih pokreta sa istragom srpskih rusofila koju sprovode Jelena Milić, Sonja Biserko i ostali ovdašnji klijenti Džordža Soroša, braće Rokfeler i američke ambasade u Beogradu?

Da već nije priznala da su joj za studiju „Širom zatvorenih očiju. Jačanje ruske meke moći u Srbiji – ciljevi, instrumenti i efekti“ platili Fond braće Rokfeler i ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, skoro da bismo Jelenu Milić, direktorku Centra za evroatlantske studije (CEAS), mogli da osumnjičimo da je finansijsku pomoć za objavljivanje te studije dobila od Aleksandra Vučića kako bi ga učinila što privlačnijim za onih 72 odsto građana Srbije koji – navodi ova studija, pozivajući se na istraživanje IPSOS-a iz decembra 2015. godine – imaju pozitivno mišljenje o Rusiji, naspram svega 25 odsto koji ga, to pozitivno mišljenje, imaju o institucijama Evropske unije.

VUČIĆ KAO RUSOFIL Jer „Kremlj je umesto otpora naišao na širom otvorena vrata vlasti u Srbiji“, „zvanični Beograd (sve) više flertuje sa Kremljom“ a „sve duži trend konstantnog pada podrške evropskim integracijama Srbije (…) rezultat je zajedničkog delovanja ruske meke moći, ali i domaćih navodno pro-EU političara, koji sve češće i oštrije kritikuju EU, pervertiraju proces integracija i o mehanizmima i uslovima lažu građanstvo, dok se istovremeno skoro isključivo pozitivno izražavaju o Rusiji“. „Orkestrirano obaranje podrške evropskim integracijama“, analizira Jelena Milić, „rezultat je ’zajedničkog nedemokratskog i neevropskog poduhvata’ (aluzija na zajednički zločinački poduhvat iz pravne terminologije Haškog tribunala – prim. aut.) domaćih navodno proevropskih struktura na vlasti, nacionalističke antievropske opozicije i uticaja ruske meke moći u Srbiji“, pri čemu su „izborna lista za narodne poslanike (…) Srpske napredne stranke na čijem je čelu Aleksandar Vučić, prokremaljski koalicioni partneri na listi kao i retorika u kampanji, signalizirali aktuelnoj Moskvi zaokret u spoljnoj politici Srbije“. „Mimo ocena Evropske komisije i većine zapadnih medija“, ocenjuje se u izveštaju, „u Srbiji na parlamentarnim izborima nije pobedila pro-EU opcija, bar ne u onom smislu iskrene politike zalaganja za ulazak Srbije u EU“, to jest otvoreno proruskim strankama „moraju se dodati i do sada vladajuće Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, bez obzira (na to) što EU i neki drugi zvaničnici i analitičari sa političkog Zapada to i dalje odbijaju da vide“. Sve u svemu, „premijer Vučić Srbiju sve više okreće ka Moskvi. Uostalom, šta tačno znače njegova sve češća ’upozorenja’ da u Srbiji neće dozvoliti ’ukrajinski’ scenario? Vreme je da se karte polože na sto.“

POZIV NA AKCIJU Ali nije najvažnije u ovoj priči da li Vučić jeste ili nije vuk u jagnjećoj koži, rusofil dakle maskiran u odelu pro-Evropljanina, a još je manje važno da li je Vučića u ovoj prevari Jelena Milić zbilja uhvatila, ili joj se sve to samo učinilo. Najvažnija – po budućnost političkih procesa u Srbiji, makar – jeste činjenica da ova studija Centra za evroatlantske studije ne predstavlja samo analizu stanja u Srbiji već i direktan poziv na akciju.

I time se – tim pozivom na akciju sprečavanja širenja ruskog uticaja u Srbiji – savršeno uklapa u zahtev Dejmona Vilsona, izvršnog potpredsednika jako uticajnog vašingtonskog Atlantskog saveta, izrečen još u oktobru 2014. godine u tekstu „Putinov balkanski gambit“, u kome se konstatuje da se „Rusija vraća u jugoistočnu Evropu, pokušavajući da iskoristi svoje religiozne i kulturne veze (’meka moć’ – prim. aut.) kako bi blokirala države regiona u njihovom pristupanju evropskim i transatlantskim institucijama“, i takođe poziva na akciju: „Deo strateškog odgovora kojim će se Putin odvratiti od dalje agresije treba da bude koncentrisani transatlantski napor da se konsoliduje Balkan… U odsustvu obnovljene transatlantske strategije, možemo da izgubimo jugoistok Evrope baš kao što rizikujemo i gubitak istoka Evrope.“

„Potrebno je da se na Zapadnom Balkanu“, preporučuje na tom tragu sada CEAS, „a u Srbiji pogotovo zbog posebnih okolnosti na koje Moskva računa, uloži više resursa u cilju preventive i reduciranja svih negativnih efekata prodora ruske meke moći i drugih oblika delovanja zvanične Moskve.“ Zapad bi, preporučuje CEAS, morao da zaoštri svoju politiku prema Srbiji umesto da joj popušta („Što zvanični Beograd više flertuje sa Kremljom, to politički Zapad sve više spušta standarde u nadi da će tako privući Srbiju u svoju orbitu … Zapadna međunarodna zajednica bi morala što pre prestati sa snižavanjem standarda i očekivanja u procesima integracija … bez obzira na nove geopolitičke trendove i izazove sa kojima se susreće“) što će reći, više štapa, a manje šargarepe, a sve u cilju da se – citiramo – „stane na put“ ovom zabrinjavajućem trendu približavanja Rusiji umesto potčinjavanja Zapadu. Ukoliko pak sa takvim trendom nastavi, Vučiću se preti da će doživeti sudbinu Slobodana Miloševića: „Ne treba smetnuti sa uma da je Srbija već jedanput u nedavnoj istoriji pogrešno izabrala pravac samozavaravanja… Vladajući politički establišment sada diskredituje sva dobra postignuća petooktobarskih promena, koje su Srbiju bar izvele na pravi put. Dosadašnji opasni efekti ruske meke moći u Srbiji ne bi bili ovih razmera da ih ne omogućavaju i vladajuće strukture u Srbiji (i sad obratite naročitu pažnju – prim. aut.), zbog čega se oni moraju hitno uzeti u razmatranje i početi zaustavljati.“

Preporukama Jelene Milić i njenog CEAS-a na težini – osim toga što je NATO finansijer CEAS-a – daje i to što je ova studija „nastala u okviru projekta ’Reforma sektora bezbednosti u Srbiji i integracije’ koji je podržala Fondacija braće Rokfeler“ – inače, dokazani paravan za aktivnosti CIA tokom Hladnog rata – a izradu studije o ruskom uticaju u Srbiji „delom je podržala i ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji“.

I pride se ne sme izgubiti iz vida i da je Inicijativa mladih za ljudska prava, u svom kratkom saopštenju, i sama pozvala na akciju na koju poziva i CEAS: „Inicijativa mladih daje punu podršku Jeleni Milić i CEAS-u, i poziva sve NVO da se uključe u akciju smanjenja ruskog uticaja u Srbiji.“ Pri čemu je među finansijerima Inicijative, kako su već pisali i „Pečat“ i „Politika“, pored Fondacije braće Rokfeler, i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), organizacija zvanično osnovana pre tridesetak godina kako bi nastavila da radi javno ono što je CIA dotad radila tajno.

PREPORUKE SONJE BISERKO Najzad, nisu u ovaj boj protiv narastajućeg ruskog uticaja u Srbiji CEAS i Inicijativa stupili sami sa svojim američkim sponzorima. U tome imaju podršku i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonje Biserko, koji ima iste sponzore i koji istovremeno – otuda i predvidljiva pomisao da je reč o sinhronizovanoj akciji – izdaje zbornik radova „Potka srpskog identiteta – antizapadnjaštvo, rusofilstvo, tradicionalizam“ i organizuje javne debate, dosad u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u sklopu projekta „Srpski identitet u 21. veku“ koji „Helsinški odbor realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo“ Džordža Soroša.

I u ovom zborniku radova – morali smo i to da pročitamo – upozorava se na „obnovljene imperijalne ambicije i revanšizam“ Rusije, koja „u tom cilju ne bira sredstva s tim što sada veoma uspešno koristi mehanizam meke moći, posebno u Srbiji. Balkanska ekspanzija Rusije odigrava se u trenutku kad su zemlje u regionu nekonsolidovane, ranjive, nedovršenih identiteta i stoga podležu uticaju i pritiscima“. „Kao strateški važna tačka prema Evropi, Srbija je u viđenju Kremlja, kako se čini, pogodna da postane ’ogledno dobro’ na kome bi se ukupna rastuća moć Rusije uspešno manifestovala“, navode u zajedničkom tekstu („Ruska meka moć u ekspanziji“) Sonja Biserko i Seška Stanojlović, navodeći da se Srbija „još uvek koleba u geostrateškoj orijentaciji“ pri čemu je opasnost da će se pokolebati na pogrešnu stranu (sa stanovišta autora zbornika i njihovih finansijera) utoliko veća jer „poslednjih godina raspoloženje građana za ulazak u EU postepeno opada, da bi prema najnovijim istraživanjima Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije palo na samo oko 40 posto“. „Treba očekivati da će ruska ’meka moć’ sigurno rasti i da će biti sve osmišljenija i nije isključeno da, u odsustvu zapadnog prisustva, može da ima sve veći odjek među građanima Srbije“, konstatuje se poprilično neveselo a čita sa jednakim zadovoljstvom.

Zaključci i preporuke? Ukratko, potrebno je staviti čitav Balkan pod američku šapu, a to znači, sa Balkana izbaciti sav ruski uticaj. Rečima autora zbornika: „Stabilizacija Balkana nije moguća bez sveobuhvatnog i što bržeg zaokruživanja bezbednosnog, političkog i ekonomskog okvira. Za region je od suštinske strateške važnosti da bude pod istim kišobranom kako bi se sprečilo njegovo rasparčavanje na više interesnih sfera koje bi služile za nadmetanje velikih sila… Treba ubrzati evropske integracije za sve zemlje regiona kako bi se zaustavili regresivni trendovi koji prete okretanju Rusiji. Neuspeli i neodgovorni lideri zbog svoje korumpiranosti i autoritarnosti već traže podršku Moskve koja im to rado pruža. Srbija spada u važan ruski punkt… Imajući u vidu još uvek nestabilnu orijentaciju Srbije evroatlantskim integracijama, neophodno je ubrzati njeno institucionalno vezivanje. Ukrajinska i migrantska kriza pokazale su fragilnost zapadne politike na Balkanu, i zato je neophodno čvršće vezivanje regiona za evroatlantske institucije.“

Dodajmo ovome da se i u najnovijem „Helsinškom biltenu“ (br. 125, maj 2016) govori o nestabilnoj orijentisanosti Srbije evroatlantskim integracijama: „Ukoliko premijer nastavi sa dvostrukom igrom i balansiranjem (i Rusija i EU), Srbija će brzo završiti u ćorsokaku, što znači veću saradnju sa Rusijom i odlaganje evropske budućnosti.“

STRATEŠKA SLAGALICA E, sad. Kao što već rekosmo i pokazasmo, sve ove analize zastrašujućeg rasta ruskog uticaja u Srbiji sadrže i poziv, manje ili više eksplicitan, na suzbijanje tog uticaja i njegovih glavnih aktera. Taj poziv nije upućen srpskoj javnosti – ona je beznadežno naklonjena Rusiji – niti aktuelnim vlastima koje su i same okrivljene za širenje nepoželjnog uticaja Rusije (umesto da, jel’, šire ljubav prema američkim pritiscima, bombama i otimanju delova zemlje) već je poziv upućen, jer i nema kome drugom, onima koji su i najzainteresovaniji da Rusije na Balkanu ne bude uopšte. I koji protiv Rusije već rade uveliko što, uostalom, sasvim uverljivo demonstrira i tekuća NATO vojna vežba u Poljskoj, „Anakonda 16“. Imajući u vidu i tu vežbu, i nedavno aktiviranje antiraketnog štita u Rumuniji, i početak izgradnje sličnog štita u Poljskoj, i uvlačenje Crne Gore u NATO i proteste u Makedoniji i u Republici Srpskoj u čiju je organizaciju svoje prste upleo i Džordž Soroš, neformalni ambasador američkog interesa u čitavoj postkomunističkoj Evropi, nema mesta sumnji da će se na dnevnom redu naći i Srbija. O tome smo već pisali, to smo već najavili. Izveštajima CEAS-a i Helsinškog odbora iscrtana je sada meta kakvu smo i predvideli, a nije je bilo teško predvideti.

Nov momenat u ovoj geostrateškoj slagalici – u kojoj se sve, baš sve vrti oko borbe Amerike protiv Rusije, a sve ostalo predstavlja puki izgovor i masku – nov dakle momenat, uočen zahvaljujući onim pozivima na akciju protiv širenja ruskog uticaja u Srbiji, predstavljaju zameci spontanog okupljanja raznoraznih građanističkih aktivista koji prividno nemaju baš nikakve veze sa američkim naumom da oteraju Ruse i njihove saveznike sa Balkana već su tobože rukovođeni, ti građanistički aktivisti, plemenitim pobudama da nam svima bude bolje i da živimo u demokratskom i pravno uređenom poretku u kome ćemo procvetati kao što smo – zar ne? – procvetali i posle 5. oktobra 2000. koji nas je, kako to lepo reče CEAS, „bar izveo na pravi put“, a on se sada nalazi pod (nedopustivom) revizijom…

DOLARSKI AKTIVISTI Elem, „sprema li se građanski pokret u Srbiji?“, pita se ovog utorka radio koji je osnovala CIA, Radio „Slobodna Evropa“, navodeći primere inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ na čiji je poziv na protest – zbog nelegalnog rušenja u Savamali – „više hiljada građana izašlo na ulice“, „Podrži RTV“ koja je „uspela da mobiliše građane koji su se okupili da izraze nezadovoljstvo političkim pritiscima na javni servis Vojvodine“, „sličan primer pokazuje i Niš, gde su se građani pobunili protiv partijskog kadriranja u javnim preduzećima“, a „u red su stali i građani Kraljeva koji su na poslednjim izborima u lokalnoj skupštini obezbedili pet mandata predstavnicima asocijacije ’Lokalni front’ koji se bore protiv korupcije i traže transparentnost lokalnih vlasti“. „Da li ovi primeri pokazuju da se u Srbiji sprema novi, građanski politički front koji traži promene?“, pita se „Slobodna Evropa“ u opširnom prilogu o građanima-političarima okupljenim mešavinom plemenitih i komunalnih motiva. Pa se citira Đokica Jovanović iz Udruženja predsednika skupština stanara, „čiji se aktivisti bore za građansku kontrolu javnih preduzeća u Nišu“, koji „kaže da su promene sistema neophodne“, novinarka iz inicijative „Podrži RTV“ Sanja Kljajić „naglašava da se u Srbiji trenutno urušavaju demokratske institucije“, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja nadovezuje se ocenom da je „urušavanje institucija delom rezultat korumpirane države“, „Vladimir Marović iz kraljevačkog ’Lokalnog fronta’ smatra da je formiranje građanskog fronta u Srbiji neophodno“ jer je „preteća moć vlasti i tragična nemoć opozicije sa druge strane. Ni jedna ni druga opcija svakako nam ne odgovaraju i mislim da su obe opcije istrošene kada je u pitanju dobrobit samih građana. I to je još jedan razlog zašto se nužno nameće građansko samoorganizovanje“, a na sve to se, zaključkom, nadovezuje Andrija Stojanović iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ koji „naglašava da ovakav savez ne bi smeo izneveriti očekivanja građana“: „U ovom trenutku treba početi promišljanje i rad na ideološkom, idejnom uvezivanju tih inicijativa iz kojih će nastati konkretne akcije i rešenja za probleme na lokalu, a nakon toga i na nivou države.“

Sve dakle deluje kao niz autentičnih inicijativa ljudi koje su na akciju pokrenuli lokalni problemi, pravi, kako bi to Amerikanci rekli, grassroots pokreti iznikli odozdo, iz naroda. Da li je baš tako? Da li je reč o autentičnom narodnom buntu koji pokreću nezavisni pojedinci?

Izvesnu sumnju u ovako nevino, a uz to i romantično objašnjenje unosi podatak da je domaćin tribine „Građanska samoodbrana“, o kojoj je američki Radio „Slobodna Evropa“ imao citirani opširan prilog, bilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), što je „Slobodna Evropa“ propustila da spomene u svom izveštaju; propust utoliko interesantniji što su finansijeri NDNV-a već spominjani NED i Fond braće Rokfeler, pokrovitelji onih izveštaja o rastu ruskog uticaja u Srbiji i (američkoj) potrebi da taj uticaj nestane bez traga.

Sumnja postaje utoliko jača čim se malo proveri nezavisnost onih nezavisnih lokalnih aktivista. Čini se, naime, da i nisu baš toliko nezavisni, da i nije samo reč o „nekoliko građanskih inicijativa, nastalih nezavisno jedna od druge u raznim delovima zemlje i različitim povodima“, „neka vrsta građanske samoodbrane od degenerativnih političkih i društvenih procesa koji ugrožavaju ljudska i građanska prava, vladavinu prava, medijske slobode…“, kako ih je u pozivu na tribinu predstavio NDNV.

Đokica Jovanović iz niškog Udruženja predsednika skupština stanara, tako, bio je 5. maja prvi govornik na seminaru Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, održanog „u okviru projekta ’Srpski identitet u 21. veku’“ – u okviru tog projekta izašao je i citirani zbornik radova „Potka srpskog identiteta – antizapadnjaštvo, rusofilstvo, tradicionalizam“ – „koji se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo“ Džordža Soroša, a učesnik je, govorimo i dalje o Đokici Jovanoviću, i projekta „Protiv zaborava“ Centra za kulturnu dekontaminaciju među čijim finansijerima je, opet, Soroševa Fondacija za otvoreno društvo. Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (Birodi)? Birodijev partner je, eh, ponovo Fondacija za otvoreno društvo, što se i može pronaći na internet sajtu Birodija. Vladimir Marović, „Lokalni front“ iz Kraljeva? Donatori nisu navedeni, ali medijsku podršku mu, ističe „Lokalni front“ na svom sajtu, pruža „Istinomer“, iza koga (navodi se na sajtu istinomer.rs) „kao neprofitnog projekta, stoji udruženje građana CRTA iz Beograda“, pri čemu su donatori tog udruženja, ponovo, Soroševa Fondacija za otvoreno društvo, Fond braće Rokfeler, NED, USAID, ambasada Velike Britanije u Srbiji… Andrija Stojanović, „Ne da(vi)mo Beograd“? Osnivač je udruženja građana „Tačka komunikacije“ među čijim su partnerima i USAID i „Trag fondacija“, a „Trag fondaciju“ finansira, pored ostalih, i Fondacija braće Rokfeler… Dodajmo da je „Ne da(vi)mo Beograd“, baš kao i inicijativu „Podrži RTV“ uostalom, baš kao i borbu protiv ruskog uticaja u Srbiji, podržala i već spominjana Inicijativa mladih za ljudska prava, među čijim finansijerima su, kao što već rekosmo, i NED i Fond braće Rokfeler…

Sve u svemu, evidentno je da su veze među onim nezavisnim građanskim aktivistima zapravo poprilične, iz čega se i rađa osnovana sumnja da ovo njihovo okupljanje i nije tako spontano kao što nam se predstavlja. Uzimajući pak u obzir činjenicu da ih povezuju upravo oni koji bi da Srbiju liše svake veze sa Rusijom osim ako ta veza nije preko nišana, zbilja je teško odupreti se utisku da su građanisti baš sada aktivirani kako bi pripomogli, što svesno što nesvesno, ostvarenju američkih ciljeva koji s našim interesima, pa i proklamovanim interesima aktiviranih građanista, imaju veze utoliko što su im po pravilu suprotstavljeni direktno.

Posle nove demokratske opozicije Srbije čijem smo okupljanju prisustvovali posle nedavnih parlamentarnih izbora, događa li nam se sada i formiranje modifikovane verzije nekadašnjeg Otpora, kao tačke okupljanja svih onih korisnih idiota – većinom dobronamernih a nezadovoljnih pojedinaca, inače, nesvesno upregnutih u korist tuđeg interesa – koje već nisu uspele da okupe partije demokratske opozicije Srbije? Ponavlja li nam se istorija naših zabluda? Zaboga, valjda smo nešto uspeli da naučimo iz sopstvenog iskustva, a i Rusija (i Kina, ne zaboravimo je) danas, srećom, nije ono što je bila pre 16 godina…