Majdanske suze za evropske vize

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Kijev i dalje ignoriše sporazume koje je Porošenko potpisao pred Merkelovom, Olandom i Putinom – ustavna reforma, autonomija Donbasa, slobodni izbori, amnestija, ostali su mrtvo slovo na papiru

Amerika i Rusija treba dodatno da smanje svoje nuklearne potencijale, saopštio je predsednik SAD Barak Obama, ali i izrazio žaljenje što Moskva „ne izgleda zainteresovano“ za ovu ideju. Zaista čudno – samo nekoliko dana posle postavljanja prvih elemenata američke antiraketne odbrane (PRO) u Evropi, nedaleko od ruskih granica, Moskva nije zainteresovana da slabi samu sebe. Rusi nikako da zaborave Hirošimu i Nagasaki i činjenicu da su Amerikanci prvi i jedini u svetu upotrebili atomsko oružje protiv druge zemlje. Kada Obama, uoči ovonedeljnog samita G7 u Japanu, odbije da se izvini za ove napade koji su pokosili stotine hiljada civila – rečima „bilo je to ratno vreme i moraju se donositi teške odluke“ – on istovremeno ne daje ni najmanju garanciju da se to „teško vreme“ neće ponovo dogoditi.

[restrictedarea]

DVOSTRUKI STANDARDI Ovakvo ponašanje se u diplomatiji naziva – dvostruki standardi. Dok se mi naoružavamo i opkoljavamo vas, vi treba da odbacite oružje, smenite vašu „korumpiranu“ vlast i dočekate nas oslobodioce crvenim karanfilima. Ruski predsednik Vladimir Putin je još pre više od devet godina u Minhenu poručio vođama iz Vašingtona da Moskva više neće pristajati na dvostruke standarde, ali Amerikanci ne odustaju od ambicije da ga na to primoraju.

Ako neće Putin, ima dobrovoljaca na drugim stranama. Na primer, u Ukrajini. Ako je suditi prema izjavama ministara unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke Bernara Kazneva i Tomasa Mezijera, Kijev teško može da računa na bezvizni režim sa Evropskom unijom u skorije vreme. Kijevski majdanisti se bune i protestuju zbog „dvostrukih standarda“, ali su se svojom voljom upleli u kolo sa onima koji su takvo ponašanje patentirali kao tehnologiju vladavine globalnim masama. Doduše, veoma primitivne, no jeftine i efikasne tehnologije. Potrebno je samo malo dolara i nešto aviona i raketa.

„Sada nije vreme“ za rešavanje pitanja bezviznog režima za Ukrajinu, poručio je ministar Kaznev. „Ovo pitanje ne može biti rešeno u narednim nedeljama i mesecima. Francuska to ne želi“, jasan je bio Francuz. Njegov nemački kolega je izgovor našao u „migrantskoj krizi“, pa će vizna liberalizacija sačekati dok ne bude usklađen EU mehanizam njenog hitnog i uprošćenog ukidanja – u slučaju potrebe. Evropska komisija je takav mehanizam predložila i on je odobren na ministarskom nivou. Kako je objašnjeno, ovaj voli me – ne voli me diplomatski mehanizam neophodan je zbog ukidanja viza za nove kandidate, među kojima su Ukrajina, Gruzija, Turska i „Republjik Kosova“.

Nova zvezda ukrajinske politike, nedavno postavljeni prvi potpredsednik Vrhovne Rade Irina Geraščenko, nije krila gnev zbog svrstavanja njene zemlje u isti paket sa navedenim „evroatlantskim partnerima“, smatrajući takvo ponašanje dvostrukim standardima. „Ukrajina je ispunila sve tačke akcionog plana za viznu liberalizaciju. U tim tačkama nije bilo ni reči o vezivanju za Tursku, uz sve poštovanje prema ovoj prijateljskoj zemlji. Svaki pokušaj da se odloži bezvizni režim, biće pokušaj da se demonstriraju dvostruki standardi prema Ukrajini“, objavila je Geraščenko na svom fejsbuk nalogu. Da sve bude još gore, ona je izjave Mezijera i Kazneva, da na bezvizni režim treba još čekati, uporedila sa 2008. godinom, kada su Nemačka i Francuska blokirale poziv Ukrajini i Gruziji za članstvo u NATO.

„Bila je to najveća moguća greška. Nadamo se da su ne samo Ukrajina nego i zemlje EU izvukle pouke iz svojih grešaka“, ne odustaje evromajdanka Irina. A šta ako, ipak, nije po sredi greška već namera? Šta ako je januarski stav niza evropskih zemalja da Ukrajina mora još da sačeka zbog „nedovoljne efikasnosti u borbi protiv korupcije“, i dalje snažno prisutan u Briselu? Da li je slučajno što ovakve izjave daju baš predstavnici Pariza i Berlina, koji su – zajedno sa Rusijom – garanti Minskih sporazuma čiju punu primenu Kijev već mesecima opstruira? I da li je, na kraju krajeva, Ukrajina zaista žrtva dvostrukih standarda, ili je jednostavno bilo suviše naivno očekivati da će iko ozbiljan na Zapadu držati svoje obećanje prema državi-raspadu?

NEPRAVDA PREMA KIJEVU Bolna opomena stigla je nedavno iz Holandije gde je čak petina birača (odnosno 60 odsto izašlih) na referendumu rekla veliko „ne“ ukrajinskim evrointegracijama. U tom smislu, ako Vašington izvrši pritisak na Brisel da zažmuri na korupciju i kriminal u Ukrajini i ipak odobri viznu liberalizaciju, to ne znači da Kijev ima zeleno svetlo za punopravno članstvo. Baš zato je i usvojen mehanizam uprošćenog blokiranja bezviznog režima, kako bi Ukrajini i drugim šampionima demokratije i ljudskih prava, svaka zemlja u svakom trenutku, i po svom nahođenju, mogla da izvuče uši.

To je zaista velika nepravda prema Kijevu, koji je ispunio sve što je Vašington od njega tražio. Svrgnuli su oružanim pučem legalno izabranog predsednika države, pa ga umalo nisu ubili. Nesrećniku su glavu spasli ruski komandosi koji su ga pokupili helikopterima sa obale mora. Pri tome su na Majdanu i oko njega pobili nekoliko desetina, što svojih što Janukovičevih pristalica. Pa su onda žive spalili još pedesetak ljudi u Odesi, tek da potvrde privrženost evropskim i američkim vrednostima. Pokrenuli su i veliki rat, sa tenkovima, raketnim bacačima, bombarderima i krstarećim projektilima, protiv dva grada u svojoj zemlji, sa desetak hiljada poginulih i preko milion izbeglica. Pa su milionima svojih građana, odnosno etničkim Rusima, ukinuli pravo na maternji jezik u školama i fakultetima, ali i na televiziji, internetu, čak i na ulici. Pa su susednoj i bratskoj državi Rusiji uveli sankcije i bezmalo objavili rat, u potpunosti blokiravši granicu, da nijedan Rus ne može da uđe, ni da izađe. A pogotovo ruski novinari, koji uz to mogu da očekuju da će biti granatirani.

Zato je tačno ocenila Irina Geraščenko da je Ukrajina ispunila sve kriterijume i da s pravom očekuje nagradu. Pitanje je, međutim, po kojim standardima se kriterijumi ocenjuju i da li oni ipak mogu biti dvostruki? To što su uz malu pomoć prekookeanskih prijatelja pobedili na Evroviziji, ne znači da su postali pravi Evropljani.

STRPLJENJE SE TANJI U Kijevu dobro znaju šta su dvostruki standardi i odmah ih prepoznaju, jer njihovi podanici odavno uživaju upola manji životni standard. Zaista bi bilo više nego ponižavajuće da kijevski NATO delatnici koji su raketama i tenkovima uspešno prepolovili bruto društveni proizvod, a uspeli su čak i da značajno smanje teritoriju svoje zemlje i izazovu na dvoboj drugu najmoćniju silu sveta – sada ne budu nagrađeni bezviznim režimom! Da čelnici bezveznog režima u Kijevu ostanu bez tako važnog priznanja, koje će slaviti dok god su živi! Bio bi to živi dokaz da su prevareni! To se ne sme desiti, pa makar čekali nedeljama i mesecima, ali ne i godinama. Jer njihov rok trajanja više se ne meri godinama.

Čak i ako se to desi – a nije isključeno da u Parizu i Berlinu još jednom („ali stvarno poslednji put“) saviju kičmu – to ipak neće rešiti ukrajinski problem. Rezultat će biti samo to da će Nemci, Francuzi i ostala EU bratija, pored Sirijaca, Iračana i Avganistanaca, sada dobiti još više „turista“ iz Ukrajine. U ovoj zemlji neće biti dobro sve dok Donbas i Kijev ne sednu za pregovarački sto i ne počnu striktno da sprovode sporazume iz Minska. A to u Kijevu niko ne pomišlja da uradi. Oni kuju planove za „oslobođenje“ teritorije od sopstvenih građana, za nove frontove i ofanzive, ali ignorišu sporazume koje je njihov predsednik potpisao u prisustvu Merkelove, Olanda i Putina. Ustavna reforma, autonomija Donbasa, slobodni izbori, potpuna amnestija, sve to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Pa se čude što im mnogi u Evropi ne veruju.

Rusi na sve to gledaju prilično mirno i sa dubokim žaljenjem. U šta se pretvorila bratska zemlja. Tajkunski klanovi i paravojne formacije seku državu komad po komad, pod budnim okom Ujka Sema, a odnedavno i turskog sultana. Ostaje samo da se vidi do kada su spremni da trpe sami Ukrajinci, a pogotovo oni orijentisani ka Rusiji. Zasigurno, njihovo strpljenje neće večno trajati. Pred sobom imaju primer narodnih republika sa istoka Ukrajine, koje su za samo nekoliko meseci uspele da proteraju NATO bašibozuk sa svoje teritorije. Ako Minski sporazumi ne počnu da se primenjuju, oružani incidenti i kršenje primirja postaće svakodnevni, pa više neće moći da se spreči obnavljanje ratnih dejstava.

U tom slučaju, metež može lako zahvatiti čitavu Ukrajinu i to u Kijevu dobro znaju. Zato su im očajnički potrebni bilo kakav uspeh i podrška sa Zapada. Makar u vidu vizne liberalizacije. Paradoks je, međutim, u tome što majdanske vođe žele da putuju u Evropu, a bez vize ne mogu ni u Donbas, ni na Krim. Dvostruki standardi, pa to ti je. Neka majdancima pasoši ipak budu uvek spremni, jer kad im „ruski turisti“ budu dolazili – neće tražiti vizu.

[/restrictedarea]