Jugoslavizacija Evropske unije

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Slovenija je pre četvrt veka razbila jednu federaciju, a sada bi da gradi novu, mnogo veću

Krilatica da se istorija često ponavlja kao tragedija ili farsa dobila je protekle sedmice u Sloveniji novo značenje; sad ima šansu da se ponovi u oba oblika, i kao farsa i kao tragedija. Službena Ljubljana se, naime, latila zadatka da reformiše – čitavu Evropsku uniju. U to ime je Peter Jambrek, nekadašnji sudija Ustavnog suda Slovenije, sastavio štivo od sedamdesetak stranica, koje je odvažno nazvao zametkom budućeg ustava EU. Koliko je to neobičan poduhvat, govori činjenica da inicijativa stiže 11 godina posle propasti prethodnog Ustava EU koji su države članice odbacile jer je predviđao veću centralizaciju Unije. Slovenački establišment to nije pokolebalo, pa bi sada da i EU „uređuje“ na način kako je to činio sedamdesetih godina prošlog veka, kada je na temu ustavnih promena Edvard Kardelj uspeo da „porazi velikosrpske aspiracije“, što savremeni slovenački istoriografi vole da istaknu.

[restrictedarea]

VEĆ VIĐENO Ono što je navodno novo u Jambrekovom ustavnom ruhu koje sprema Evropskoj uniji, uistinu je već viđeno u nekadašnjoj Jugoslaviji; predlaže, ukratko, da EU pod hitno stvori zajedničku vojsku, zajedničku obaveštajnu službu, okrene se većoj centralizaciji… I sve to po ugledu na – model federacije. Slovenija je pre četvrt veka razbila jednu federaciju, a sada bi da gradi novu, mnogo veću. Iako bi se moglo pomisliti da iza ovog projekta stoji Beč ili bar Berlin (možda Pariz), nije tako. Jeste da je skup na kome je projekat, predstavljen proteklih dana u Ljubljani, svojim prisustvom počastio i Robert Badinter, francuski pravnik koji je sahranio drugu Jugoslaviju, ali nijedna od vodećih EU država nije spremna da pruži otvorenu podršku budućem sveevropskom ustavu. Ni Španija, Velika Britanija još manje. Slovenija se tako otisnula u soliranje koje je slovenački predsednik Borut Pahor opravdao rečima da će u suprotnom, ako se ne reformiše, Evropska unija (ovakva kakva je danas) – propasti!

Grupa slovenačkih ustavnih pravnika, na čelu sa Jambrekom, ujedno jednim od autora prvog ustava samostalne države Slovenije, načinila je predlog hitnih promena i reformi EU. Sve radi njenog spasa. Projekat je predstavljen vaskolikoj domaćoj i evropskoj javnosti na posebnoj konferenciji u režiji Evropskog pravnog fakulteta. Među stranim diplomatama i gostima najpoznatiji je bio pomenuti Badinter (88), nekadašnji predsednik Ustavnog suda Francuske, ujedno autor prethodnog predloga ustava EU koji je neslavno propao pre više od decenije.

SJEDINJENE EVROPSKE DRŽAVE Novina slovenačkog predloga (uz detaljnu razradu mehanizama delovanja „federalne EU“), predstavljenog na 76 strana, jeste da bi Unija morala da ima predsednika, a njega bi neposredno birali svi građani širom EU. Evropski parlament (EP) bi bio dvodoman, a u drugom „domu“ (po ugledu na Senat SAD) sedeli bi predstavnici država članica (podsetimo, u SFRJ je to bilo Veće naroda). Visoka slovenačka politika podržava Jambrekov predlog, bez izuzetka. Predsednik Slovenije Borut Pahor je u uvodnom izlaganju čak upozorio da se „EU našla u položaju kada njeno institucionalno uređenje Lisabonskim ugovorom nema trajniju vrednost, ni istorijski potencijal“. I ne samo to – Pahor tvrdi da je u EU u krizi i samo njeno ustrojstvo, njen mehanizam, „sama njena institucionalna konstrukcija i delovanje, što produbljuje problem njenog legitimiteta“; stoga budućnost Slovenije vidi u – „Sjedinjenim evropskim državama“.

Vremešni Badinter je melanholično primetio da verovatno neće dočekati realizaciju te krasne inicijative, kojoj je poželeo više uspeha nego što je imao njegov predlog centralizacije Unije, odlučno odbačen na francuskom i holandskom, a potom i na irskom referendumu. Oktobra 2004. godine je, naime, tadašnjih 25 članica EU usvojilo tekst novog evropskog ustava, da bi ga 18 država čak i ratifikovalo. Taj predlog je trebalo da uvede novi način odlučivanja koji više ne bi bio baziran na postulatu „jedna država – jedan glas“. Da bi neki predlog bio usvojen, za njega bi moralo da glasa 55 odsto država članica čija populacija čini najmanje 65 odsto ukupnog broja stanovnika EU. Na referendumima u Francuskoj i Holandiji, međutim, 54,68, odnosno 61,54 odsto glasača odbacuje taj (tada novi) Ustav EU. Politička elita EU se nikada nije oporavila od tog udarca, što ukazuje i na najveći problem EU – kada je vrhuška EU videla kako je loše završio njen predlog ustava, i da joj izražavanje narodne volje ne ide baš u prilog, promenila je kurs. Tako je izabran drugi način delovanja koji isključuje proveravanje volje naroda (putem referenduma, na primer), pa je potonjim Lisabonskim ugovorom „na mala vrata“ ozakonjen deo odredbi odbačenog ustava EU. Ispod žita je uveden i način donošenja odluka preko sistema kvalifikovane većine (iako su birači u Francuskoj i Holandiji to odlučno odbacili), pa je to zapisano i u Lisabonskom ugovoru; taj je potvrđen – bez referenduma.

Inicijativa slovenačkih pravnika i političara nastavlja istim putem, sve kako bi se učvrstila vlast povlašćenih evropskih političkih elita i njihovih kapitalističkih sponzora. Uz sve mane, ova inicijativa pokazuje i popriličnu dozu nerazumevanja istorijskog trenutka u kome se EU nalazi danas, jer predlaže još jaču centralizaciju upravo u momentu kada je Velika Britanija, baš zbog primedbe da je EU previše centralizovana, na putu da posle referenduma zakazanog u junu – izađe iz Evropske unije. Predlog je paradoksalan i zato što razotkriva duple standarde „najeminentnijih slovenačkih ustavnih stručnjaka“. Jer dok je Slovenija bila deo SFRJ, upravo su njeni pravnici i političari, pa i neki od koautora novog slovenačkog „evropskog ustava“, bili žestoki zagovornici „konfederacije“, „asimetrične federacije“ i svega što bi moglo da oslabi institucije tadašnje federalne države. Federacija i sve što ona nosi – u Sloveniji je prikazivana kao nešto što ometa i ograničava razvoj slovenačke državnosti i prosperiteta. Stoga je sada poučno saslušati najviše slovenačke pravne autoritete koji su naprasno „obrnuli ploču“, zaboravili na sopstvene ljute kritike modela federativnog uređenja, pa sada isto nude kao spasonosno rešenje za EU. Nema šta, kada je Slovenija tu stvar preuzela u svoje ruke, nudeći federaciju, Uniji se loše piše.

SAVITLJIVA BADINTEROVA PRAVILA Posebna priča je idolopoklonstvo koje slovenački državni mediji redovno priređuju Badinteru, koji bar jednom godišnje boravi u Ljubljani o trošku domaćina. On je, kao predsedavajući posebne Arbitražne komisije 1991. godine, bio najzaslužniji za „pravna mišljenja“ kojima je označen kraj SFRJ, a na osnovu čega su članice tadašnje Evropske zajednice (preteča EU) priznale otcepljene jugoslovenske republike kao nove države. Badinter je bio uveren da je Jugoslavija „u raspadanju“, te da granice pojedinih republika (prema uvreženim principima međunarodnih prava) moraju postati granice novonastalih država; tvrdio je da kao takve ne mogu biti ugrožene od strane onih koji bi (eventualno) želeli da se otcepe od novonastalih država. Na taj način je u prvo vreme odbačen zahtev kosovskih Albanaca za priznanje njihovog prava na otcepljenje od Srbije, sve kako bi se i Srbima u Hrvatskoj i BiH uskratilo pravo na samoopredeljenje. To, navodno stameno pravilo međunarodnog prava, pogaženo je svega nekoliko godina kasnije kada je Kosovo (samo)proglasilo nezavisnost i kada su mnoge evropske zemlje, među njima i Slovenija, preko noći zaboravile Badinterova „pravila“.

Proizlazi da su se pomenuta „pravila“ na kugli zemaljskoj menjala čak dva puta u svega dve decenije, a oba puta se to slomilo baš na Srbiji i Srbima. Slovenija i dan-danas hvali Badintera i njegova „presudna mišljenja“ za priznanje slovenačke nezavisnosti, iako je službena Ljubljana u slučaju Kosova postupala suprotno istim pravilima, potvrdivši jednostranu promenu srpskih granica. Sve to dokazuje da su sva navodno čvrsta pravila međunarodnog prava kojima „velike sile“ ograničavaju slobodu delovanja drugih zemalja (i njihovih  građana), plod veoma prevrtljive i dvolične politike. Da su se slovenački pravnici i političari zalagali i borili kobne 1991. godine za iste principe koje danas proklamuju, onda Slovenija ne bi usvojila i sprovela niz jednostranih odluka koje su dovele do raspada zajedničke države. Ironija sudbine je da ono što je navodno bilo loše za SFR Jugoslaviju sada vaskrsava i nudi se kao lek za disfunkcionalnu EU, koju u protivnom čeka crna budućnost bez „trajnije istorijske vrednosti“, kako je ocenio predsednik Slovenije. Ukoliko je Pahor u pravu, to ne znači spas za EU, jer je malo verovatno da će se Brisel usuditi da krene istim putem koji je odbačen na referendumima u Francuskoj i Holandiji.

 

[/restrictedarea] zaйm na kartu sročno bez otkaza planeta kэš zaйmzaйm na kartu pervый zaйm besplatnozaйm fast mani