Da li Evropa zaista ne postoji

Tekstovi Pečatovog kolumniste – filozofa Dijega Fuzara u izdanju kuće Dosije

Piše Dragan Mraović

Knjiga „Evropa ne postoji“ nastala je od zbirke intervjua, eseja, članaka i govora objavljivanih u „Pečatu“ počev od 2013, uz nekoliko tekstova pisanih posebno za ovu priliku, a sve ih objedinjuje tematska celina Evrope i kapitalizma, sa ciljem da se kroz razmišljanje obuhvati globalni scenario

Dve najteže stvaralačke oblasti su filozofija i poezija, jer ljudski um najteže izlazi na kraj sa metafizikom i onostranim. Sa nematerijalnim i neuhvatljivim. Bilo je slučajeva da mladi pesnik osvoji svet, jer za stvaranje pesama iskustvo i znanje nisu presudni. Za filozofsko promišljanje potrebni su ogromno znanje i više racionalnosti, koja nije baš preovlađujuća osobina mladosti. Zato je pojava mladog italijanskog filozofa Dijega Fuzara pravo čudo na nebu filozofije. O njemu već dovoljno govori i podatak da je za manje od trideset i tri godine života objavio desetak knjiga među kojima je bestseler „Dobro se vratio, Markse!“ (Bompiani, Milano, 2009) prodat u neverovatnih više od 90.000 primeraka.

[restrictedarea]

RAZUM PROTIV DEKADENCIJE Zapazili smo Dijega Fuzara koji je kristalno jasno izlagao svoje filozofske teze u italijanskim medijima, a kakve su imale vrlo aktuelni i praktični aspekt. Urednici „Pečata“ shvatili su da je reč o veoma zanimljivoj pojavi u filozofskoj nauci i dogovorili su saradnju sa njim. Akademik Danilo Basta imao je potom priliku da se i upozna sa Fuzarom u Institutu za evropske studije kada je, 18. oktobra 2014, održao predavanje „Kapitalizam bez granica, 1968–1989: Evropska unija“, kao gost dr Miše Đurkovića. Naš ugledni filozof je došao na srećnu ideju da se tekstovi iz „Pečata“, sa nekim dodacima napisanim za ovu priliku, uobliče u knjigu, pošto su veoma originalni i aktuelni, a često se dotiču i naše stvarnosti i onoga što direktno utiče na život u Srbiji. Tako je nastala ova knjiga, u izdanju ugledne izdavačke kuće „Dosije studio“ iz Beograda, u filozofskoj biblioteci „Parerga“– ona pokazuje da i u Evropskoj uniji ima mladih ljudi, poput Fuzara, koji bude nadu da će razum nadvladati neoliberalnu dekadenciju, koja savremenu Evropu vodi tamo gde je upravo dekadencija odvela i antičko Rimsko carstvo: varvari ne bi mogli da ga sruše da se ono samo nije prethodno socijalno i etički urušilo, baš kao što se danas dešava s Evropskom unijom i neoliberalnim svetom u celini. Zahvaljujući „Pečatu“ i „Dosijeu“, naša javnost može da upozna ovu novu zvezdu na nebu filozofije, koja ima, uprkos izrazitoj mladosti, svoje mesto u italijanskoj i evropskoj nauci i javnosti.

Knjiga „Evropa ne postoji“ nastala je kao zbirka intervjua, eseja, članaka i govora objavljivanih u „Pečatu“ počev od 2013, uz nekoliko tekstova pisanih posebno za ovu priliku, a sve ih objedinjuje tematska celina Evrope i kapitalizma, sa ciljem da se kroz razmišljanje obuhvati globalni scenario. U svim tekstovima izražena je radikalna kritika „apsolutnog kapitalizma“, odnosno ekonomskog fanatizma koji prevazilazi sve granice. Ta kritika se zasniva, u suštini, na mišljenju Marksa ponovo iščitanog kroz Hegela i Fihtea: kroz Hegela u pogledu onoga što se tiče oživljavanja filozofije kao jedine spoznaje Celine koja je u stanju da razume, proceni i transformiše otuđenu i kontradiktornu sveukupnost; kroz Fihtea u pogledu onoga što se tiče teme praksisa, prema ponovnom praksističkom iščitavanju Marksa, koje su u Italiji započeli još Đovani Đentile i Antonio Gramši.

Dijego Fuzaro objašnjava i da je „ova knjiga posvećena, bez ikakvih pretenzija na potpunost, srpskom narodu, sa kojim sam osetio, pri prvom susretu, pravu-pravcatu voljnu bliskost, ne samo zbog njegove izuzetne kulture i velikog gostoprimstva već i zato što se još nije potpuno integrisao u poredak kapitalističke mondijalizacije. Svesno ili ne, sekularni antihrišćani i histerični antikomunisti danas u potpunosti legitimišu dolazak novog svetskog hiperlaicističkog i hiperliberalističkog poretka, bez različitosti, bez zajedništva i kultur(al)nih utemeljenja; drugim rečima, promovišu nametanje novog antropološkog profila čoveka, promovišu uniseks, bez identiteta, kulture i kritičkog odnosa, nesposoban da razume ili govori ijedan jezik, osim engleskog kao žargona operativnih tržišta i ekonomije pretvorene u monoteizam. Oni kažu da su prijatelji ’progresa’ – i zaista to jesu, ako pod progresom podrazumevamo marš kapitalističke modernizacije i invaziju na svet života od strane nelogične logike robnog oblika. Identifikacija bolesti je prvi korak da bi se ona mogla izlečiti“.

FILOZOFIJA AKCIJE Ova knjiga je, međutim, i poziv, ako se to želi, na misao bunta i otpora, a pre svega protiv jedine politički korektne misli koju promovišu homokreteni neoliberalizma. U suštini, ta misao odgovara ideološkoj nadgradnji strukture globalnog finansijsko-ekonomskog fanatizma. To je, drugim rečima, simbolički poredak koji veliča odnose svojih moći, nelogičnu logiku sistema koja se kreće oko cilja neograničenog rasta, oko sve radikalnijih nejednakosti, oko neutralizacije mogućnosti neslaganja u odnosu na ludilo koje se brani metodom globalnog tržišta.

Dijego Fuzaro se bavi italijanskom filozofijom, nemačkim idealizmom i marksizmom u smislu prevrednovanja Marksa u optici savremenog kapitalističkog sveta. Ukazuje na radikalnu kontradikciju kapitalizma, odnosno akcelerativnu koncepciju u odnosu na budućnost, koja ne dopušta alternativu i da čovek više nije vlasnik svoga vremena, zbog ubrzanja istorije do kojeg dovodi globalni kapitalizam.

Fuzaro se može definisati i kao filozof akcije. On uviđa da ekonomski sistem u kojem živimo, za razliku od ranijih dogmatskih režima, ne pretenduje na savršenost, ali poriče mogućnost alternative. Vlast ne ističe svoje kvalitete već se razmeće svojim karakterom nepromenljivosti i nezamenljivosti. Zato Fuzaro nastoji da, kao filozof, takvom mišljenju pruži otpor ponovnim promišljanjem sveta kao istorije i kao mogućnosti da se stvore uslovi da ljudi otkriju u sebi buntovnu dimenziju, potrebnu da bi se tragalo za različitom i boljom budućnošću. U okviru tog traganja je i borba protiv fanatizma ekonomije i traganje za mestom za život čovečanstva na kojem će svako biti jednako slobodan u odnosu na druge. Ova studija Dijega Fuzara predstavlja radikalni stav protiv ideološke vizije sveta jedine misli, ideološke tvorevine koja se lažno predstavlja kao prirodna, večna i nepromenljiva.

IZ BIOGRAFIJE

Dijego Fuzaro rođen je 1983. u Torinu, gde je diplomirao i završio postdiplomske studije iz oblasti istorije savremene filozofije. Doktorirao je na Univerzitetu Vita-Salute San Rafaele u Milanu, gde predaje istoriju filozofije.

Jedan je od osnivača Centra za interdisciplinarnu istoriju ideja pri svom univerzitetu, urednik je filozofske biblioteke „Sto talira izdavačke kuće“ Il prato, osnivač je filozofskog sajta „Filozofija i njeni junaci“, urednik filozofskog časopisa „Koine“ iz Pistoje, saradnik u više stručnih biblioteka poznatog izdavača Bompijani, član je naučnog odbora filozofskog časopisa L’Arche i urednik „Biblioteke filozofije istorije“, izdavača Mimezisa. Član je Upravnog odbora prestižnog Instituta za strateške i političke studije za lideršip. Uvodničar je dnevnih listova La Stampa iz Torina, Il Fatto Quotidiano iz Rima i kolumnista nedeljnika Pečat iz Beograda.

Njegove važnije knjige su Dobro se vratio, Markse! (Bompiani, Milano, 2009), Vanvremensko biće. Ubrzanje istorije i života (Bompiani, Milano, 2010), Minimalna Merkatalija. Filozofija i kapitalizam (Bompiani, Milano 2012), Budućnost je naša (Bompiani, Milano, 2014),

Italijanski dnevnik La Repubblica objavio je da je Dijego Fuzaro „jedan od tri najmlađa evropska filozofa koji najviše obećavaju“ zajedno sa Tristanom Garsijom iz Francuske i Markusom Gabrijelom iz Nemačke.

[/restrictedarea]