BLAGODATNI OGANJ VS HOLY HELL

Da li je vreme proteklog uskršnjeg vikenda, posebno događaji u danima između Velikog petka i Svetlog utorka, zgusnutim društvenim, političkim, verskim i geopolitičkim događanjima u javnoj svesti rpskog društva i u mnjenju građana Srbije moglo da učvrsti uverenje da živimo u specifičnom ideološkom i propagandnom „lebensraumu“ u kojem fikcija i stvarnost nemaju jasno odvojena mesta

Piše LJILJANA BOGDANOVIĆ

U ravni realnog događanja, kao i na zgusnutom simboličnom nivou, protekli – pravoslavni uskršnji vikend bio je vreme koje će se u Srbiji, ali i na nekim drugim, vrlo udaljenim prostorima dugo pamtiti, i čije će se posledice i značenja tek tumačiti. Kao da sva ona teška ovdašnja zbivanja nazvana zbirnim imenom „posleizborna konfuzija“ nisu već i sama bila dovoljna da upropaste praznično raspoloženje, te u drugi plan pošalju i eventualna vedrija „analitička“ nadgornjavanja o trenutku kada su, milošću kalendara, u jednom danu – pod satom epohe – imali randevu Isus i Marks (a domaća radnička klasa, prema kazivanju njenih sindikalnih prvaka, umesto klasnoj samosvesti ubedljivu prednost dala svom verskom identitetu), dogodila su se i razaranja neočekivanih dimenzija i iznenađujuće prirode. Razaranja koja su Srbi, i drugi pravoslavci, trebalo, dabome, da dožive sasvim lično i kao vrlo direktnu neprijateljsku poruku. Četiri udesa na tri kontinenta – četiri stravična požara potpuno su uništila ili veoma ozbiljno oštetila pravoslavne hramove – srpsku, makedonsku (kanonski nepriznatu), grčku i rusku crkvu. Mesta događanja su bila udaljena (Njujork, Sidnej, Melburn, i kompleks manastira Valam na severu Rusije), ali „poetika“ koja je nadahnula potpaljivače bezmalo je svuda bila ista: usred najvećeg pravoslavnog praznika uništena su mesta na kojima se taj praznik ceremonijalno obeležava. Što bi se reklo – udar u srce jedne vere, udar u biće onih koji ispovedaju tu veru! Da li i sa površnim poznavanjem prilika u savremenom svetu, tumačenje „poruka“ ovako varvarskih paljevina (za one u Australiji se bez uvijanja tvrdi da su namerne, dok je objašnjenje uzroka drugih, pre svega one na tlu Amerike, do daljnjeg, navodno u domenu „spekulacija“) može biti posebno zahtevan i za odgonetanje problematičan posao? Ili je daleko veća „intriga“ razmišljanje o „poslepaljevnoj konfuziji“, koja, sva je prilika, uopšte nije konfuzija već je pre – sistem.
[restrictedarea]
SVETI PAKAO NA MENHETNU Od vesti kojom je ovde, u Srbiji započelo prvo jutro po Uskrsu, dakle jutro Svetlog ponedeljka – kada je objavljeno kako je veliki požar zahvatio srpsku pravoslavnu crkvu na Menhetnu u Njujorku, na dan kada pravoslavni vernici proslavljaju Uskrs – nizali su se uznemirujući detalji o ovom događaju: Oko 170 vatrogasaca gasilo je požar, a akcija gašenja trajala je i nekoliko sati nakon što je vatra buknula… Uzrok nesreće istražuju detektivi koji su na terenu… Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vidi kako ogroman plamen guta Crkvu Svetog Save, istorijsku građevinu između Brodveja i Američke avenije. Njujorška policija proglasila je „mobilizaciju prvog nivoa“ u tom delu grada…
Među slikama objavljenim na naslovnim stranama američkih medija koje su dočarale zastrašujuću vatrenu stihiju, ostaće upamćena naslovna strana njujorškog tabloida „Njujork post“ sa naslovom – datim ne bez svojevrsnog cinizma – HOLY Hell – „Sveti pakao, 161 godinu stara crkva izgorela“… Uz „empatiju“ poput ove, u nekim drugim listovima, kao što je „Njujork tajms“, mogli su se pročitati i ozbiljniji navodi koji su dočaravali snagu ovog udarca za jednu etničku zajednicu: „Crkva Sveti Sava bila je kičma srpske zajednice u Njujorku.“
Drugi, nimalo beznačajan „sveti Pakao“ usledio je potom – u navodima zvaničnih tumača ovog događaja. Njujorška policija, kao i portparol vatrogasne službe (Frenk Gribon) ustvrdili su, takoreći momentalno, dok se plamena stihija još nije povukla, kako se čini da uzroci požara nisu sumnjivi. U horu koji je pevao kako su „sveće najverovatniji uzrok požara“ disonantan glas na trenutak je pripao drugom čoveku njujorških vatrogasaca (Majklu Gali) koji je obznanio da požar u kojem je izgorela Crkva Svetog Save na Menhetnu jeste „sumnjivog“ porekla. No ovaj glas je ubrzo utihnuo, i sve se, kako su i naši mejnstrim mediji potom prihvatili, okončalo smirivanjem lopte – „dok se istraga ne okonča“. U sistematskom razvodnjavanju hipotetičkih, a po značenju i porukama vrlo ozbiljnih pretpostavki koje upozoravaju da četiri požara nikako ne mogu biti slučajnost već da je razumno razmišljati o opasnom, dobro organizovanom i veoma moćnom neprijatelju, u ovom trenutku učestvuju i ugledni analitičari sa obe strane okeana. Hipoteze o navodnoj katoličkoj osveti zbog protivljenja SPC kanonizaciji Stepinca, ili pak one o sporu srpske crkve sa njujorškom kompanijom koja je bacila oko na zemljište pored hrama, kao da su namerno zametanje tragova i skrivanje nekog moćnijeg i značajnijeg, nekog ko cilja više i dalje od jedne pomesne pravoslavne crkve, u ovom slučaju SPC! Da li je to neko kome je kao neprijateljska adresa zacrtano samo pravoslavlje? I ako jeste tako – ko to može biti? Možemo li ovakva pitanja uopšte postavljati (kada ih postavimo, naime, već smo akteri insinuacija koje ciljaju u nedopustivim pravcima), a da ne budemo označeni kao nerazumni zagovornici teorija zavere? Ako je – kako to tvrdi politikolog i ekspert za Istočnu Evropu Fil Batler – tačno da su se ,,Soroš i njegovi saradnici postarali da javnost nema kapacitete za razumevanje realnosti, koja je zamenjena njihovom vrstom istine“, znači li to da ćemo u najboljem slučaju, povodom strašnog požara u kojem je izgorela srpska crkva na Menhetnu, dovinuti do verzija o katoličkoj ili navodnoj šiptarskoj „osveti“, te nezajažljivim investitorima Njujorka? Razumemo li stvarnost mimo i dalje od onoga što je pomenuti Batler nazvao „Soroševim ideološkim lebensraumom“, ciljajući na ukupni horizont ideja dozvoljenih za takozvanu masu, ali i za intelektualce, koji su, takođe, pod kontrolom?

LOGIKA POSLEDNJA TRI VEKA Jesmo li kadri da u takvim uslovima (sa saznanjima koja, uprkos manipulacijama i čudovišnoj propagandi, savremeni svet ipak široko pruža) trezveno razmislimo šta je svet pravoslavlja (ne samo kao religija i kultura već bezmalo kao univerzum po sebi) danas, i od koga je sve označen kao neprijatelj? Možda ćemo, razmišljajući u tom pravcu, brže i jednostavnije doći do odgovora o ognjenoj sili koja je obeležila pravoslavni Uskrs 2016! Ka „lakšim rešenjima“ kao da nas vode i reči koje ne pominju pravoslavlje, ali se posvećeno bave najvećom i najmoćnijom pravoslavnom zemljom – Rusijom.
„Rusija je danas jedina prepreka pred naletom Zapada. Ako ona poklekne, biće katastrofa. Zapad je uvek delovao protiv drugih civilizacija – to je nastavak logike poslednja tri veka. Do početka 21. veka postalo je očigledno da Zapad bez rata ne može živeti. Ideja ekskluzivnosti Sjedinjenih Američkih Država, koje, u stvari, i predvode Zapad – u suštini je objavljivanje rata ostatku sveta.“
Ovo, u intervjuu povodom svoje nove knjige („Rusofobija 2.0: bolest ili oružje Zapada?“) kaže Đulijeto Kjeza, poznati italijanski mislilac i novinar, inače veliki poznavalac svetova i problema u kojima i o kojima decenijama neumorno i hrabro dela, piše i govori.
Vratimo li se duhovnoj i simboličkoj ravni, možemo primetiti da se za deo pravoslavnih vernika srpske i ruske crkve, za njihovo doživljavanje Uskrsa i promišljanje njegovog značenja – u slučaju ovogodišnjeg velikog crkvenog praznika dogodio zanimljiv paradoks vezan upravo za vatru, za oganj. Reč je o stvarnom i imaginarnom, odnosno posredovanom susretu sa dve vatrene moći: jedna je simbol blagodatnog i blagorodnog – to je onaj oganj koji najpre u Jerusalimu, a potom i širom pravoslavnih zemalja objavljuje čudo vaskrsenja (a darovan je kao fenomen samo i upravo pravoslavlju), druga vatra je ona zloćudna što proždire i pustoši. Odvojena samo Danom Vaskrsenja – kada se „u pravoslavnim hrišćanskim crkvama otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom Ljudskom rodu“, ova dva plamena tako različite moći i značenja obeležila su i zaokupila svest građana Srbije – jedan protiv drugog, Blagodatni oganj i Holly Hell. Ne žurimo sa zaključcima, pardon – spekulacijama, sve dok se izveštaji američkih agenata ne nađu pred nama.
[/restrictedarea]