Revolucija u čaši vode ili u okeanu kapitalizma

Strip, film i Holivud  

Piše Vladislav Panov

Ono što je u aktuelnoj svakodnevici odmaklog neoliberalnog zapadnog društva po  stalo najvažnije (jednakost svih sa svakim, sveopšta rasna, verska i svaka druga ljubav, snishodljivo pokajanje belog čoveka…), to je odavno prisutno na stranama popularnih str  ipova. A sve će češće biti prisutno u formi njihove ekranizacije i na velikom ekranu

Nije preterano ako se kaže da su stripovi inspiracija za filmske autore praktično od kada je sedme umetnosti. Prvi junak iz sveta stripa koji je poslužio kao otelotvorenje savršenog filmskog heroja u nekom holivudskom ostvarenju bio je čuveni maskirani osvetnik Zoro. Od tada ima više od devedeset godina. Tokom tog vremena ogranak zabavne industrije koji se bavi filmom za animiranje najširih slojeva proizveo je na desetine strip-ekranizacija stvorivši u istom trošku i od produkcije stripova i od takvih filmova izuzetno komercijalnu ponudu. Toliku da su, posebno poslednjih nekoliko godina, upravo ostvarenja nastala po strip-štivu među najkomercijalnijim u istoriji vrednovanja sedme umetnosti dolarima. Donela su milijarde svojim tvorcima. Sada, a čemu mogu da posvedoče i ovdašnji posetioci bioskopa, na redu je kombinovanje najčuvenijih strip-heroja. Otuda na velikom ekranu u istom filmu upravo bitke biju Supermen i Betmen, a taj njihov sudar će se nastaviti novim pričama narednih godina. Samo do kraja ove decenije Holivud će ekranizovati još najmanje trideset stripova i to isključivo u visokobudžetskim ostvarenjima.

[restrictedarea]

Alterego običnih smrtnika

Nije teško, mada ni lako, odgonetnuti ovu pojavu. S jedne strane, stripovi imaju savršene junake koji su po pravilu superiorni u borbi za pravdu, državu i, razume se, bankovni konto svojih tvoraca. S druge, međutim, oni doprinose daljem utemeljenju i promovisanju već dugo bolno prisutne infantilnosti u egzekuciji i, uopšte, opredeljenju da se bilo šta snima i nudi gledalištu od strane ne samo takozvanog mejnstrim Holivuda nego i od svih njegovih „umetničkih“, „nezavisnih“ i „ozbiljnih“ ogranaka. Stripovi su, dakle, krivci i za kvalitativni pozitivni pomak i istovremenu degradaciju stvaralačkih standarda u ponudi takozvane zabavne industrije. Ova infantilnost, doduše, posebno iz ugla autorskih snaga Holivuda, ne predstavlja ništa loše. Naprotiv. Detinjasti, samozadovoljni i arogantni pristup tamošnjih filmskih stvaralaca kada razmišljaju o novim poslovnim poduhvatima ide upravo naruku onoga što kao inspiraciju nude autori strip-štiva. Jednostavne premise u konstituciji priče, prizemni dijalozi, dramaturgija vesterna, i sve što predstavlja lako svarljivu tematiku, čini da se strip tako lako transformiše u film. Zato ima toliko naslova kojima se Holivud nada daljem multimilionskom prihodu u godinama buduće eksploatacije stripova. Strip-heroji su, mora se priznati, filmičniji od svega što „originalni“ scenaristički holivudski esnaf nudi svojim poslodavcima. Oni su, zapravo, savršeni za dramaturgiju pokretnih sličica. Kombinacija su svakoga od nas i naših snova o sopstvenoj uzvišenosti, neustrašivosti, pa i heroizma. Ti junaci, uvek kao alter ego običnih smrtnika, po pravilu i s lakoćom spasavaju svet od najstrašnijih nemani i negativaca. Čak i oni retki stripovi u kojima nije ovaj tip junaka u prvom planu imaju širokim masama prihvatljivije heroje od većine holivudskih filmova s likovima koji nisu iz stripova.

Društveni i gej gangsteraj

Ono što je u aktuelnoj svakodnevici odmaklog „prosvećenog“ neoliberalnog zapadnog društva postalo najvažnije (jednakost svih sa svakim, sveopšta rasna, verska i svaka druga ljubav, snishodljivo pokajanje belog čoveka…), to je odavno prisutno na stranama stripova. Tako, recimo, posle višedecenijskog prisustva crnoputog strip-heroja na stranicama ovog medijuma (Crni panter), ovaj će prvi put konačno postati samostalni celuloidni heroj u visokobudžetskom holivudskom akcionom spektaklu koji se priprema za 2018. godinu. Pojava crnoputih strip-heroja na velikom ekranu, iako kasni više od pola veka, poseban je trijumf strip-autora nad rasnim predrasudama prisutnim i u američkom društvu i u komercijalnoj ponudi Holivuda. Isto se može reći i za strip heroine. Osim Žene Mačke, u bujici strip heroja koji su pohrlili da osvanu na velikom platnu više nije bilo ženskih likova koji bi samostalno nosili holivudski spektakl. I to će se promeniti. Strip autori trljaju ruke najavom potencijalno komercijalne i dugovečne „franšize“ koja bi mogla da se iscedi iz avantura neustrašive Vonder Vumen, koja će se prvo pojaviti u nastavku aktuelnog celuloidnog dvoboja Supermena i Betmena naredne godine, a posle sasvim sigurno i kao glavni junak. Mnogi tvrde da su strip-autori američke produkcije odavno neuporedivo liberalniji i „naprednijih“ nazora na sve socijalne teme od svojih kolega uposlenih u Holivudu. Ne samo da odavno ne pokazuju da su sputani rasnim i rodnim predrasudama već su sasvim slobodnih društvenopolitičkih nazora i u vezi s drugim pitanjima. Tako, recimo, i pored navodnog sveopšteg odijuma na pomen muslimanskih članova zapadnog društva, u strip literaturi nema nikakvih problema da se uspešno pojavi junak muslimanske veroispovesti i to ženskog roda! O takvoj kombinaciji, prisutnoj u stripu o Mis Marvel (alijas Kamala Kan), tinejdžerki muslimanki koja kao tipična strip-heroina krstari ulicama Nju Džersija donoseći pravdu kad god i gde god da je neophodna, Holivud nije smeo ni da sanja. Sada postaje izvesno da će ova devojčica pakistanskog porekla osvanuti i na velikom ekranu kao direktna posledica naprednih nazora strip-autora. Dakako, pogađate, tu nije kraj uticaja tolerantne strip ideologije na učmali i zaostali deo holivudske produkcije. Svoje zasluženo mesto pod suncem neoliberalnog holivudskog otkrovenja „pravih vrednosti“ dobijaju i likovi homoseksualci koje će radosnim gej bojama omalani Holivud početi da prezentuje i u delima namenjenim najširem gledalačkom potencijalu svoje mladosti. Likovi kao što je gej junak Midnajter doprineće, kako je rečeno, konačnom preobraćenju holivudskih zaostalih nazora s ovim u vezi u „pozitivan pristup na život aktivnog gej junaka“ na velikom ekranu!? Iako Holivud već tužno dugo ispunjava nametnutu misiju promocije ove vrste pozitivne nakaradnosti na kojoj insistira gej lobi modernog sveta, utisak je da to ne čini ni dovoljno sveobuhvatno, a ni kvalitetno. Pomenuti gej heroj je samo jedan od mnogih, a njegove su avanture i uopšte ličnost prikazani na stranicama stripova, za razliku od rigidnog Holivuda, ponuđeni u prihvatljivoj formi, bez uobičajeno mučnog, otužnog i nesrećnog oreola holivudskog homoseksualca koji baš i nije srećan što je to što jeste, a što bi, dakako, morao da bude. A to jeste u ovakvim stripovima. Otuda, jasno, naprednim. Tvorci tih stripova koji se ponosno potpisuju kao pioniri kulturne, socijalne i svake druge uznapredovanosti diče se da su ispred učmalog holivudskog establišmenta čiji se zaostali nazori nisu decenijama promenili. Čak ih nazivaju svojevrsnim društvenim gangsterima! Gej stripovi će sve to, naravno, promeniti nabolje, pa i ako ta promena dolazi od gej gangstera.

Strip i socijalna revolucija

Jednu od istinski pozitivnih stvari su strip-autori već uspeli da uspostave čak i kao svojevrsnu aktivističku podlogu za kontrarevolucionarno delovanje u samom tkivu kapitalističke autokratije. U tom se smislu pominje istinski revolucionarna pojava lika Gaja Foksa, odnosno njegove čuvene metaforične maske iz kultnog štiva, filmovanog čak, „V kao vendeta“. Njegova je maska postala simbol vrlo zanimljivog i opasnog, socijalnog internacionalnog bunta u borbi protiv globalizma i gramzivog neoliberalnog kapitalizma beznadežno nametnutog širom planete. Taj je bunt, baš pod ovom maskom, stekao milionsku internacionalnu podršku i zaštićen je etiketom iza koje se kriju pristalice ovog bunta, takozvani Anonimni. Strip je, dakle, u ovom slučaju, dokazao svu potencijalnu moć u okupljanju svojih brojnih, društveno, politički, kulturno i na svaki drugi način izuzetno raznovrsnih sledbenika. Antiglobalistički je pokret u Anonimnima dobio ne samo značajnog lidera nego zapravo jedinu istinsku kritičnu antagonističnu masu koja se otrgla od zombifikovanog i pripitomljenog potrošačkog stada globalističkog kapitalističkog sistema. Velika stvar za tako majušnu pojavu kao što je strip. I dok se ta napredna borba u ovom slučaju vodi protiv negativnog i surovo svemoćnog protivnika, drugi se strip-autori zadovoljavaju salonskim i neiskrenim porukama protiv određenih nazora sopstvenog društva. Nekima smetaju nedovoljno srećni pristupi u prihvatanju homoseksualnosti, a drugi su opčinjeni nastojanjima da ponište nepravde u rasnim i verskim stvarima. Otud, recimo, pojava, već filmovana, a svakako će biti ponovo, stripa „Persepolis“ koji se na radost napredne liberalne struje Zapada bavi sudbinom iranske tinejdžerke koja se herojski sukobljava s neprijatnostima odrastanja u postrevolucionarnom islamskom društvu. Francusko-američki film snimljen po ovom stripu je dosegao do milionskog auditorijuma, kao i do nekoliko desetina festivalskih priznanja, pa i do nominacije za Oskara za najbolji animirani film godine! Jasno je, dakle, da se potencijal nevidljivog, ali i te kako prisutnog bunta protiv najosetljivijih nepravdi savremene civilizacije krije upravo u onome što autori stripova nude svojim čitaocima. Bez obzira kako se taj bunt prepoznavao, koliko je on istinski napredan ili je izmanipulisan u prepoznavanju suštinskih vrednosti koje kvalitetno društvo mora da poseduje, neobično je da se inicijalna kapisla socijalnog revolta, eto, krije u nečemu na prvi pogled trivijalnom, detinjastom i naivnom kao što su stripovi.

 

[/restrictedarea]