MERMERNE ISTINE O BOSNI

Piše Radovan Karadžić

Uvodna i Završna reč pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu 1–2. mart 2010 – 1–2, 7. oktobar 2014;
Pravoslavna reč, Novi Sad – Igam, Beograd; 2016

Knjiga Mermerne istine o Bosni sačinjena je od Uvodne i Završne reči koju je u svojoj odbrani izneo Radovan Karadžić 1. i 2. marta 2010. i 1, 2. i 7. oktobra 2014. pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, te liste lako proverljivih događaja koji su osnova za ove istine. Dvojezični integralan tekst sa svakom zabeleženom reči priredio je Milo Jelesijević, Srbin rođen u Americi. Iako su ove reči izgovorene u slobodnom govoru na srpskom jeziku, transkript na srpskom ne postoji, pa je tekst vraćen u originalni jezik prevođenjem engleskog transkripta koji je obavio Jelesijević. S obzirom na to da tekst nije čitan, neki delovi bi mogli imati stilske mane, ali doterivanje nije dolazilo u obzir zbog obaveze prema tačnosti sadržaja.
Karadžićeva odbrana je izuzetna, elokventna i istorijski provokativna. Karadžić tvrdi da su Srbi dugo bili pobornici mira i kompromisa, ali su se suočili sa nepopustljivom muslimanskom frakcijom koja je insistirala ili na pokoravanju, ili na ratu. Karadžić dodaje da „prisilno preseljenje Muslimana i Hrvata“ nikada nije bio plan Srba. Na mnogo načina, puno iznošenje Karadžićeve odbrane dodaje vrednu novu perspektivu, posebno ukazivanjem da su muslimanski ustanici sami odgovorni za užasne ratne zločine i da su često bili tvrdoglavo nerazumni partneri u političkom dijalogu. Dramatični klimaks ove knjige je Karadžićeva odbrana ponašanja srpskih snaga u Srebrenici.

U nastavku objavljujemo deo iz uvodne BELEŠKE autora ove knjige.

[restrictedarea]

Pred čitaocem su Mermerne istine o Bosni, sačinjene od Uvodne i Završne reči Odbrane, koje je ovaj autor izgovorio braneći se pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, te liste lako proverljivih događaja koji su osnova za ove istine…

Autor se odlučio da se sam brani i zastupa zato što je smatrao da su činjenice o dešavanjima, koje on zna bolje od drugih, mnogo važnije od pravničke veštine, tim pre što je za pravna i proceduralna pitanja imao sreće sa izborom saradnika, najstručnijih i najposvećenijih pravnika, koji su radili danonoćno i preko svake mere, uz pomoć velikog broja pro bono saradnika sa svih kontinenata.

Ova računica autora je bila riskantna (stara je izreka: „Ko se sam brani, za klijenta ima budalu“) jer je pravosudni sistem kome je bio podvrgnut znatno drugačiji od domaćeg, kontinentalnog, i uz to ne postoji istražni sudija i sudska istraga, već samo ona tužilačka, pa nijedna nesvikla odbrana nema ni resurse, ni vreme, ni osoblje, da bi izvršila istragu u ime optuženoga. Ako se taj sistem ukoreni u (siromašnim) balkanskim zemljama, na važnosti će dobiti advokati odbrane i optužbe, a optuženi će postati bespomoćni objekat, koji će osiromašiti. Važnija će biti veština ovih advokata, nego činjenice, istina i odgovornost optuženoga.

Autor je uveren da će ovo suđenje imati dalekosežne posledice po Srbe i druge na Balkanu, ali i po uspostavljanje „međunarodne pravde“. Imajući na umu da je Nirnberški proces bio tzv. pobednička pravda nad poraženima koji su započeli i izgubili rat, ovaj proces, poduhvat zvani Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, prvi je pokušaj uspostavljanja „međunarodne pravde“ i suđenja onima koji niti su hteli, niti započeli, niti izgubili rat.

Kurioziteti vezani za način osnivanja Tribunala, te zakonodavstva i zakonotvorbe biće predmet izučavanja, i autor ne veruje da će projekat preživeti stručnu i naučnu kritiku. Mnoštvo inovacija (koje se neprestano uvode u hodu, pre su kuriozitet i sigurno nisu išle u korist optuženih) trebalo bi da, po precendentnom principu, postanu deo buduće sudske prakse (jurisprudencija) u ovakvim međunarodnim, pa i nacionalnim sudskim sistemima. Videćemo da li će se to desiti, tim pre što se ni u jednoj zemlji koja podržava rad Tribunala procesi ne odvijaju ovako. Inovacija instituta „udruženi zločinački poduhvat“, preuzeta iz zakona o gonjenju mafije i drugih zločinačkih udruženja, gde je prosto članstvo po definiciji priprema za vršenje zločina, izjednačila je tu pripadnost sa pripadnošću svome narodu, njegovoj kulturi i odgovorno učešće u njegovoj sudbini. Jedina mogućnost da se izbegne krivica bila bi otuđenje i odricanje od svoga naroda, bežanje od ljudskih odgovornosti za bližnje i druge, to jest izdaja u raznim vidovima, i kandidovanje za deveti krug Danteovog Pakla.

Sve to, i druge okolnosti, bile su dovoljan razlog da ovaj autor ne prizna ovaj sud i da odbije bilo kakvo učešće i saradnju. Ali, kao što je rekao na samom početku, autor ne priznaje ni elementarnim prirodnim nepogodama pravo da ga ugroze, ali se ipak od njih brani, pa će tako da se brani i od ovoga suda, kome takođe osporava pravo da mu sudi. Autor se odlučio da u dobroj veri učini sve kako bi proces protekao kao egzemplaran, ne samo da bi se čula i srpska verzija nego i da verovatnu propast ovako zamišljene „međunarodne pravde“ prouzrokuje sam pokušaj te pravde, bez njegovog doprinosa i sabotaže.

Konačno, autor zadržava nepomućenu veru u javnost i sud naroda, ali je zato neophodno da se javnosti izloži cela istina.

Nije lako pomenuti sve saradnike na ovoj odbrani, ali sastavni deo spisa, tj. završnog podneska ima prilično potpun spisak izvanrednih ljudi i pravnika sa svih kontinenata, koji su pomagali stalnoj ekipi, bilo kao savetnici, bilo kao mladi stažisti. Do sada nije bilo tako predano i tako temeljno i minuciozno pripremljene odbrane. Ovome autoru čast su kao stalna ekipa činili Piter Robinson, Goran Petronijević, Marko Sladojević, Aleksandar Vujić, Aleksandar Stevanović, Melani Vranješ… (…) te na terenu istražni tim pod vođstvom generala Milomira Savčića.

Savetnici visoko pozicionirani u stručnoj javnosti pravne i istorijske nauke, čijim smo se znanjem i nesebičnom pomoći koristili, između ostalih su (pok.) akad. Milorad Ekmečić; (pok.) akad. Dobrica Ćosić, prof. Smilja Avramov, akad. Kosta Čavoški, Milivoje Bato Ivanišević, Angelina Marković…

[/restrictedarea]

Cena 1000.00 dinara
Telefoni: 021/423-892;
421-290; 528-570
www.pravoslavnarec.com
[email protected]