Knut Bro – Ljudi zatvaraju oči za šaku evra

Razgovarala Mara Knežević Kern

Teško je objasniti zločine ljudi iz albanskog podzemlja na Kosovu. Psihijatrijska stanja su sigurno prisutni faktor, ali verujem da ključnu ulogu igraju novac, pohlepa i moć 

Norveški pisac Knut Bro autor je romana „Endgejm“ u kojem se bavi otkrivanjem istine o umešanosti stranih vojnih i paravojnih odreda u raspirivanju ratnog požara u Bosni.

Zahvaljujući intervjuu s Knutom objavljenom u „Pečatu“, ova knjiga je poslužila dr Radovanu Karadžiću da dođe do elemenata za odbranu u Haškom tribunalu, a roman „Munjeviti udar“, uskoro pred srpskom čitalačkom publikom, dolazi u trenutku kad se ruše temelji političkog suda koji je oslobodio sve zločince terorističke organizacije UČK, zanemarujući masakr počinjen nad srpskim civilima radi vađenja organa za evropsku klijentelu. Autor „Munjevitog udara“ uznemirio je norvešku javnost iznošenjem detalja o međunarodnoj trgovini ljudskim organima u ratom zahvaćenom području Srbije, na Kosovu. Bavi se žrtvama albanske mafije iz osiromašenih zemalja Istočnog bloka koje su iz sabirnog centra Priština ilegalno prevožene u Veliku Britaniju. Devojčice su, u početku, korišćene kao seksualno roblje da bi im na kraju povadili organe, a one završile u masovnim grobnicama Imperije.

„Kada sam pisao knjigu, nisam imao informaciju o čak 1.666 nestalih Srba sa Kosova, ali sam poslednjih godina mnogo toga saznao. Po izlasku romana mnogi su me napadali, optužujući me da sam preterivao, ali danas shvatam da sam problem potcenio“, kaže u razgovoru za „Pečat“ norveški pisac Knut Bro.

[restrictedarea]

Kosovska mafija se pored prostitucije bavila i trgovinom organima, koristeći svoja poznanstva s predstavnicima mirotvoraca. Da li je iko ikada odgovarao pred engleskim sudom?

Koliko znam samo je 2010. Committee on Legal Affairs and Human Rights podneo izveštaj koji je opisao nelegalna dešavanja. Nakon toga se više ništa nije preduzelo, svedoci imaju tendenciju da nestanu ili da od straha zaneme.

Kako ste prikupljali informacije za ovaj potresni roman?

Ovu knjigu sam pisao 2009, pa ne bih mogao da iznesem sve detalje, ali sam pretežno koristio dokumentaciju dostupnu na internetu, uključujući izvore s kojima sam bio u kontaktu. Većinu njih sam naveo na kraju knjige… Naglašavam da sam krađu organa pomenuo kad niko o tome nije smeo da govori.

Kao romanopisac, ne bavite se tumačenjem globalne politike izazivanja ratova nego isključivo rasvetljavanjem uloge tajnih službi na ratom zahvaćenim područjima. Ipak, pošto ste norveški ratni veteran, u kojoj meri prepoznajete ulogu stranog faktora u raspirivanju konflikta?

Što se tiče stvaranja države Kosovo, mislim da se radi o američkim interesima na Balkanu… Pre svega zbog ugrožavanja ekonomskih interesa, a to se vidi na osnovu reakcije Pentagona koji se odmah osigurao građenjem novih baza u Bugarskoj, Rumuniji i na Crnom moru, uključujući i aerodrome. Te baze su se mogle koristiti za operacije u Iraku, Avganistanu i Siriji. Vojna kontrola Zapada na Kosovu je važna iz više razloga. Amerikanci su dobili mogućnost da kontrolišu puteve gasovoda i nafte iz Kaspijskog mora i sa Srednjeg istoka, kao i transport između EU i Crnog mora. Uz to, zaštitili su trgovinu heroinom, u međuvremenu preraslu u proizvodni pogon koji daje milijarde dolara, nakon što je SAD okupirala Avganistan. Kosovo i Albanija su glavne teritorije prenosa heroina u Evropu. Stalne pošiljke oružja, narkotika, žena, dece, nafte i benzina šalju se preko Kosova u EU i to se sve dešava pod Tačijevom vladavinom na Kosovu. Odmah po završetku rata SAD su započele gradnju Bondstila, jedne od najvećih vojnih baza na svetu. Ali s obzirom na to da se radi o romanu, a ne o istorijskom štivu, dao sam sebi pravo da zabeležim svoje viđenje tamošnjih dešavanja.

U kojoj meri su strane službe odgovorne za primopredaju kosovske vlasti u ruke mafije?

U velikoj meri. Mnogi strani novinari, uključujući i one iz Engleske, dokumentovali su bliske veze između nemačke tajne službe i američke CIA sa UČK, podržavajući ih i obučavajući… Detalje o načinima snabdevanja oružjem izneo sam u romanu.

Prema vašim saznanjima IRA je igrala značajnu ulogu u naoružavanju UČK , što je obavljano uz pomoć brojnih tajnih službi. Postoji li volja – kako u vojsci tako i među političarima – da se preispitaju greške i međunarodnim mirovnjacima vrati uloga faktora mira?

Ne verujem. Sve je to deo većeg plana. General Vesli Klark je još 2007. izjavio da SAD već ima spremnu strategiju za zauzimanje Irana, Libana, Sirije, Iraka i Sudana. ISIS je stvoren od onoga što su SAD ostavile posle napada na Irak da bi stvorile takozvano Arapsko proleće. Njihov cilj je postignut. I gde smo danas? Mora da se reaguje ne NATO snagama, već onim Ujedinjenih nacija. Dozvoljavamo sebi da u visokom stepenu prihvatamo retoriku sa strane.

Šta je pokretalo trgovce ljudskim organima i njihove pomagače da učestvuju u tom gnusnom poslu, te u kojoj meri je taj svet predstavljao izazov za pisca?

Jedan poznati autor je davno rekao da je opisivanje zla koje se dogodilo u stvarnosti za pisca teško i gotovo nemoguće zbog toga što niko ne bi poverovao da se ono o čemu se pripoveda zaista moglo dogoditi. Bez obzira koje fantazije mi pisci skujemo, uvek će nas stvarnost prevazići – sve se to već nekad negde dogodilo. Imajući u vidu saznanja do kojih sam došao, nije mi teško da pišem o ovim događajima, a motiv mi je isključivo želja da rasvetlim istinu. Najbolje stvaram kada sam ljut, a biti ljut prema ljudima koji prave ovakva nedela je lako. Zimus sam proveo nekoliko nedelja na Lezbosu i pomagao prilikom prihvata izbeglica. Kroz susrete sa tim jadnim ljudima ponovo sam video šta zlo može da napravi.

Kako objašnjavate neometan prelazak britanske granice tolikog broja otetih žena? Ko je sve morao da zatvori oči i ponese na duši nevine žrtve?

Kada se kreću ogromne količine kontejnera, moguće je da neki od njih prođu granicu neopaženo, mada mi se čini da je to u najmanju ruku čudno… Sumnjivi su ostavljani na parkinzima, što svedoči niz otkrivenih kontejnera s ugušenim emigrantima. Ako se zapitamo gde su oni koji su trebalo to da otkriju, dolazimo do uloge novca – novac rešava skoro sve. Ljudi zatvaraju oči za šaku evra.

Iz pozicije norveškog vojnika, nezadovoljnog ponašanjem vaše zemlje prema preživelim veteranima, hrabro ste otvorili pitanje uloge Norveške u raspirivanju ratnih sukoba. Može li „Munjeviti udar“ pomoći da se ovako nešto ne ponovi?

Verujem da su norveške vlasti uvučene u ove konflikte zbog svog bliskog kontakta sa SAD. Nažalost, nemam iluzije oko toga da li je Norveška „nacija mira“. To možete zaključiti iz činjenice da mi prodajemo oružje i šaljemo mnoge vojnike u tuđe ratove, što je dovelo do stvaranja ISIS-a. Ne verujem da se radi o zlu već o želji za postizanjem moći i uticaja uz zgrtanje novca. Norveška želi da učestvuje i u dobrim i u zlim poduhvatima, a to je stavlja u situaciju da se često angažuje na pogrešnoj strani.

Da li bi za vas i pitanje Ukrajine, u kojoj se repriziraju strahote viđene na Kosovu, mogao biti izazov?

Još uvek ne. Trenutno privodim kraju rukopis koji se tiče događaja na Balkanu. U novoj knjizi pratim puteve novca mnogo dublje nego u prethodnim romanima.

Da li profesionalni vojnik može da isključi empatiju, savest, kritičku analizu? Kakve mehanizme koriste „dobri vojnici“ kad se vrate kući i pokušaju da žive „normalno“?

Mi vojnici koji se vraćamo sa službi plaćamo danak medijskim manipulacijama u rođenoj zemlji. Vojnici koji su išli napolje da se bore iz pozitivnih pobuda, mnogo godina kasnije shvate da ideja za koju su se borili uopšte nije bila plemenita. Zbog toga je veteranima još teže da žive sa svojim traumama.

Da li bi ova knjiga mogla da pomogne onima koji bi morali da se pozabave žrtvama ratne mašine – bilo kao agresori bilo kao branitelji?

Pesimista sam i povodom toga. Uvek će biti ljudi koji će ići napolje u jedan ili drugi „rat solidarnosti“. I uvek će biti moćnih ljudi koji će to iskoristiti. Ako moje knjige mogu verodostojno da prikažu koliko malo herojstva ima u ratu, zadovoljan sam. Ali verujem da je sasvim suprotno. Mladi momci od 20 do 25 godina nikada ne veruju da će smrt ili muke baš njih da pogode. Uvek im se čini da se nesreća dešava drugima, sve dok ih same ne strefi. A tada je već kasno. U Norveškoj smo ipak napravili nekoliko dobrih koraka u pravcu brige o vojnicima posle rata, ali ima još mnogo da se radi.

Koje ste traume najčešće sretali kod snajperista? Da li su ti ljudi sposobni za etičko vrednovanje svojih postupaka? Da li se radi o sadistima ili jednostavno ljudima koji samo „rade svoj posao“?

Neki su, naravno, sadisti, ali većina to nije. Jednom prilikom sam sreo pilote vojnih lovaca F16 koji su pobili mnogo ljudi. Pričali su kako nisu imali problem da ispuste bombe. Ali kada su nekoliko godina kasnije počeli da razmišljaju šta se desilo pošto su te bombe eksplodirale, nastali su problemi. Verujem da je isto i sa snajperistima. Oni imaju veliko rastojanje od žrtve i vide samo „sliku“. Oni ne vide osobu koju ubijaju. Ne pre nego što prođe nekoliko godina i počnu da razmišljaju o tom činu.

Ko je posebno zaslužan što je ova knjiga prevedena na srpski jezik?

Da nije bilo interesovanja dr Zorice Sarah Mitić, knjiga nikada ne bi izašla na srpskom jeziku… A što se tiče norveške čitalačke publike – dobio sam neočekivanu pozitivnu reakciju ljudi koji su se prepoznali. Bili su zadovoljni što sam napisao „njihovu“ priču. U međuvremenu sam dobio i nekoliko neprijatnih pisama od kosovskih Albanaca, ali to nije bilo gore od onog što sam očekivao. Mediji nisu otvoreno kritikovali, već se poslužili prećutkivanjem. Moje knjige nisu pomenute u medijima, nestale su sa polica knjižara i nisu bile predmet književne kritike.

Vaša knjiga se ne brani samo istinom nego i nesumnjivim literarnim vrednostima.

Moje knjige su nastale na osnovu dugotrajnog istraživanja i mnogo rada na pripremi onog što će se pojaviti u funkciji otkrivanja istine za koju tvrdim da nikad nije crno-bela. Samo pisanje je zbog toga za mene mnogo lakše imajući u vidu zadatak koji sam sebi zadao – da opišem stvarnost što je moguće vernije. Sudeći prema reakcijama publike, verovatno u tome pomalo i uspevam.

[/restrictedarea]