Haška predizborna računica

Piše Nikola Vrzić

Kako će oslobađajuća presuda lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju uticati na rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji?

Odavno pred nekim sudom nije doneta presuda s kojom je toliki broj ljudi (makar u Srbiji) unapred bio sklon da se saglasi, a koja je istovremeno dočekana kao potpuno iznenađenje, kao što je to presuda Haškog tribunala u procesu protiv Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke. „Vojislav Šešelj je nakon izricanja ove presude slobodan čovek“, zaključio je prošlog četvrtka čitanje sažetka svoje presude predsedavajući tročlanog sudskog veća, francuski sudija Žan-Klod Antoneti; njegovim rečima, doduše, treba dodati da je Šešelj sad slobodan čovek makar (ili: samo) do izricanja presude drugostepenog, Žalbenog veća Haškog tribunala, budući da je glavni haški tužilac Serž Bramerc ove srede potvrdio da će njegovo tužilaštvo uložiti žalbu na presudu Antonetijevog sudskog veća jer je to, iz nekog razloga, a videćemo uskoro i kog, „od najveće važnosti za Tužilaštvo“.

[restrictedarea]

ŠEŠELJEVA POBEDA Šešelj je, elem, ispunio obećanje dato kada je dobrovoljno otputovao u Hag 24. februara 2003. i u koje možda ni sam tada nije sasvim verovao. Pobedio je Tribunal, ne samo zato što Tribunalu nije uspelo (za sada) da ga osudi već i zato što je njegov slučaj potpuno demaskirao – uz znatan Šešeljev doprinos, ali i mimo njega – pravu, što će reći lažnu prirodu haške pravde. O tome govore već i kalendarski podaci o toku suđenja Vojislavu Šešelju, čija su ljudska prava na suđenje u razumnom roku – o sadržaju same optužnice, uglavnom za verbalni delikt, da i ne govorimo – prekršena takoreći u celosti; pošto se, kao što rekosmo, Tribunalu dobrovoljno predao 24. februara 2003, na početak suđenja čekao je čitave četiri i po godine, do 7. novembra 2007, da bi se suđenje potom razvuklo još četiri i po godine, do 20. marta 2012. kada su konačno izgovorene završne reči. Od tada, pa do ovog četvrtka 31. marta 2016, još četiri godine dakle, čekalo se i na izricanje presude. U međuvremenu, dodajmo, Šešelj je „iz humanitarnih razloga, zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja“, pušten na privremenu slobodu u Srbiju 12. novembra 2014. I tom svojom odlukom Hag je prekršio i svoja pravila i svu dosadašnju praksu, budući da je lider radikala privremeno oslobođen a da ni on ni Vlada Srbije – koja ništa nije ni bila pitana – nisu pružili uobičajene i neophodne garancije da će se lider radikala u Hag vratiti kada bude pozvan. Podsećamo, ovaj haški presedan, nimalo beznačajan, tumačen je tada na različite načine. S jedne strane, postojalo je verovanje, koje će se ubrzo ispostaviti kao netačno, da je Šešelj iz Haga oteran na brzinu, kako tamo ne bi preminuo i time dodatno uzdrmao ionako poljuljani kredibilitet ovog suda; s druge strane stajalo je mišljenje da je vođa radikala, i nekadašnji partijski starešina aktuelnog predsednika i premijera Srbije, u Srbiju pušten kako bi bio upotrebljen protiv Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

 

POLITIKA VELIKE SRBIJE Oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju, dok smo još kod nje, nije značajna samo za Vojislava Šešelja i njegovu porodicu i partiju. Nekim čudnim obrtom sudbine, haško oslobađanje Vojislava Šešelja Srbiji je donelo više dobra nego sam Šešelj tokom čitave svoje javne karijere. Već utvrđena haška istina, s pretenzijom da postane i neupitni istorijski fakat, o Srbima kao jedinim krivcima za ratove u bivšoj SFRJ i o zločinačkom projektu Velike Srbije koji je počivao na težnji da se etnički očiste svi koji nisu Srbi, Antonetijevom je presudom postala samo jedna od mogućih, ali više ne i jedina istina utvrđena u Haškom tribunalu. Veće koje je sudilo Šešelju, tako, utvrdilo je da nisu dokazane tvrdnje tužilaštva „da je civilno nesrpsko stanovništvo bilo izloženo rasprostranjenom i sistematskom napadu u velikim delovima Hrvatske i BiH“ već je „postojao oružani sukob između protivničkih vojnih snaga koji je obuhvatao civilne elemente“; nije bilo organizovanog etničkog čišćenja nego su „civili bežali iz ratom zahvaćenih područja i sklanjali se u mesta u kojima su se nalazili pripadnici iste etničke ili verske grupe“; nije bilo „masovnog napada na civilno hrvatsko stanovništvo u Hrtkovcima“; „po mišljenju većine članova Veća (izuzetak je sudija Flavija Latanci), projekat Velike Srbije (…) je a priori politički, a ne kriminalni cilj“; štaviše, „prikazujući uspostavljanje srpskih autonomnih oblasti u Hrvatskoj i BiH kao akte koji su deo zločinačkog plana stvaranja Velike Srbije, bez rasvetljavanja njihovog šireg konteksta, tj. otcepljenja i Hrvatske i BiH (…) tužiočevo tumačenje u najboljem slučaju zamagljuje hronologiju događaja, a u najgorem slučaju ih iskrivljuje… Veću su predočeni brojni dokazi koji potvrđuju naoružavanje lokalnih Srba u Hrvatskoj i BiH. Međutim, dokazi takođe pokazuju da su se naoružavali i hrvatski i muslimanski civili. Ta opšta slika čini verodostojnom, po mišljenju većine, razumnu mogućnost da su se sve zaraćene strane pripremale za neminovna neprijateljstva kako bi sačuvale teritorije za koje su smatrale da im pripadaju, a ne da se radilo o jedinstvenim i jednostranim postupcima srpskih agresora koje je pokretao isključivo zločinački cilj proterivanja civila drugih nacionalnosti“… Sve u svemu, ukratko, sagledavši čitav kontekst nesreće koja nas je zadesila, veće sudije Antonetija došlo je do razumnog zaključka da Srbi nisu jedini krivci i zločinci. I time je porušilo narativ koji Haški tribunal, njegovo tužilaštvo i sudije u sprezi, stvara od svog osnivanja. Pa otuda i ona napomena tužioca Bramerca da je žalba na presudu Šešelju „od najveće važnosti za Tužilaštvo“. Toliki značaj ona nema zbog samog Šešelja, već zbog Srbije i uloge koja joj je namenjena u budućim istorijskim čitankama. Zato, uostalom, s oprezom treba sačekati ishod Bramercove žalbe.

KALENDAR Ali kakve sve to ima veze sa srpskim izborima, vanrednim parlamentarnim i redovnim vojvođanskim i lokalnim, koji će biti održani 24. aprila? Očigledno je: Šešeljeva pobeda nad Haškim tribunalom poseduje potencijal da poboljša izborni rezultat njegove Srpske radikalne stranke. Ali nije tako jednostavno. Ključno pitanje je može li se ova oslobađajuća presuda – kojoj će posledica biti rast SRS-a, videćemo još i koliki – može li se ona protumačiti kao pokušaj vlasnika Haškog tribunala da još jednom upotrebe Vojislava Šešelja kako bi udarili na aktuelnu vlast njegovih bivših saradnika, kao što tvrde brojni predstavnici Srpske napredne stranke, pa i sam Vučić kroz ocenu da Tribunal „deluje kao politički sud, a ne kao pravna institucija“, uz dramatično upozorenje da „nikad nismo bili bliži gubitku izbora“? Da li je, dakle, oslobađanje Šešelja udar na Vučića?

Pre svega, oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju je, kako rekosmo, predstavljala potpuno iznenađenje; a opet, s ovom naknadnom pameću, uzimajući u obzir upadljivo pristojan način na koji se sudija Antoneti odnosio prema Šešelju tokom trajanja postupka, ne može se smatrati i sasvim neočekivanom. Ovo govori da nema uverljivog dokaza na osnovu koga bi sudija Antoneti mogao da bude optužen da je, u dosluhu sa spomenutim gazdama Haškog tribunala, odlučio da oslobodi Šešelja. Nasuprot tome, uverljivi su dokazi da Tribunal inače presuđuje na osnovu političke, a ne pravne potrebe. Ali zapravo nije, za ovu diskusiju, ni bitno zašto je doneta odluka o oslobađanju Šešelja nego kada je ona doneta. A najavljena je, i doneta je, pošto su izbori u Srbiji već raspisani (najavljena je, zvanično, 19. februara), što njenu političku upotrebljivost čini očiglednom. Tim pre što je sveža i druga haška presuda – Radovanu Karadžiću na 40 godina zatvora koja je Srbiju razbesnela makar koliko ju je Šešeljeva obradovala ma šta ko mislio o Šešelju – takođe i zvanično najavljena (18. februara) a onda i doneta (24. marta) pošto se saznalo (17. januara) da Srbija ide na vanredne parlamentarne izbore. Što će reći da su strasti u Srbiji najpre ustalasane Karadžićevom presudom, a onda i sasvim raspaljene Šešeljevom, a to je dvostruki vetar u leđa i Šešeljevim radikalima i srpskoj desnici uopšte. Priznao je tu činjenicu i Vučić, čija citirana izjava o mogućem gubitku izbora u celosti glasi: „Sinoć sam dobio prvo istraživanje u ovoj opštenacionalnoj euforiji i potpuno je jasno, nikad nismo bili bliži gubitku izbora.“

 

MATEMATIKA SRPSKIH IZBORA Na stranu ova (melo)dramatika, ali zašto bi Zapad davao vetar u leđa antizapadnim/proruskim snagama u Srbiji? Paradoks je samo prividan, a pri tome ne obraćamo pažnju na teorije zavere o dosluhu srpskih desničara i patriota sa zapadnim razbijačima naše zemlje. Stvar je, naime, čisto matematičke prirode.

U razmišljanju i analizi polazimo od toga da Zapad, naravno, ne želi da na vlast dovede antizapadne snage, ali želi da oslabi vlast Aleksandra Vučića u Srbiji, i to čak i nema mnogo veze s upitanošću koliko je on konstruktivan u odnosu na interese konstruktora Zapadnog Balkana u poslednjih četvrt veka. Zašto? Jednostavno, zato što je slabiji čovek na vlasti, koliko god bio konstruktivan ili ne, podložniji pritiscima od jačeg. Jači, naime, može da pomisli na samostalnu politiku i nekakav otpor, slabiji o tome ne može ni da sanja. Upravo zato i nema sumnje da Zapad u ovom trenutku ima motive da oslabi Aleksandra Vučića, ne zato što je izrazito protiv njega već zato što izrazito jeste za sebe i za ostvarivanje sopstvenih interesa.

E, sad. Kako to učiniti? To jest pomoću koga? Pomoću tradicionalne prozapadne kolone u Srbiji, dakle žutih u svim njihovim nijansama, što bi bilo i najlogičnije i već viđeno, naročito pred izbore 2007. i 2008. godine (o 2000. da ne govorimo)? Od njih, sada, slaba vajda. Otkako su izgubili vlast ostali su i bez politike, kampanja im je više nego bleda, lideri potrošeni, i, što je najvažnije, potencijal za rast na ovoj strani mali je do nikakav. Na prošlim izborima, 2014, ova grupacija ukupno je osvojila – hajde da budemo precizni – 20,22 procenta glasova (zbir Demokratske stranke, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, „Dosta je bilo“ Saša Radulovića i pokojnog URS-a Mlađana Dinkića). Spomenuti nedostatak politike, svežih lica i svežih ideja, uz sve što se u međuvremenu izdogađalo u Evropskoj uniji – kao jedinoj ideologiji ovih stranaka – prostor za povećanje njihovog broja glasova čini izuzetno skučenim, čak manjim nego što je bio; da vode energičniju i sadržajniju kampanju nekakvom bi napretku možda i mogli da se nadaju, ovako, sva je prilika, biće srećni ako uopšte svi pređu cenzus i ako u zbiru doguraju do tih dvadesetak odsto glasova. Istraživanja koja su dospela do javnosti – CESID-a sa B92 i Ipsosa – DS-u, Tadićevoj koaliciji sa Čedomirom Jovanovićem i Nenadom Čankom i pokretu „Dosta je bilo“ Saše Radulovića daju po oko pet odsto glasova. Uz očigledno manji procenat na koji može da računa Borko Stefanović sa svojom Levicom Srbije, u najboljem slučaju (po njih) dolazimo do onih dvadesetak odsto glasova sa prošlih izbora. Ukoliko nas ova istraživanja i naše rezonovanje ne varaju, naročitog prostora za slabljenje Vučića sa ove strane baš i nema.

Stvari, međutim, stoje sasvim drugačije na desnoj strani političkog spektra. Pre dve godine, kada je Vučićev SNS dobio 48,35 odsto glasova, desnica je podbacila žestoko, našavši se na svom istorijskom minimumu. DSS je, podsećamo, tad osvojio 4,24 odsto glasova, Dveri 3,58 odsto, obezglavljeni radikali svega 2,01 odsto. Ukupno, u zbiru, ni deset procenata glasova. I zbog toga što je teško ponoviti toliko loš rezultat, i zbog spomenutog haosa u Evropskoj uniji, i zbog opšteg i sasvim prirodnog trenda rasta desnice upadljivog u čitavoj Evropi a ne samo kod nas, i zbog Vučićevog iritantnog koketiranja sa NATO-om, ukupni rast desnice na predstojećim izborima morao bi da se dogodi. Zato je to, trenutno, jedina strana s koje se realno može ugroziti Vučićeva (pre)vlast. Zato Zapad ima koristi od rasta popularnosti Srpske radikalne stranke, podstaknutog oslobađajućom haškom presudom Vojislavu Šešelju. Što naravno ne znači da Šešelj nije zaslužio da bude oslobođen. Ali i da ne treba da se potrudi da Srbiji bude koristan kao što joj koristi oslobađajuća presuda koja mu je izrečena, i koja je onoliko iznervirala Serža Bramerca i njegove ovdašnje sapatnike.

[/restrictedarea]