DRUGI POKUŠAJ OBOJENE REVOLUCIJE

Piše FILIP RODIĆ

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov podneo je opšti akt za prekidanje svih krivičnih postupaka protiv lica iz vlasti i iz opozicije, sve zarad, kako je u utorak ocenio, „očuvanja državnih i nacionalnih interesa“, jer u tome vidi način za izlaz iz političke krize u zemlji. S druge strane, opozicioni lider Zoran Zaev kaže da je Ivanov, i sam na listi amnestiranih, time izveo državni udar. Državni udar za Zaeva nikako nisu nasilne demonstracije kojim već po drugi put pokušava da smeni legitimnu vlast u Skoplju

Od danas u Makedoniji ne postoji pravna država. Tražimo da Ivanov hitno podnese ostavku. Ukoliko to ne učini, dovešće zemlju pred eksploziju, rekao je na Zapadu omiljeni lider makedonske opozicije Zoran Zaev, dok su demonstranti koje je pozvao na ulicu demolirali i jajima gađali zgradu gde je kancelarija predsednika Makedonije. „Ja, Zoran Zaev, predvodiću građane u bici za vraćanje ustavnog poretka, na ulicama, na protestima po gradovima i po selima. Ili Gruevski, ili Makedonija!“, izjavio je on. Dakle, Zaev u odluci koja ima svako neophodno zakonsko i ustavno utemeljenje vidi „državni udar“ i dovođenje zemlje pred „eksploziju“.

Zaevu se u osudama pridružio i evropski komesar za proširenje Johanes Han, koji je rekao da odluka Ivanova „nije prihvatljiva i nije u skladu s vladavinom prava“, i da se situacija u Makedoniji u poslednjih nekoliko dana pogoršava. Han, kao vrhovni autoritet za vladavinu prava i makedonski ustav, sigurno mora biti u pravu, jer pravo predsednika da nekoga amnestira nije u sladu sa evropskim tekovinama, iako je to pravo za šefa države obezbeđeno u gotovo svim zemljama EU i premda je na to krajnje blagonaklono gledano kada je, na primer, bivši predsednik SRJ abolirao albanske teroriste osuđene za zločine počinjene tokom sukoba 1998–1999. godine. Slično je reagovao i britanski ambasador u Skoplju Čarls Garet, izrazivši zabrinutost zbog odluke Ivanova, ocenjujući da su „odgovarajući zakonski procesi ključni elementi ugovora iz Pržina“.

[restrictedarea]

RUŠENJE VLASTI PO SVAKU CENU Ovo nije prvi put da Zaev preko ulice pokušava da sruši vlast VMRO-DPMNE koju vode predsednik Ivanov i premijer Nikola Gruevski. Zaev je prošlog proleća u Skoplju predvodio masovne demonstracije sa svim odlikama pokušaja obojene revolucije, koje su se poklopile sa nekoliko pokušaja albanskih terorističkih organizacija da započnu talas napada širom ove bivše jugoslovenske republike. Vlada Nikole Gruevskog energičnom akcijom uništila je albanske terorističke grupe, a politička kriza i demonstracije rešene su sredinom minule godine takozvanim „Dogovorom iz Pržina“, kada su lideri četiri najveće partije u Makedoniji uz posredovanje komesara Hana postigli dogovor o održavanju prevremenih izbora prvobitno zakazanih za 24. april i uz uslov da Gruevski podnese ostavku na mesto premijera sto dana pre izbora. Uprkos tome što je Gruevski održao tada datu reč i 18. januara podneo ostavku, kako bi omogućio formiranje višestranačke prelazne vlade koja bi trebalo da pripremi sve uslove za fer glasanje, izbori zakazani za 24. april su odloženi pod pritiskom opozicije i Evropske unije zvanično „jer nisu ispunjeni svi uslovi dogovora iz Pržina“, a istinski zbog toga što su sva tadašnja istraživanja javnog mnjenja govorila da ne postoje nikakve šanse da VMRO-DPMNE i Gruevski, koji vladaju Makedonijom desetak godina, odu u političku penziju.

U nadi da bi nekoliko meseci moglo da promeni ovu situaciju i obezbedi makar tesnu pobedu Zaevu i njegovom SDSM-u, izbori su pomereni za 5. jun, ali je zbog svojih demokratskih principa i uverenosti u ispravnost borbe koju vodi i podršku naroda, Zaev odlučio da ih bojkotuje. Upravo ovo je, verovatno, ključni razlog i za sadašnju krizu u Makedoniji, a ne legitimna predsednička odluka o aboliciji, koja, podsetimo, uključuje i Zaeva.

 

GRUEVSKI, ČOVEK KOJI SMETA Pre svega, moramo napomenuti da je Gruevski daleko od moralnog političara kojem se nema šta zameriti. Na podužem spisku njegovih ispada dominira nekoliko ozbiljnih afera koje su potresle vlast u Makedoniji, najpre ona o prisluškivanju čiji su učesnici sada abolirani. Makedonski premijer branio se tada da je prisluškivanje delo opozicije i neke strane obaveštajne službe koja je želela da napakosti makedonskoj vladi, dok je Zaev navodio da je snimke prisluškivanih razgovora dobio od „patriota“ iz makedonske tajne policije.

Istinski problem sa Gruevskim, koji je na vlast došao još 2006, međutim, nisu niti afere, niti navodna diktatorska, protivzakonita i neustavna vladavina, nego činjenica da je izašao iz geopolitičkog okvira nametnutog iz Brisela i Vašingtona. Po dolasku na vlast Gruevski je radio na stvaranju makedonskog državnog i nacionalnog identiteta, koji može izazivati podsmehe sa strane, ali koji je ipak ključan za opstanak jedne kakve-takve države. Kada je isto počeo da radi na spoljnopolitičkom planu, stvari su se korenito promenile – postao je opasan za Zapad i samim tim neprijatelj kojeg treba eliminisati po svaku cenu i svim sredstvima, dobro poznatim iz ranijih sličnih slučajeva širom sveta. Skoplje je, naime, poslednjih godina počelo da se, na temelju zajedničkih interesa, sve ozbiljnije približava Beogradu, a sve manje da bude deo sanitarnog kordona oko Srbije. Međusobne posete i drugi vidovi bilateralne saradnje postali su intenzivniji, a kulminirali su otpočinjanjem povremenog održavanja zajedničkih sednica dveju vlada.

Još veći greh u očima Zapada Gruevski je učinio približavanjem Rusiji, pre svega spremnošću na saradnju u njihovim energetskim projektima za region. Da bi ovo mogao biti slučaj svedoči i snažno reagovanje Moskve koja je čvrsto stala u odbranu makedonske vlade prilikom prošlogodišnjeg pokušaja obojene revolucije. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova tada je optužilo Zapad da u Makedoniji pokušava da sprovede „obojenu revoluciju“ poput onih u Gruziji i Ukrajini i da se zarad svojih interesa neće libiti da zemlju gurne u „ambis“.

Da se prgavi odnos makedonskih vlasti u odnosu na Zapad od tada nije promenio govori i činjenica da je odmah po izbijanju sadašnje krize predsednik Makedonije odbio da primi ambasadore SAD i Nemačke Džesa Bejlija i Kristinu Althauzer, iako su mu oni već bili došli na noge i prešli prag njegove rezidencije.

S obzirom na ovakav odnos zvaničnog Skoplja i zapadnih centara moći oličenih u Briselu i Vašingtonu, kao i na činjenicu da ne postoji mogućnost da na izborima zakazanim za 5. jun pobedi opozicija vladajućoj VMRO-DPMNE, jasno je da je opoziciji bio potreban samo povod za izazivanje nove političke krize u zemlji. Da li je državni udar aboliranje učesnika u nekoj političkoj aferi sa ciljem smirivanja političke krize i smanjenja jaza između dveju strana u ovoj duboko podeljenoj zemlji pred parlamentarne izbore na kojima narod može slobodno da da sud o svim potezima vlasti, uključujući i ovaj razlog za odbijanje učešća u legitimnom demokratskom procesu? Da li zemlju na ivicu eksplozije sada dovodi vlast ili opozicija, koja je uprkos svim dogovorima nespremna da na institucionalan način pokuša da obori premijera? Da li je državni udar izvršio onaj ko se, opravdano ili ne, poslužio svojim ustavnim pravima, ili onaj ko ta prava negira i pravdu traži preko ulice?

[/restrictedarea]