Prilično super utorak

Piše Nikola Vrzić

Donald Tramp i Hilari Klinton učvrstili su ovog super utorka šanse za svoju kandidaturu za predsedničkog kandidata Republikanske i Demokratske partije u Sjedinjenim Američkim Državama. Republikanski establišment najavljuje da će, u slučaju Trampove pobede, na izborima za predsednika SAD podržati kandidatkinju demokrata

Ovaj utorak u Sjedinjenim Američkim Državama bio je utorak kakav im se dešava samo jednom u četiri godine, super utorak, dan u kome se održava najviše partijskih predizbora odjednom, po 11 među demokratama i među republikancima. Ovaj super utorak bio je poprilično super, super zato što je zastrašio republikanski establišment, i samo poprilično super zato što je obodrio demokratski, pri čemu među jednima i drugima nema naročite razlike.

HILARI I BERNI Izuzetno komplikovani sistem izbora predsednika SAD – u kome se, jako demokratski inače, pribegava i bacanju novčića kao nedavno u Ajovi – svoj formalni početak ima u predizborima, unutarpartijskim izborima u američkim saveznim državama na kojima potencijalni predsednički kandidati demokrata i republikanaca, srazmerno broju glasova, dobijaju delegate koji na završnim partijskim konvencijama biraju predsedničkog kandidata svoje partije. Uz ove, relativno demokratski izabrane delegate – relativno, već i zbog spomenutog bacanja novčića – na konvenciji Demokratske partije učestvuju i superdelegati, delegati koje direktno na konvenciju delegira partijski establišment.

Zašto je ovo važno? Zato što su ovogodišnji izbori prvi zadugo, ako ih je ikada i bilo, na kojima iole realnu šansu da bude izabran za predsednika SAD ima i kandidat koji nije po ukusu vašingtonske i volstritske elite. Antisistemski kandidat među demokratama, demokratski socijalista iz Vermonta Berni Sanders, zbog spomenutog sistema superdelegata unapred je hendikepiran – njegova protivkandidatkinja Hilari Klinton, mezimica establišmenta, ima podršku 457 superdelegata, naspram samo 22 koliko ih je za Sandersa. Za pobedu na demokratskoj konvenciji i predsedničku kandidaturu, dodajmo, potrebni su glasovi 2.383 delegata i superdelegata.

[restrictedarea]

Posle ovog utorka Hilari Klinton, nekadašnja prva (javno prevarena, uz to) dama SAD, senatorka iz Njujorka i državna sekretarka, prišla je korak bliže nominaciji, s podrškom 1.000 delegata i superdelegata naspram svega 371 koliko ih za sada ima Berni Sanders. Klintonova je Sandersa ovog super utorka pobedila u Alabami, Arkanzasu, Džordžiji, Masačusetsu, Tenesiju, Teksasu i Virdžiniji, Sanders je pak trijumfovao u svom Vermontu, u Koloradu, Minesoti i Oklahomi. Dovoljno da ostane u trci, ali ne i mnogo više od toga – osim ako Hilari Klinton neočekivano ne sustigne neki od skandala, poput onog s mejlovima poverljive sadržine koje je, kao državna sekretarka, primala i slala s nebezbednog i nedozvoljenog ličnog računara. Ipak, isuviše je novca uloženo u nju i njenu kampanju – Džordž Soroš je, uzgred budi rečeno, među ozbiljnijim investitorima, dok se Sanders oslanja na male priloge običnih Amerikanaca – da bi se mogao očekivati ovakav, nekontrolisani razvoj događaja. Tako da je – nažalost – gotovo izvesno da će Klintonova pobediti Bernija Sandersa, simpatičnog čikicu koji svoju, neočekivano uspešnu dosadašnju kampanju, bazira na kritici društvenog i ekonomskog raslojavanja u SAD i poprilično miroljubivoj spoljnoj politici, u čemu je sušta suprotnost Klintonovoj, liberalnoj intervencionistkinji kojoj mega-banke s Volstrita isplaćuju stotine hiljada dolara za govore na zatvorenim skupovima čije sadržine ona uporno odbija da obelodani, ko zna zašto… Ukratko, Hilari Klinton je kandidatkinja svega onoga u Americi što zagorčava život i čitavom svetu i samim Amerikancima, i sva je prilika da će upravo ona biti kandidat(kinja) Demokratske partije za novog predsednika SAD, na izborima koji će biti održani – kako je to uobičajeno još od 1845 – prvog utorka posle prvog ponedeljka u mesecu novembru, dakle, 8. novembra ove godine.

D DONALD Situacija među republikancima dramatično je drugačija. Biznismen i rijaliti zvezda Donald Tramp, The Donald, nastavlja da gazi ka republikanskoj predsedničkoj nominaciji. Posle pobeda u Nju Hempširu, Južnoj Karolini i Nevadi i drugog mesta u Ajovi, Tramp je ovog super utorka pobedio u 7 od 11 država u kojima su glasali republikanci, i već sada ima obezbeđenih 316 delegata od 1.237 koliko mu je potrebno za pobedu i predsedničku nominaciju, a ostao je, do kraja republikanskih predizbora, da se izabere još 1.791 delegat. Trampov najbliži pratilac, teksaški senator Ted Kruz, ima 226 delegata, dok je mezimče establišmenta, senator s Floride Marko Rubio na trećem mestu sa samo 106 delegata.

Donald Tramp nije zanimljiv samo zbog svoje živopisnosti i političke nekonvencionalnosti i nekorektnosti koje ne propušta da demonstrira u svakom svom javnom nastupu. Fenomen Tramp daleko je ozbiljniji od puke zabave u američkom stilu. Iako je, od mnoštva buke i verbalnih scenskih efekata i bombastičnih parola bez mnogo sadržine, prilično izazovno ustanoviti za šta se Tramp precizno zalaže, osnovni pravac njegove politike, i njena privlačnost, sadržani su u rečima jednog žitelja Džordžije koje prenosi britanski „Bi-Bi-Si“: „J..i se, Vašingtone.“ Nešto konkretnije od toga, Tramp se (izgleda) zalaže za obrtanje procesa globalizacije koji je džepove napunio samo onom famoznom jednom procentu najbogatijih, oštro kritikuje američku ulogu u ratovima u Iraku, Libiji i Siriji, najavljuje dogovor umesto sukoba sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom čije komplimente prihvata sa vidnim zadovoljstvom… Sve u svemu, Tramp je sve ono što Hilari Klinton nije, a uz to i sam finansira svoju predsedničku kampanju, što sa zadovoljstvom ističe kad god mu se ukaže prilika, objašnjavajući usput kako je funkcionisala američka demokratija dok on u nju nije banuo: „Dao sam (novac) mnogim (političarima). Što se tiče Hilari Klinton, rekao sam joj da dođe na moje venčanje, i ona je došla na moje venčanje. Nije imala izbora zato što sam joj dao novac.“

KEJGANOVA INTERVENCIJA Republikanski establišment, koji je sve doskora smatrao da će fenomen Tramp proći kao što je i nastao – bez mnogo posledica po ustaljeni poredak, sada je u ozbiljnom problemu. Glavni favorit na početku predsedničke trke Džeb Buš povukao se posramljen i pobeđen. Marko Rubio ima male do nikakve izglede da pobedi Trampa – njegov trenutak istine nastupiće za dve nedelje, 15. marta, kad se bude glasalo na Rubiovoj Floridi koju će, po prognozama, uzeti Tramp. Tek nešto bolje stoji Ted Kruz, premda su i njegove šanse sve slabije budući da ga je Tramp pobedio u većem delu konzervativnog juga SAD koji pak predstavlja Kruzovu bazu. Pri tome, Trampovi protivkandidati koji su establišmentu po volji – od Rubija, preko Kruza pa do guvernera Ohaja Džona Kejsika – ne uspevaju da se dogovore o povlačenju dvojice u korist trećeg, koji bi se onda suprotstavio the Donald-u u ime svih republikanaca žarko željnih da u Vašingtonu sve ostane isto, ma ko bio na vlasti.

I zato se, izgleda, prelazi na plan B, na podršku republikanskog establišmenta kandidaturi Hilari Klinton ako joj suparnik zaista bude Donald Tramp. Rečima Roberta Kejgana, jednog od vodećih američkih neokonzervativaca (koji sebe opisuje i kao „liberalnog intervencionistu“), suosnivača Projekta za novo američko stoleće, jednog od najglasnijih zagovornika i inspiratora američkih vojnih intervencija u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji…: „Za ovog bivšeg republikanca, a možda i za druge, jedini izbor biće glasanje za Hilari Klinton. Partija ne može da bude spasena, ali država još može.“

Predstojeći američki predsednički izbori predstavljaju – malu, ali ipak postojeću – mogućnost da se američka politika, od koje strada čitav svet, bar za nijansu pripitomi. U suprotnom, ne dođe li do promene, tj. pobedi li Hilari Klinton, neće samo ostati sve po starom nego će svet postati još opasnije mesto no što je danas.

[/restrictedarea]