Martovske igre

Dragomir Antonić 

Iz davnih vremena, kad se mart zvao marta, suhi, letnik, vetreni, ožujak, ostala je narodna poslovica: „Bolje da te zmija pecne, nego martovsko sunce ogreje“

Mart je dugačak, dolazi posle najkraćeg meseca u godini. Čak i kad se svake četvrte godine februar prući za jedan dan više, ništa mu ne vredi.

TAKO JE SA IMPERIJAMA Rimljani su tokom meseca marta organizovali čuvene igre, martovske ide, u čast Marsa, boga rata. Rim je bio velika imperija, a imperije vole da ratuju, da svima pokažu da su najveće i najjače. Pametarnica dokazuje da se u pokazivanju snage uvek zaborave i onda jednostavno nestanu. Nema ih više. Posle nekog vremena pojavi se neka druga imperija koja želi da ovlada svetom. Kako to nikad nikom ne polazi za rukom, i ta imperija nestane. Tako je sa imperijama.

Srbi, Bogu hvala nikad nisu imali imperijalnih zanosa, ovaj mesec zamišljaju kao staru babu koja ima nepredvidljivu ćud i lako menja mišljenje. Otud u martu može iznenada da napada veliki sneg ili da otopli kao usred leta. Sve to traje kratko, nekoliko dana. Iz davnih vremena, kad se mart zvao marta, suhi, letnik, vetreni, ožujak, ostala je narodna poslovica: „Bolje da te zmija pecne, nego martovsko sunce ogreje.“ Druga izreka, koja se nažalost ovih dana potvrđuje, kaže: „Kišan mart berićeta ne donese“! Astronomi o ovome ne razmišljaju. Oni znaju da 21. marta stiže proleće.

[restrictedarea]

Srbima je mart mesec obično donosio nevolje. Neću nikog od nas podsećati na dešavanja iz malo dalje prošlosti. Piše o njima u čitankama i drugim školskim udžbenicima. Ili je bar nekad pisalo. Poslednje bombardovanje jedne evropske zemlje izvedeno je nad Srbijom, odnosno SR Jugoslavijom, kako se tad zvala zajednica Srbije i Crne Gore. Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine. Monstruozni zločin su izvršile države koje se diče civilizacijom, kulturom i demokratijom. Okupljene u zločinačkom vojnom savezu poznatom pod imenom NATO, besomučno su razarali, trovali i ubijali žene, decu, civile punih 78 dana. Navodno sve su to radili zbog Slobodana Miloševića i njegovog režima. Ovih dana možemo čitati u novinama na šta nas je sve upozorio u svom obraćanju narodu 2. oktobra 2000. godine. Na našu žalost vreme je pokazalo da je on bio u pravu, a mi u krivu. Svoje tačno predskazanje platio je glavom, a mi živimo na način na koji nikako nismo hteli da pristanemo.

NEMA SLUČAJNOSTI Slobodan Milošević je ubijen u Hagu marta meseca 2006, a nas i našu decu ubijaju otrovi koje su NATO ubice prosule po zemlji Srbiji. Doduše, NATO plaćeni dušebrižnici pokušavaju da objasne kako rak uništava nas i našu tek rođenu decu zbog loše ishrane i nebrige za sopstveno zdravlje, ali im niko ne veruje. U martu mesecu 2003. ubijen je tadašnji predsednik vlade države Srbije Zoran Đinđić. Oko ubistva i dan-danas postoje mnoge tajne. Da li je postojao treći metak, ko je sve umešan? Valjda će se jednog dana, mada čisto sumnjam, i ovo ubistvo rasvetliti.

Marta meseca 2004. godine izvršen je ponovni  pogrom Srba na Kosovu i Metohiji. Sve sa znanjem i odobrenjem vojnih jedinica evrounijatskih država. Slika lomljenja krsta na kupoli pravoslavne crkve bila je poruka Srbima i celokupnom pravoslavnom svetu šta ih u budućnosti čeka. Ovog marta, 2016, isti narod, Albanci, koji je palio i rušio pravoslavne hramove na Kosovu i Metohiji, ruši temelj u Skoplju gde bi trebalo da bude podignut krst. Evrounijatska zajednica ćuti.

Haški tribunal, koji odavno ništa ne radi, sem što njihove sudije i činovnici primaju plate od 50.000 evra mesečno, baš marta meseca 2016. rešio je da donese dve presude. Jedna je protiv Radovana Karadžića i biće obelodanjena 24. marta. Na dan kad je NATO čudovište počelo bombardovanje Srbije. Da li iko veruje da je datum izabran slučajno.

Vojislava Šešelja su ostavili za poslednji dan marta. Trinaest godina nisu mogli da donesu presudu, ali sad su navodno spremni i učiniće to 31. marta. Otvorena pretnja, siledžijsko ponašanje, kršenje osnovnih ljudskih prava nikom u licemernoj evrounijatskoj javnosti ne smeta. Kao što nikom nije smetalo rušenje krsta na hramu koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tako nije vest kad se Srbin bombarduje, ubija, zlostavlja ili dvanaest godina drži u pritvoru. Srbin može biti vest samo ako učini nekakvu nepodopštinu, makar i izmišljenu. A pravda? Pa to je ostatak mitske prošlosti.

Ova martovska nedelja se u narodu zove Bela nedelja. Zovu je i siropusna. Završava se pokladama u nedelju. Od ponedeljka, 14. marta, počinje Časni post. Zove se i Veliki ili Vaskršnji, jer traje sve do Vaskrsa.

[/restrictedarea]