Kineski novi put svile 21. veka

Međunarodna konferencija tink-tenk udruženja u Šenženu 

Piše Živadin Jovanović

Inicijativa „Pojas i put“, koju je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping, obuhvata i povezivanje u kulturi, nauci, medijima, a u grupaciji „Kina plus 16“ na ovom velikom skupu zapaženo je učešće predstavnika Mađarske, Rumunije, Bugarske, Turske, dok je sa područja bivše Jugoslavije jedini učesnik bio predstavnik Srbije

Prošle sedmice u primorskom gradu od 13 miliona stanovnika, tik uz Hongkong, održana je međunarodna konferencija tink-tenk udruženja Puta svile na kojoj je učestvovalo oko osamdeset vrhunskih stručnjaka, naučnika, političara i javnih ličnosti iz oko pedeset zemalja Azije, Evrope, Afrike i Južne Amerike. Na konferenciji je usvojena Deklaracija iz Šenžena i osnovano Međunarodno udruženje tink-tenk organizacija Puta svile. Njegov zadatak će biti da obezbeđuje stalnu intelektualnu podršku ostvarivanju inicijative „Pojas i put“. U radu konferencije su učestvovali prominentni naučnici, kulturni i javni radnici, kao i visoki politički predstavnici Vlade Kine, regiona sa vodećom ulogom u realizaciji Inicijative i KP Kine. Među stranim predstavnicima zapaženi su bili bivša predsednica Republike Kirgistan Roza Otunbajeva, kao i bivši kancelar Austrije Guzenbauer, a iz grupacije „Kina plus 16“ delegati Mađarske, Rumunije, Bugarske, Turske. Sa područja bivše Jugoslavije jedini učesnik bio je predstavnik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, potpisnik ovog teksta, koji je ujedno bio izvestilac prvog od tri tematska panela – o infrastrukturnom i povezivanju civilizacija.

[restrictedarea]

GLOBALNI „POJAS I PUT“ Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je 2013. godine globalni multidimenzionalni koncept poznat kao Novi put svile 21. veka (ili Inicijativa „Pojas i put“) koja obuhvata Pomorski put svile i Ekonomski pojas. Ova inicijativa ima dugoročni karakter i za njeno ostvarivanje je predviđen rok od 35 godina, te pretpostavlja direktno učešće oko 60 zemalja Azije, Afrike i Evrope – do sada je memorandume i druge dokumente o učešću potpisalo oko 30 zemalja. Prema dostupnim informacijama za realizaciju biće potrebno oko 900 milijardi dolara, plus 315 milijardi dolara koje bi uložila Evropska unija za proširivanje i modernizaciju sopstvene infrastrukture.

Predviđena sredstva bi se ulagala u izgradnju i modernizaciju mreže puteva, železničkih pruga, avio-saobraćaja, telekomunikacija, luka i vodenih puteva, logistiku i drugo što je u funkciji unapređenja i efikasnosti trgovine, investicija, industrije, energetike i drugih oblasti saradnje. Sve to treba da doprinese bržem preovladavanju socijalno-ekonomskih problema i obezbeđivanju uslova za zajednički ekonomski napredak. Za brojne zemlje učesnice Inicijative to treba da znači povećavanje mogućnosti za zapošljavanje mladih, iskorenjivanje bede i siromaštva, smanjivanje prostora za razne vidove ekstremizma, stihijskih migracija, kao i izvora nestabilnosti i sukoba.

Uz povezivanje u privredi i infrastrukturi, Inicijativa „Pojas i put“ obuhvata i povezivanje u kulturi, nauci, medijima i svim drugim oblastima od značaja za jačanje razumevanja, uzajamnog poštovanja i kulturno-socijalni napredak.

Iako je od pokretanja Inicijative „Pojas i put“ proteklo tek nešto više od tri godine, u njenom ostvarivanju već je uspostavljeno 75 ekonomskih i slobodnih trgovinskih zona u 35 zemalja duž Puta svile 21. veka. Te zone su, prema zvaničnim kineskim podacima, u toku protekle tri godine uplatile preko sto milijardi dolara u budžete odnosnih država, na ime poreza. Istovremeno je u tim zonama do kraja 2015. godine zaposleno 950 hiljada radnika.

ZNAČAJNA SREDSTVA ZA SRBIJU Zemlje jugoistočne i centralne Evrope, među kojima je i Srbija, učestvuju u Inicijativi kao grupacija „Kina plus 16“. Za realizaciju projekata infrastrukturnog povezivanja ove grupacije kao dela globalnog projekta „Pojas i put“, Kina je, za sada, izdvojila deset milijardi dolara. Od toga, za Srbiju je odvojeno 1,5 milijardi dolara, što govori da Srbija ima vrlo značajnu ulogu u okviru Inicijative. Takva uloga i pozitivan tretman Srbije rezultat su kako značaja geopolitičkog položaja Srbije, tako i odnosa strateškog partnerstva sa Kinom koje karakterišu duga tradicija prijateljstva, dubokog međusobnog poverenja i poštovanja, kao i privrženost osnovnim principima međunarodnih odnosa i Povelje OUN. Kina je, kao stalna članica SB, uvek iskazivala razumevanje i podršku legitimnim interesima Srbije. Maja 1992. godine Kina je bila jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN koja nije glasala za uvođenje sankcija Srbiji (SRJ). Kina priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom i Metohijom kao integralnim delom Srbije i, razume se, nije priznala jednostrano otcepljenje Prištine. Na drugoj strani, Srbija je oduvek podržavala i nastavlja da podržava politiku Kine.

[/restrictedarea]