Srbija, zemlja staraca

Piše IGOR JOVANOVIĆ

Pored brojnih izazova koji je čekaju u 2016. godini, Srbija se suočava i sa opasnošću od depopulacije koja u narednim decenijama može dramatično da izmeni demografsku sliku naše države, pa i čitavog regiona

Iako su stanovnici Srbije novu godinu dočekali svesni da ih očekuju brojni izazovi, najviše teškoća može da prouzrokuje tendencija čiji će rezultati na naplatu doći tek za nekoliko decenija. Naime, prema proračunima demografa do 2060. godine u centralnoj Srbiji i Vojvodini moglo bi da živi tek oko pet miliona stanovnika, to jest oko dva miliona ljudi manje u odnosu na sadašnje stanje.

Demograf Instituta društvenih nauka u Beogradu ocenio je da će se taj trend teško promeniti i da ne treba sa mnogo optimizma „očekivati pozitivne promene“. „Država može promeniti demografsku budućnost Srba tako što će stvoriti povoljne uslove za život omladine, a da bi se stvorili povoljni uslovi za rađanje, neophodno je smanjenje stope nezaposlenost mladih“, kazao je Penev. Dodao je da je Srbiji neophodna „dugoročna, ozbiljna“ populaciona politika i poboljšanje ekonomske situacije.

„Za poboljšanje demografske budućnosti neophodno je da se u porodicama u Srbiji rađa troje ili četvoro dece. Dok se početkom pedesetih godina 20. veka u Srbiji rađalo oko 160.000 dece, danas se godišnje rodi manje od 65.000“, rekao je Penev i nastavio da situaciju dodatno usložnjava to što je stanovništvo Srbije prosečno staro, te je teško u skorije vreme promeniti trendove. Stanje nimalo ne poboljšava ni činjenica da i dalje traje veliki odliv mladih ljudi iz Srbije, posebno stručnjaka čije je školovanje dosta koštalo državu.

[restrictedarea]

PLAN NIJE PROBLEM, PLANA NEMA Srpski zvaničnici za sada ne saopštavaju jasan plan kako nameravaju da zaustave trend koji pogađa i neke napredne države zapadne Evrope. Svakako da se među uzrocima koji su doveli do takvog demografskog trenda ističe siromaštvo u kojem žive stanovnici Balkana, ali je očigledno da samo iskoreniti siromaštvo i poboljšati uslove života za mladu populaciju ne mora da donese preokret i novi bebi-bum. Da rađanje dece zavisi samo od bogatstva stanovništva, sigurno je da depopulacija ne bi danas mučila i najrazvijenije države, niti bi najbrojnije populacije živele u ekonomski relativno skromnim sredinama sveta.

Pojedine balkanske države ipak čine neke napore da se trend opadanja stanovništva zaustavi ili barem uspori, svesne da bi ispunjenje prognoze o osetnom padu broja stanovnika značilo i tektonske poremećaje kada je reč o tržištu radne snage, obrazovanju, čitavoj ekonomiji, zdravstvu, penzionom fondu. Tako nova hrvatska vlada u svom sastavu ima i Ministarstvo za porodicu, useljeništvo i demografsku obnovu. Crna Gora je donela zakon po kome majke sa troje dece treba da primaju određenu novčanu nadoknadu, ali se tek posle usvajanja novih propisa shvatilo da crnogorski budžet ne može da podnese to opterećenje. U razvijenim državama, za promenu negativnih populacionih trendova, koristi se kombinacija podsticajnih mera, stambene, poreske, porodične i radne politike. Mladim parovima se uglavnom obezbeđuju povoljniji finansijski uslovi kako bi zasnovali porodice. Međutim, takav plan se na Balkanu ponovo zatvara u začaranom krugu nemaštine jer nijedna država sebi ne može da priušti nove izdatke, što se vidi i na primeru Crne Gore.

U poslednje vreme i u Srbiji se spekuliše o novčanoj pomoći majkama sa troje dece, ali oprez izaziva činjenica da bi to pravo moglo da iskoristi oko 100.000 majki kojima bi trebalo da se, po Predlogu građanskog zakonika, demografska naknada isplaćuje do punoletstva trećeg deteta. Tačna suma koja bi se potencijalno isplaćivala majkama za sada nije precizirana, ali se govori o 20.000 dinara mesečno, što bi trebalo da motiviše roditelje, ali je pitanje da li država ima odakle da isplaćuje oko dve milijarde svakog meseca. Procenjuje se da bi takve isplate praktično „pojele“ polovinu uštede koja se ostvaruje od dosadašnjeg smanjenja penzija i plata u javnom sektoru. Ali, s druge strane, postavlja se i pitanje kakva će biti sudbina tih plata i penzija ako se zna da već sada Srbija ima izuzetno nepovoljan trend u kome se broj penzionera opasno približava broju onih koji rade i zarađuju sredstva za te penzije.

Pored toga, Srbija bi morala da stimuliše ostanak mladih stručnjaka u državi, obezbedi povoljne stambene kredite za mlade porodice, sankcioniše negativne poteze poslodavaca prema mladim majkama koji su učestali u poslednje vreme. To u ovom trenutku nije lak zadatak i za mnogo razvijenije države od Srbije.

GLOBALNA KULTURA SEBIČLUKA Pored toga, trendovi koje nameće globalna kultura zabave nimalo ne pomažu obnovi kulta roditeljstva. Naprotiv, potrošačko društvo kao osnovnu vrednost pokušava da nam nametne hedonizam, u kome ljudi kao najpreči zadatak vide zadovoljavanje svojih potreba za najčešće nepotrebnim, ali dobro reklamiranim stvarima. U takvoj žudnji za zadovoljavanjem potreba nema mnogo prostora za porodicu i decu, koja svakako iziskuju jednu vrstu roditeljskog žrtvovanja i ličnog uzdržavanja. Takođe, tip žene koji je nametnut kroz globalne medije svakako nije tip majke domaćice koja je spremna da se odrekne mnogo čega zarad koristi dece. Naprotiv, svedoci smo da se i u srpskoj javnosti kao heroine forsiraju pevačice čije nage fotografije imaju brojne preglede na društvenim mrežama, ili devojke nepostojećih zanimanja kao što su „starlete“ ili „klaberke“. Za razliku od njih majke troje dece ne dobijaju naslovne strane, niti imaju prilike da medijski promovišu svoja životna uverenja koja su svakako mnogo zdravija od onoga što nam se svakodnevno nudi kao jeftina zabava.

Ni radna kultura nije takva da omogućava lako stvaranje porodice. Globalizacijom je nametnut model u kome ograničen broj porodica vlada sa 90 odsto svetskog bogatstva. Svi ostali prinuđeni su da mukotrpno i uz velika odricanja, posebno u nerazvijenim državama poput Srbije, grade svoje karijere ili se bore za puko preživljavanje, što svakako nije atmosfera u kojoj se ljudi lako odlučuju na stvaranje porodice, posebno ne one sa više dece.

Dakle, pred nama je dugačak i mukotrpan put kako bi se izmenila negativna demografska tendencija. Posle svega nabrojanog jasno je da neće biti nimalo lako, ali alternativa je samo zemlja staraca u kojoj će manjina biti oni koji te penzije zarađuju. Zato je najbolje da put ka promeni negativnog trenda počnemo što pre. Dok smo još mladi…

REGIONALNI PROBLEM

Situacija u Srbiji nije jedinstven slučaj u regionu. Demografi u Makedoniji procenili su da će njihova država do kraja 21. veka imati oko pola miliona stanovnika manje. Naši južni susedi sada imaju 2.078.000 stanovnika, a 2050. godine trebalo bi da ih je 1,9 miliona. Prema istim proračunima Makedonija bi na kraju veka imala samo 1,48 miliona stanovnika.

Ujedinjene nacije iznele su zabrinjavajuće ocene i za druge države na Balkanu. Tako bi u Bosni i Hercegovini broj stanovnika sa sadašnjih 3,81 miliona u 2100. godini mogao da se smanji na 1,91 milion. U istom periodu Albanija bi imala umesto sadašnjih 2,89 miliona ljudi, njih 1,75 miliona. I u Hrvatskoj će se, prema proceni, broj stanovnika smanjiti sa današnjih 4,24 miliona na 2,61 milion stanovnika na kraju veka. U Crnoj Gori bi tada moglo da živi 437.000 ljudi prema sadašnjih 626.000, dok će Slovenija će 2100. imati 1,69 miliona stanovnika, osetno manje od sadašnjih 2,06 miliona. Na sličnim mukama je i Bugarska u kojoj se trend gubljenja stanovništva već dobro osetio. Prema podacima tamošnjih institucija, u Bugarskoj sada živi oko 7,3 miliona ljudi, što je već osetan pad u odnosu na rekordan broj stanovnika od oko devet miliona zabeležen ne tako daleke 1989. godine. Procene su da bi taj trend mogao da se nastavi sve dok Bugarska krajem veka ne ostane na svega oko pet miliona stanovnika.

[/restrictedarea]