Povratak u 2008?

Piše Nikola Vrzić

Ovogodišnji pad svetskih berzi, dublji od onog iz avgusta prošle godine, ponovo nagoveštava svetsku ekonomsku krizu. Hoće li „Dojče banka“ u ovoj, mogućoj reprizi 2008. godine, odigrati ulogu „Liman bradersa“, četvrte najveće američke investicione banke čiji je krah uveo svet u duboku recesiju?

Japanske državne obveznice, izdate sa rokom otplate od deset godina, od ovog utorka imaju negativne kamatne stope, što znači da investitori sad plaćaju japanskoj vladi privilegiju da joj pozajme novac na deset godina. Nije potrebno naročito ekonomsko obrazovanje kako bi se zaključilo da u ovakvom poretku stvari nešto ozbiljno nije u redu.

Ali još je i gore nego što se čini na prvi pogled. Državne obveznice, naime, smatraju se sigurnom kućom za finansijska sredstva u nesigurnim vremenima. Kako živimo u očigledno nesigurnim vremenima, ne čudi mnogo što kratkoročne državne obveznice – kakve izdaju i Japan, i evrozona, i Danska, Švedska, Švajcarska… – takođe s negativnim kamatnim stopama, imaju svoje kupce. Desetogodišnje obveznice s negativnim prinosom, međutim, ukazuju na strah investitora da će ova nesigurna vremena potrajati još zadugo, da će postati i još nesigurnija, te im je isplativije – investitorima – da svoj novac pohrane na sigurno, pozajmljujući ga japanskoj vladi kupovinom njenih obveznica iako joj za to plaćaju umesto da bude obrnuto.

[restrictedarea]

KRVOPROLIĆE NA BERZAMA Oštar letošnji pad svetskih berzi bio je izazvan poprilično banalnim razlogom, omanjom devalvacijom kineskog juana u odnosu na američki dolar. Ovo prilagođavanje, od svega nekoliko procenata, proizvelo je potrese širom sveta, plastično demonstrirajući svu krhkost aktuelnog svetskog finansijskog poretka.

Ovih dana – negde od početka godine, da budemo precizni – svetske berze prevashodno obaraju banke čije su deonice, bezmalo, u slobodnom padu. U proteklih četrdesetak dana (zaključno sa 9. februarom), vrednost deonica „HSBC banke“ pala je za 18,8 odsto, „Rojal bank ov Skotland“ za 23,7 odsto, „Barklejs banke“ za 26,7 odsto, „JP Morgan“ za 16,5 odsto, „BNP Pariba“ 24,1 odsto, „Sosijete ženeral“ 28,8 odsto, „Morgan Stenli banke“ za 24,6 odsto, „Kredi Svisa“ za čak 37,4 odsto, a među najvećim gubitnicima je najveća nemačka banka, „Dojče banka“, čija je vrednost deonica od početka ove godine pala za čak 39,1 odsto.

Minuli utorak je na svetskim berzama bio naročito krvav; „krvoproliće“, uzgred budi rečeno, nije naša stilska figura već bezmalo stručni termin koji se ustalio u izveštajima o fluktuacijama na svetskim finansijskim tržištima… Posle takvog utorka, sreda je donela izvesno olakšanje – evropski bankarski indeks skočio je za oko 5 odsto – ali i sa tim su dobitkom banke u minusu od 23 odsto od početka godine. „Jedna stvar koje se sećam iz 2008. jeste da su se tržišta oporavljala za dva ili tri odsto… To se ponavlja i danas“, prokomentarisao je Ed Konvej, ekonomski urednik „Skaj njuza“ i kolumnista „Tajmsa“, ukazujući na moguću budućnost koja se sastoji u povratku u tešku prošlost.

Okidač za slom svetske ekonomije te, 2008. godine, bio je spektakularni bankrot četvrte najveće američke investicione megabanke, „Liman bradersa“, jednog od simbola američkog bankarstva još od svog osnivanja 1850. godine. „Da li je ’Dojče banka’ novi ’Liman braders’?“, pita se ovih dana londonski „Independent“, i nije jedini koji postavlja to pitanje. „Nije bilo mnogo znakova upozorenja da je ’Liman braders’ u nevolji, dok ’Fič’, agencija za rejtinge, nije dao negativnu ocenu banci u junu 2008, tri meseca pre nego što je ona bankrotirala. Sedam godina kasnije, druga agencija za rejtinge, S&P, na sličan način je oborila rejting ’Dojče banke’, ukazujući na povećanu mogućnost da bi banka mogla da propadne.“

DOJČE BANKA O povećanoj mogućnosti da „Dojče banka“ spektakularno propadne govori i grafikon koji objavljujemo, vrednost takozvanog CDS-a (kredit difolt svops) koja je skočila u nebo. Ukratko, CDS predstavlja opkladu da će – u ovom slučaju, „Dojče banka“ – bankrotirati; što je vrednost CDS-a niža, verovatnoća bankrota je manja, i obrnuto. Rast vrednosti CDS-a pokazuje da je tražnja za njima veća, odnosno da raste uverenje da će banka zaista i propasti. Ovaj pokazatelj nalazi se na nivou kakav nije viđen još od 2008. godine. Imajući to u vidu, razumljiv je i pad vrednosti akcija „Dojče banke“, koje vrede manje čak i nego te krizne 2008. Zapravo, nalaze se na svom tridesetogodišnjem minimumu. Štaviše, njihova vrednost danas je na značajno nižem nivou od njihove knjigovodstvene vrednosti (ukupna prikazana vrednost banke podeljena na broj izdatih deonica), što će reći da tržište zapravo sumnja da je pravo stanje u finansijama „Dojče banke“ još gore od prikazanog, a nedavno je objavljeno da je banka u protekloj godini zabeležila gubitak u poslovanju od 6,8 milijardi evra. I opet sličnost s „Liman bradersom“: akcije ove banke bile su, takođe, u konstantnom padu pre nego što je banka bankrotirala, da bi se posle bankrota pokazalo da su finansijski izveštaji „Liman bradersa“ zaista bili ulepšavani raznoraznim komplikovanim knjigovodstvenim, a zapravo kriminalnim mahinacijama i lažima.

Ili pak treba poverovati prvom čoveku „Dojče banke“ Džonu Krajanu koji je ovih dana izašao s tvrdnjom da ova banka, uprkos gubicima i padu akcija, „ostaje čvrsta kao stena“? I nemačkom ministru finansija Volfgangu Šojbleu, koji je u utorak izjavio: „Ne brinem za ’Dojče banku’.“ Pojedini komentatori pak ističu da upravo ovo potezanje teške artiljerije, ove optimističke izjave s najviših mesta, pružaju dodatne razloge za brigu budući da banke inače nemaju tu potrebu za verbalnim uveravanjima u svoju postojanost. „Takav vid razotkrivanja je izuzetno neuobičajen u svetu bankarstva“, konstatuje londonski „Independent“. Treba ovome dodati i da ni Krajan ni Šojble nisu mogli da kažu ništa osim onoga što su izgovorili – inače bi samo ubrzali slom „Dojče banke“ – tako da optimizmu koji su izrazili zaista ne treba pridavati većeg značaja, sve i ako su upravo na osnovu toga deonice nemačke banke zabeležile spomenuti skromni rast ove srede.

Optimizam je, dok smo još kod toga, iskazao i nekadašnji predsednik „Morgan Stenli“ a pre toga i „Kredi Svis“ banke Džon Mek. Nema razloga za sumnju u „Dojče banku“, rekao je Mek, ali ne zato što je ona zdrava i solidna i zaista čvrsta kao stena nego zato što je „ime ove banke ’Dojče banka’. To je nemačka banka. Vlada (Nemačke) neće dozvoliti da se to (bankrot) dogodi“.

Zbilja, „Dojče banka“ spada među 30 svetskih TBTF banaka (too-big-to-fail), banaka koje su zvanično identifikovane kao isuviše velike da bi propale, što će reći da je rizik njihovog eventualnog bankrota po svetsku ekonomiju prevelik, te će države iz kojih potiču učiniti sve što je u njihovoj moći da ih od bankrota izbave. Problem je, međutim, i to ogroman problem, sadržan u pitanju da li je spasavanje „Dojče banke“ – bude li do toga došlo – uopšte moguće. Prema nekim (ozbiljnim) procenama, naime, totalna izloženost „Dojče banke“ finansijskim derivatima raznoraznih vrsta i oblika iznosi neverovatnih, stvarno neverovatnih, 64 biliona – 64 hiljade milijardi – američkih dolara, što je, kao što pokazuje grafikon koji objavljujemo, 16 puta više od ukupnog bruto društvenog proizvoda Nemačke, odnosno skoro pet puta više od BDP-a čitave evrozone. Ukoliko su ove brojke makar i približno tačne, ne samo što spasavanje „Dojče banke“ neće biti moguće nego će za njom u paramparčad otići i čitava svetska ekonomija.

ZAČARANI KRUG Pri čemu nije ugrožena samo najveća nemačka banka. Već smo naveli da su pale akcije i drugih velikih svetskih banaka – među njima i mnoge od onih 30 TBTF – a „Gardijan“ navodi da je evropski bankarski indeks, osim zbog „Dojče banke“, pao i zbog „straha od stanja u finansijskom sektoru Italije“. Ovde pak vreba problem nenaplativih kredita, kakvih je čak preko 16 odsto u odnosu na sve kredite, a u najvećem je problemu banka „Monte dei Paski di Sijena“, najstarija postojeća banka na svetu, treća najveća u Italiji, u čijem je portfelju ogromnih i alarmantnih 33 odsto nenaplativih kredita. Propast ove banke za sobom bi mogla da povuče i čitavu Italiju koja je ionako na klimavim nogama, a za njom onda ode i čitava Evropa… Evropske banke, inače, suočene su sa sumom od jednog biliona evra nenaplativih kredita, što čini 6,4 odsto svih kredita.

Ali šta je izazvalo ovoliku slabost u svetskom bankarskom sektoru? Jedan od krivaca za ovakvo stanje banaka jeste i politika niskih, skoro nultih referentnih kamatnih stopa vodećih svetskih centralnih banaka. Kamatne stope snižene su u pokušaju da se prekine začarani, smrtonosni vrtlog deflacije tako što će svetska ekonomija biti podstaknuta jeftinim kreditima. Taj efekat je izostao, o čemu svedoče sveži pokazatelji iz svih najrazvijenijih svetskih ekonomija – od SAD, preko Nemačke, do Velike Britanije, Francuske, Italije… – koji govore da industrijska proizvodnja, praktično, stagnira. Istovremeno, međutim, ove niske kamatne stope bankama smanjuju mogućnost sticanja profita. S jedne strane, to ih tera na sve rizičnije plasmane sredstava u potrazi za profitom – a to je, u osnovi, i izazvalo krizu 2008. godine – a s druge strane, zbog smanjenih profita im akcije i padaju, dovodeći time u opasnost i čitav finansijski sektor, a sa njime i čitavu globalnu ekonomiju. Podizanje kamatnih stopa, međutim, u svetu u kome realna ekonomija posustaje sve više – o tome dodatno svedoči i pad cena nafte i drugih industrijskih sirovina; pad tražnje, usporavanje svetske ekonomije, obara i njihovu cenu – zaustavilo bi je u potpunosti. I opet bi usledio slom. Jednostavno, čini se kako u ovom trenutku spasonosno rešenje, makar u okviru aktuelnog globalnog poretka, uopšte ne postoji.

AMERIČKI ŠKRILJCI Spomenuti pad cena nafte – nafta je trenutno ispod 30 dolara po barelu – otvara pak mogućnost finansijskog sloma u Sjedinjenim Američkim Državama. Reč je o tamošnjoj industriji vađenja nafte iz škriljaca, koja je doživela neverovatan rast u prethodnom periodu tokom koga su cene nafte bile visoke. Problem se sastoji u tome što je donja granica isplativosti eksploatacije nafte iz škriljaca u SAD između 40 i 60 dolara po barelu, što veliki deo ove industrije čini neprofitabilnim. Otuda, rizik od talasa bankrota raste. „U poređenju s tim, ’Liman’ deluje kao šetnja u parku“, rekao je nedavno grupi investitora u Londonu Tomas Tigesen iz švedske SEB banke. Prema nekim procenama, više od trećine američkog tržišta obveznica s visokim prinosima sada je u opasnosti zbog niske cene nafte. O kolikoj opasnosti govorimo? Prema proceni „centralne banke centralnih banaka“, Banke za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements), kombinovani dug svetske industrije nafte i gasa dostiže sumu od tri hiljade milijardi dolara koja bi „brzo mogla da postane toksična kada kreditni ciklus“ – pokrenut bankrotima zbog niske cene nafte – „počne da se odmotava“… „Pitanje koje zaokuplja ekonomiste i investitore jeste pitanje obima do koga bi ova kontaminacija mogla da metastazira izvan energetskog sektora, kad banke obustave pristup kreditima, zajmovi se pokažu kao loši, a finansijski uslovi uđu u kritičnu fazu“, piše ovih dana londonski „Independent“.

Tako da, kako stvari sada izgledaju, pitanje nije hoće li svet stupiti u novu ekonomsku krizu već kada će – ako se to već i nije dogodilo – i pitanje je odakle će kriza ovog puta krenuti. Iz Evrope, ili iz Amerike, ili Kine i drugih zemalja u razvoju? Gde god joj bila nulta tačka, nema sumnje, proširiće se dolazeća kriza na čitav svet, i biće mnogo teža od krize 2008. godine; i zato što se od te krize svet čestito nije još oporavio, i zato što je u međuvremenu ukupni svetski dug još više narastao, što je problem njegove nenaplativosti očigledno učinio još ozbiljnijim.

A pogledajmo za kraj, opšteg konteksta radi, i širu sliku, u kojoj u Evropu, razorenu ekonomskom krizom koja samo što nije buknula u svem svom sjaju, pristiže novi milion migranata, a i sa sadašnjim milionom ne zna šta će. Kakav ostatak 2016. možemo da očekujemo? One desetogodišnje japanske državne obveznice s negativnim prinosom, reklo bi se, dobijaju novi smisao…

[/restrictedarea]