POKUŠAJ NAPADA NA DEČANE – Džihad na Kosovu

Piše IGOR JOVANOVIĆ

Iako se nasilje do sada pokazalo kao sredstvo kojim kosovski Albanci vrlo vešto manipulišu zarad ostvarivanja svojih ciljeva, sada postaje očigledno da se nad Kosovom nadvila nova bezbednosna opasnost koju zapravo niko ne može da kontroliše – verski ekstremizam

Pojava četvorice do zuba naoružanih vehabija ispred Manastira Visoki Dečani u subotu uveče dodatno je ogolila ružnu istinu koju mesecima nastoje da sakriju kosovske vlasti i njihovi međunarodni sponzori. Kosovo, iako miljenik zapadnog sveta čiji se političari neretko hvale sjajnim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, ima ogroman problem sa verskim ekstremizmom koji može da uzdrma ceo Balkan.

Na meti albanskog nasilja do sada su uglavnom bili Srbi i njihove svetinje, ali je taj ekstremizam po pravilu prestajao kada bi Priština ostvarila svoje planove. Međutim, problem sa verski motivisanim terorizmom je u tome što on kao svoje neprijatelje ne vidi samo pripadnike jedne nacije već sve koji mu stoje na putu stvaranja kalifata, kao i u činjenici da se islamski fanatici neće zaustaviti ni na mig iz Vlade Kosova, niti na mig nekog od zapadnih ambasadora. Zato je hapšenje vehabija kod Manastira Visoki Dečani verovatno jedna od poslednjih prilika da se priznaju razmere problema koje Kosovo ima sa radikalnim islamistima ne bi li to ujedno bio i prvi korak u odlučnoj borbi protiv tog zla.

[restrictedarea]

POLICIJSKI REFLEKS No u prvim reakcijama nakon dramatičnog događaja kosovska vlada pokazala je da nije spremna da prizna razmere problema. Prvi refleks kosovske policije bio je da saopšti da vehabije nisu nameravale da napadnu manastir, da je reč o preteranim tvrdnjama, gotovo propagandi igumana manastira oca Save Janjića, te da se uhapšeni u skladu s tim sumnjiče samo za ilegalno posedovanje oružja. Kosovska policija nije dozvolila da činjenice ometu tok njihovog izlaganja, te im nije bilo nimalo čudno što su u saradnji sa KFOR-om uhapsili ljude sa dugim bradama i u kratkim pantalonama koji su u automobilu imali kalašnjikov sa čak 20 okvira za municiju i pištolj sa 16 šaržera metaka. Takva količina i vrsta naoružanja svakako je preambiciozna za lov, ali je, na primer, sasvim dovoljna za napad na monahe i manastir sa Uneskove liste koji sada čuvaju ne baš prejake snage KFOR-a i Policije Kosova. Uz oružje, u automobilu vehabija pronađena je i islamistička literatura – to nije sprečilo portparola kosovske policije Bakija Keljanija da izjavi da se uhapšeni ne mogu povezati „ni sa kakvim napadom na manastir, ni sa terorističkom grupom“.

Koliko zataškavanje takvih incidenata može da bude opasno i kao bumerang se vrati vlastima u Prištini pokazao je i sličan događaj koji se odigrao samo dan pre dešavanja kod Visokih Dečana. Tako je kosovska policija u petak, sveti dan za muslimanske vernike, u dvorištu jedne džamije pronašla eksploziv, te je evakuisan prostor oko bogomolje. Činjenica da eksploziv nije imao detonator govori da je ovaj put bilo reči samo o upozorenju ili pak o pokušaju preuzimanja objekta od umerene islamske zajednice po receptu koji se pokazao veoma uspešnim kod vehabijskog pokreta u Bosni i Hercegovini. Zato nimalo ne čudi što se na udaru našla baš džamija Osmana Muslijua, imama koji na Kosovu važi za umerenog propovednika; u više navrata je kritikovao radikalno tumačenje islama, ali i pojedine akcije kosovskih vlasti. Uprkos svemu, Musliju je poručio da ga slični incidenti neće sprečiti da nastavi sa svojim propovedima, niti ga ubediti da izmeni svoje stavove prema ekstremistima.

 

SIGURNA TERORISTIČKA KUĆA Ali podaci koji su do sada procurili sa Kosova, iako se na tim činjenicama ne insistira previše u medijima, pokazuju da je tamo verski ekstremizam uveliko uzeo maha i da već sada predstavlja teško rešiv problem za uzdrmane kosovske vlasti i neodlučne predstavnike međunarodnih misija na Kosovu. Pretpostavlja se da je oko 350 ljudi otišlo da se bori za Islamsku državu ili Al Nusra front, što Kosovo proporcionalno broju stanovnika stavlja u sam vrh evropskih teritorija sa kojih stižu regruti za terorističke organizacije. Pored toga, postoje procene da se trenutno na Kosovu na optuženičkoj klupi u više odvojenih slučajeva nalazi 50 optuženih za terorističke delatnosti. Za sada u medijima nije bilo previše priča o tome gde su na Kosovu jake vehabijske zajednice, kao što se to zna za BiH, ali činjenica da su vehabije uhapšene kod Visokih Dečana iz četiri različita kosovska mesta nagoveštava da je vehabijski pokret uzeo maha širom te regije. Uz to, podatak da je u džamiji ispred koje je pronađen eksploziv u prošli petak bilo oko 500 vernika jasno ukazuje da je Kosovo samo na korak od tragedije koju tamošnje bezbednosne snage neće ili ne mogu da spreče.

Terorističke pretnje povezane s Kosovom prevazišle su i okvire te srpske pokrajine. Tako je u američkoj državi Virdžinija nedavno počelo suđenje Arditu Feriziju, koji se tereti da je upadao u američke bezbednosne sisteme i potom ukradene podatke slao pripadnicima Islamske države. Ferizi je uhapšen u oktobru u Maleziji i sada se u Virdžiniji suočava sa mogućom kaznom od čak 35 godina zatvora jer je otkrio podatke čak 1.300 američkih vojnika i obaveštajaca. Optužnica ga tereti da je bio organizator jedne kosovske hakerske grupe koja je vršila slične upade u računare i bezbednosne sisteme i koja je važila za kompjutersku diverzantsku jedinicu džihadista.

Iako Kosovo uglavnom važi za sekularno društvo, poslednji podaci pokazuju da ekstremna učenja postaju sve popularnija među mladima. Zato ne čudi ni podatak da je više od 40 žena otišlo u Siriju ili Irak da se pridruži Islamskoj državi, a priče sa Kosova počele su da liče na već dobro poznatu matricu –obični tinejdžeri su preko noći pod uticajem lokalnih imama postajali radikalni islamisti odlučni da se okušaju i u sukobima na Bliskom istoku.

GURANJE PROBLEMA POD TEPIH Dakle, jasno je da ima mnogo razloga za zabrinutost i akciju. Ali izvesno je da će kosovske vlasti pokušavati i dalje da prikriju i negiraju problem. Ako ni zbog čega drugog onda zbog svoje želje da postanu član Uneska, ali i da pitanje imovine Srpske pravoslavne crkve reše u direktnom dijalogu sa predstavnicima crkve, ne i srpske države. Nije tajna da bi kosovski političari, želeći da prikažu navodnu državnost Kosova, voleli da se o imovini i pravima SPC na Kosovu rešava mimo Brisela, tačnije u njihovim direktnim pregovorima sa Raško-prizrenskom eparhijom. Nije ni tajna da vlast u Srbiji čini sve da izbegne takav scenario i da u tome ima jaku podršku Srpske pravoslavne crkve.

Nije izvesno, međutim, kako će se kosovske vlasti obračunati sa verskim ekstremizmom pre nego što on ostavi krvave tragove na nekom manastiru ili džamiji, svejedno. One su pokazale da ne mogu da spreče ni unošenje suzavca u parlament, niti da efikasno preduprede nasilje na političkim skupovima. Na jednom od njih crkva u Prištini korišćena je kao javni toalet valjda kao demonstracija načina na koji bi pravoslavne svetinje bile zaštićene na Kosovu sa statusom člana Uneska. Pretnja koja se sada ukazuje na Kosovu daleko je veća od prethodnih jer je mimo svakog sistema, bilo društvenog, ekonomskog ili političkog, i priznaje samo pobedu ili poraz, bez šansi na kompromis. U misiji slamanja takve opasnosti Kosovu teško mogu pomoći i međunarodni vojnici i policajci. Taj sistem, građen od 1999. godine, pokazao se kao isuviše neefikasan i korumpiran kako bi sada mogao da se preobrati u energičnog borca protiv džihadista na Kosovu. Uostalom, Zapad je pokazao da nema rešenja ni za islamske fanatike na svojoj teritoriji, pa je teško očekivati da će biti uspešniji na Balkanu koji suštinski ni ne razume, ni ne voli.

Utoliko je opasnost za ceo region veća. Ako se tome doda i mogućnost da deo Balkana postane neka vrsta sigurne kuće za migrante koji ne mogu da se dokopaju Nemačke i Švedske, sigurno je da su pred nama teški izazovi. Srpski zvaničnici tvrde da Srbija za sada još nije direktno ugrožena i da se čine svi napori kako bi bezbednosna situacija ostala stabilna. Ali sa trenutnim stanjem na Kosovu i nastojanjima da se tamo problem prikrije umesto da se reši, zadatak za srpske vlasti biće sve teži i teži.

DŽIHAD VETERANI ILI MIROLJUBIVI NAORUŽANI KAMPERI

Osnovno tužilaštvo u Peći sumnja da se jedan od četvorice uhapšenih u subotu kod Manastira Visoki Dečani borio u Siriji, dok je drugi pokušao da otputuje na Bliski istok, pa je sprečen i vraćen na Kosovo, prenose prištinski mediji.

Osumnjičeni su na prvom saslušanju priznali da su posedovali oružje, ali su kazali da su krenuli da kampuju u planinama Dečana.

Tužilaštvo je navelo da osumnjičeni mogu biti ujedno odgovorni i za oružani napad na kuću jednog Srbina u selu Berkovo, u opštini Klina na dan kada su uhapšeni.

[/restrictedarea]