Laka muzika i bombardovanje

Dragomir Antonić 

Mnogo Srba umre prirodnom smrću u prisustvu jedne dobro organizovane policije u državi koja se hvali da ima najbolji zdravstveni sistem. Odu Srbi zdravi iz Srbije i umru. Ne stignu ni da kažu ono zbog čega su u Hag odvedeni

Da li mi Srbi smemo više da ćutimo i da mirno gledamo kako nas ubijaju, pljačkaju, prebijaju, ponižavaju? Pljačkaju i ubijaju Srbe u zemlji i inostranstvu. Nikom ništa. Veća se galama digne ako se ker šutne nogom nego ako se opljačka i ubije Srbin. Nijedno zlodelo koje učine naši evrounijatski „prijatelji“ uz dvoglavi Vatikan (niko da objasni kako postoje dvojica živih i nepogrešivih rimskih biskupa) neće nas skrenuti sa evrounijatskog puta bez alternative. Na putu nas neće zaustaviti ni žičane ograde na granicama prema: Mađarskoj, Sloveniji, Austriji. Neće nas sprečiti ni odluke Danske, Češke, Slovačke, Engleske – ko će stići da ih sve pobroji – da zakonski zabrane ulazak nepoželjnim izbeglicama u svoje države. Ništa neće sprečiti damu iz ferarija – Bogu hvala te je nafta pojeftinila – koja evo već četvrtu godinu u njemu sedi i čeka. U Briselu i o trošku opljačkanih penzionera, učitelja, nastavnika, medicinskih sestara, lekara i policajaca. Za nju, gospođu ministarku, gospodina Ninkovića i oko tri hiljade činovnika para mora biti. I naravno za nevladinu petu kolonu. Njih baš briga za Srbe i Srbiju. Važno je da su njihovi džepovi puni, a reči demokratske.

[restrictedarea]

LATINI – STARE VARALICE Na Kosovu i Metohiji su Katu Grujić od 75 leta iz sela Donji Petrić u opštini Klina opljačkali Šiptari. Odneli joj kokoške. Kokoške joj kradu već četvrti put. Policija vrši uviđaj. Kata je poverovala međunarodnoj zajednici i vratila se na svoje imanje. Ta ju je zajednica prevarila i potvrdila staru srpsku izreku „Latini su stare varalice“. Ko nije živeo na selu ne zna šta za stare ljude znači nekoliko kokošaka. One ne traže veliku brigu a obezbeđuju skroman život. Kokoške su Katina plata. Njen praktično jedini prihod. Zamislite da vama neko iz meseca u mesec krade vaša mesečna primanja. Kako biste se osećali? Znaju samo penzioneri.

Vlast države Srbije na ovaj događaj neće ni obratiti pažnju. Za nju je to sitnica. Kao što joj nije bilo važno ni kad su Šiptari  tukli Srbe iz Gornjeg Kusca. Velibor Petrović, sedamnaest godina, njegov drug Aleksandar Marčić, šesnaest. Tučeni su letvama sa gvozdenim ekserima. Tukli su ih Šiptari, sa namerom da ih ubiju. Da ih nema više. Razlog? Velibor Petrović i Aleksandar Marčić su Srbi. Koji je razlog bio da se ubije, i pored garancija engleskog oficira da mu se neće ništa desiti samo neka ostane u bolnici da radi, Andreja Tomanović jedan od najčuvenijih hirurga na Kosovu i Metohiji, rođen u Dubrovniku. Imao je šezdeset godina kad su ga zlikovci ubili.

Ćutimo kad nas ubijaju u sopstvenoj zemlji. Pravimo se ludi kad se to dešava u državama članicama evrounijatske zajednice. Poslednji slučaj je smrt generala, velikog srpskog junaka Zdravka Tolimira. Ubili ga na pravdi Boga. Ni ovo ubistvo, kao ni prethodna u haškom logoru smrti, neće nas skrenuti sa puta u sigurnu propast. U „demokratskoj“ evrounijatskoj Holandiji Srbi iz čista mira umiru. U prisustvu vlasti. Profesor i lekar Dušan Dunjić umro je pre nekoliko meseci prirodnom smrću u Hagu. Prirodnom smrću u prisustvu vlasti. Mnogo Srba umre prirodnom smrću u prisustvu jedne dobro organizovane policije u državi koja se hvali da ima najbolji zdravstveni sistem. Odu Srbi zdravi iz Srbije i umru. Ne stignu ni da kažu ono zbog čega su u Hag odvedeni. Ili zbog toga iznenada umru. Ne kaže se uzalud da istina može biti smrtonosna.

 

UKRADENA ISTORIJA Ovih dana se u našim novinama mogu pročitati vesti kako bivši američki i kanadski eksperti i generali tvrde ono što smo uvek znali. Da su Markale, Račak, Srebrnica izmišljotine američke i engleske propagande da bi se Srbija bombardovala. Ništa novo. To je radio i drug Hitler. Evo dela njegovog govora održanog u nedelju 6. aprila 1941, u šest časova ujutru, pred mikrofonom Radio Berlina. Dramatičnim tonom je objavio rat verolomnom Beogradu i srpskoj oficirskoj kliki. „U Srbiji pljačkaju i ubijaju folksdojčere i siluju folksdojčerke. To su oni isti Srbi koji su 1914. gurnuli svet u krvavi rat i koji od tada ne prestaju da se bave zaverama! Nebo se crnelo od nemačkih bombardera, svetske radio stanice su prenosile Hitlerov govor. Radio Beograd je emitovao laku muziku, a izazivači svetskih ratova, njih nekoliko hiljada koji će za nekoliko minuta biti mrtvi, mirno su spavali u gradu koji se proglasio otvorenim“ (Vojislav M. Jovanović Marambo, Potraga za ukradenom istorijom, Beograd, 2010, str. 498).

U ponedeljak 15. februara je veliki praznik. Sretenje. Pročitajte bar neke delove iz Sretenjskog Ustava donetog za vlade knjaza Miloša Obrenovića 1835. godine.

[/restrictedarea]