Haška senka srpskih izbora

Piše Nikola Vrzić

Zašto Haški tribunal baš sada zahteva izručenje troje srpskih radikala, i zašto će tek sada, skoro 13 godina od početka suđenja, izreći presudu lideru radikala Vojislavu Šešelju?

Haški tribunal, s kojim smo mislili da smo okončali saradnju još kada smo mu izručili generala Ratka Mladića 2011. godine, što očigledno nije tačno jer i ne sme da bude – čemu bi inače ovaj sud služio ako ne služi (i) za ucenu Srbije – ponovo postaje faktor u ovdašnjoj politici. Možda ne onoliko značajan i ključan kao što je bio ranije, ali dovoljno značajan da bi u Srbiji mogao da izazove tenzije kakve nam – nama, srpskoj javnosti i društvu – u predstojećem vremenu izazova zasigurno nisu u interesu.

A kome te (moguće) tenzije jesu u interesu? Pošto je reč u sudu, pomislili bismo da se radi o sticaju okolnosti jer je pravda, jel’, slepa, te da skrivenih interesa nema. Ali ovde nije reč o bilo kojem sudu već o Haškom tribunalu, čijim delovanjem – raskrinkanim zahvaljujući „Vikiliksovim“ depešama američke diplomatije – ne upravljaju pravda i njeno političko slepilo nego interes i volja Sjedinjenih Američkih Država. Što vaskrs haških tenzija čini naročito zanimljivim za proučavanje.

[restrictedarea]

RADIKALI NA UDARU Elem, udesilo se tako da je Hag, odjednom, od Srbije zatražio četvoro radikala u dvama (labavo) povezanim slučajevima. Slučaj jedan: traži se hapšenje i izručenje funkcionera Srpske radikalne stranke Petra Jojića, Vjerice Radete i Jova Ostojića; optužnica protiv njih troje, zbog navodnog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv Vojislava Šešelja, podignuta je još 30. oktobra 2012, 13. januara 2015. izdat je i nalog za njihovo hapšenje, a čitav slučaj je obelodanjen tek pre dva meseca, 1. decembra prošle godine. Slučaj dva: Hag istovremeno traži i transfer predsednika SRS-a Vojislava Šešelja u Hag radi izricanja presude. „Još nema tačnog datuma kada će presuda biti izrečena“, rekao je Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom. „Tribunal traži da Šešelj bude na izricanju presude. Načelno je rečeno da će izricanje biti do 31. marta.“

Suvišno je i podsećati, ali eto: i Šešelj, i Jojić, Radeta i Ostojić, najavili su da u Hag dobrovoljno otići neće. Drugim rečima, na Vladi Srbije je da ih uhapsi i prebaci u Hag, ili da zbog njih uđe u sukob s Haškim tribunalom i njegovim sponzorima. Do sada vlada je uspevala da se zadrži u neutralnom prostoru; radikale (očigledno) ne hapsi uprkos haškom zahtevu, kome se istovremeno i ne suprotstavlja otvoreno kako bi otvoreni sukob izbegla. Sudeći po pojačanim haškim zahtevima – tribunal je ove srede „pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i izruče“ troje optuženih članova SRS-a – vremena za ovu vrstu neutralnosti sve je manje.

Sve se, pri tome, odvija u vreme u kome Srbija očekuje vanredne parlamentarne izbore, neformalno već raspisane. Pa otuda i pitanje kakav to plan stoji iza ovako proizvedene nestabilnosti, baš u ovom osetljivom trenutku? Pod pretpostavkom, razume se, da haška pravda zaista nije slepa kao što bi morala da bude.

 

DVA LOŠA REŠENJA S jedne strane, imajući u vidu da su radikali pokazali da obezglavljeni ne umeju da pređu cenzus, odvođenje Šešelja u Hag usred predizborne kampanje moglo bi da posluži ovoj svrsi. Jer, kako to nedavno na američkoj „Slobodnoj Evropi“ reče Džejms Ker-Lindzi, „niko ko ima zrno zdravog razuma ne bi želeo da vidi povratak Srpske radikalne stranke u parlament; to je, kao što znamo, jedna vrlo neprijatna skupina“.

S druge pak strane, povinovanje zvaničnog Beograda haškom zahtevu u vidu hapšenja Šešelja i njegovih saradnika, i sav propratni cirkus koji bi radikali zasigurno priredili, premijeru Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj radikalnoj stranci dodatne glasove ne bi doneli, a mnoge bi mu oduzeli zasigurno. Suprotni scenario, ulazak u sukob sa Hagom i Zapadom zbog Šešelja, Vučiću mnogo patriotskih poena neće doneti, ali će zato ojačati proevropski front protiv njega. Što će reći da je ova haška ofanziva osmišljena lukavo, tako da aktuelnom premijeru ponudi samo izbor između dva loša rešenja. Da li joj je to i pravi cilj, u kome su radikali samo sredstvo pritiska? Kako god, Vučiću će biti potrebno mnogo umešnosti da ne dozvoli da situacija eskalira toliko da on zaista bude doveden u poziciju da bira samo između naloga za hapšenje Šešelja i troje radikala, i otvorenog sukoba s autorima ovog naloga. S tim u vezi, vrlo će interesantno – za posmatranje sa bezbedne udaljenosti – biti i dalje ponašanje Haškog tribunala i njegovih evroatlantskih inspiratora. Koliko će insistirati na hapšenju i isporuci četvoro radikala? Koliko se neće obazirati na potrebu Beograda da ovaj zahtev ne izvrši? Kada to budemo saznali, znaćemo i koliko je Zapadu stalo da poremeti Vučićev rejting uoči predstojećih izbora. Jer, iako su njihova koža i sloboda u pitanju, teško da su radikali prava meta ove haške zavrzlame. Kako, uostalom, reče spomenuti Ker-Lindzi, „već sada je jasno da, čak i kad bi ekstremno desna Srpska radikalna stranka ušla u parlament, da njenih nekoliko poslanika ne bi zapravo imalo nikakav uticaj na odluke većine“…

[/restrictedarea]