Хашка сенка српских избора

Пише Никола Врзић

Зашто Хашки трибунал баш сада захтева изручење троје српских радикала, и зашто ће тек сада, скоро 13 година од почетка суђења, изрећи пресуду лидеру радикала Војиславу Шешељу?

Хашки трибунал, с којим смо мислили да смо окончали сарадњу још када смо му изручили генерала Ратка Младића 2011. године, што очигледно није тачно јер и не сме да буде – чему би иначе овај суд служио ако не служи (и) за уцену Србије – поново постаје фактор у овдашњој политици. Можда не онолико значајан и кључан као што је био раније, али довољно значајан да би у Србији могао да изазове тензије какве нам – нама, српској јавности и друштву – у предстојећем времену изазова засигурно нису у интересу.

А коме те (могуће) тензије јесу у интересу? Пошто је реч у суду, помислили бисмо да се ради о стицају околности јер је правда, јел’, слепа, те да скривених интереса нема. Али овде није реч о било којем суду већ о Хашком трибуналу, чијим деловањем – раскринканим захваљујући „Викиликсовим“ депешама америчке дипломатије – не управљају правда и њено политичко слепило него интерес и воља Сједињених Америчких Држава. Што васкрс хашких тензија чини нарочито занимљивим за проучавање.

[restrictedarea]

РАДИКАЛИ НА УДАРУ Елем, удесило се тако да је Хаг, одједном, од Србије затражио четворо радикала у двама (лабаво) повезаним случајевима. Случај један: тражи се хапшење и изручење функционера Српске радикалне странке Петра Јојића, Вјерице Радете и Јова Остојића; оптужница против њих троје, због наводног утицања на сведоке и ометања правде у поступку против Војислава Шешеља, подигнута је још 30. октобра 2012, 13. јануара 2015. издат је и налог за њихово хапшење, а читав случај је обелодањен тек пре два месеца, 1. децембра прошле године. Случај два: Хаг истовремено тражи и трансфер председника СРС-а Војислава Шешеља у Хаг ради изрицања пресуде. „Још нема тачног датума када ће пресуда бити изречена“, рекао је Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом. „Трибунал тражи да Шешељ буде на изрицању пресуде. Начелно је речено да ће изрицање бити до 31. марта.“

Сувишно је и подсећати, али ето: и Шешељ, и Јојић, Радета и Остојић, најавили су да у Хаг добровољно отићи неће. Другим речима, на Влади Србије је да их ухапси и пребаци у Хаг, или да због њих уђе у сукоб с Хашким трибуналом и његовим спонзорима. До сада влада је успевала да се задржи у неутралном простору; радикале (очигледно) не хапси упркос хашком захтеву, коме се истовремено и не супротставља отворено како би отворени сукоб избегла. Судећи по појачаним хашким захтевима – трибунал је ове среде „позвао власти Србије да без одлагања ухапсе и изруче“ троје оптужених чланова СРС-а – времена за ову врсту неутралности све је мање.

Све се, при томе, одвија у време у коме Србија очекује ванредне парламентарне изборе, неформално већ расписане. Па отуда и питање какав то план стоји иза овако произведене нестабилности, баш у овом осетљивом тренутку? Под претпоставком, разуме се, да хашка правда заиста није слепа као што би морала да буде.

 

ДВА ЛОША РЕШЕЊА С једне стране, имајући у виду да су радикали показали да обезглављени не умеју да пређу цензус, одвођење Шешеља у Хаг усред предизборне кампање могло би да послужи овој сврси. Јер, како то недавно на америчкој „Слободној Европи“ рече Џејмс Кер-Линдзи, „нико ко има зрно здравог разума не би желео да види повратак Српске радикалне странке у парламент; то је, као што знамо, једна врло непријатна скупина“.

С друге пак стране, повиновање званичног Београда хашком захтеву у виду хапшења Шешеља и његових сарадника, и сав пропратни циркус који би радикали засигурно приредили, премијеру Александру Вучићу и његовој Српској радикалној странци додатне гласове не би донели, а многе би му одузели засигурно. Супротни сценарио, улазак у сукоб са Хагом и Западом због Шешеља, Вучићу много патриотских поена неће донети, али ће зато ојачати проевропски фронт против њега. Што ће рећи да је ова хашка офанзива осмишљена лукаво, тако да актуелном премијеру понуди само избор између два лоша решења. Да ли јој је то и прави циљ, у коме су радикали само средство притиска? Како год, Вучићу ће бити потребно много умешности да не дозволи да ситуација ескалира толико да он заиста буде доведен у позицију да бира само између налога за хапшење Шешеља и троје радикала, и отвореног сукоба с ауторима овог налога. С тим у вези, врло ће интересантно – за посматрање са безбедне удаљености – бити и даље понашање Хашког трибунала и његових евроатлантских инспиратора. Колико ће инсистирати на хапшењу и испоруци четворо радикала? Колико се неће обазирати на потребу Београда да овај захтев не изврши? Када то будемо сазнали, знаћемо и колико је Западу стало да поремети Вучићев рејтинг уочи предстојећих избора. Јер, иако су њихова кожа и слобода у питању, тешко да су радикали права мета ове хашке заврзламе. Како, уосталом, рече споменути Кер-Линдзи, „већ сада је јасно да, чак и кад би екстремно десна Српска радикална странка ушла у парламент, да њених неколико посланика не би заправо имало никакав утицај на одлуке већине“…

[/restrictedarea]