Erdogan provocira rat NATO i Rusije

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Slično kao i u Ukrajini, Vladimira Putina navlače da u Turskoj pređe „crvenu liniju“ i napadne otvoreno jednu NATO zemlju, posle čega bi sve članice Alijanse bile u obavezi da joj priskoče u pomoć

Turska vojska počela je zvanično, ne skrivajući se, da gađa sirijsku teritoriju iz artiljerisjkih oruđa, što je sve zabeleženo video-kamerom, a snimak pokazan na redovnom brifingu ruskog Ministarstva odbrane. Ova otvorena agresija, u kojoj su, prema rečima portparola ruskog ministarstva general-majora Igora Konašenkova, na meti bili civilni objekti i naselja na sirijskoj teritoriji, eskalirala je samo dan ili dva nakon što je Ankara optužila Moskvu da je njen avion Su-34 zašao u vazdušni prostor Turske. Tako se ponavlja čitava priča iz novembra prošle godine, kada su se Turci najpre u nekoliko navrata žalili na navodne upade ruskih vazduhoplova, a zatim su jedan od njih oborili i ubili pilota. Moskva je tada optužila Ankaru za kolaboraciju sa Islamskom državom i šverc sirijske nafte, i demantovala da je njena letelica ušla u turski prostor, ali su Tajip Redžep Erdogan i njegova vlada ostali tvrdo pri stavu da je „ruske agresije“ bilo. Naravno, iz Turske su stigle i tvrdnje da su ruske optužbe o saradnji Erdoganovog režima sa teroristima laž.

[restrictedarea]

DODATNO ZAOŠTRAVANJE Međutim, prošlo je od tad više od dva meseca i Rusi su znatno ojačali svoju sirijsku grupaciju. Doplovili su ruski brodovi opremljeni krstarećim raketama „kalibar“, PVO sistemima S-300 i drugom razornom tehnikom. Sam aerodrom u Latakiji ojačan je najmodernijim PVO sistemom dugog dometa S-400, a pristigli su i novi avioni, uključujući i ponos ruskog ratnog vazduhoplovstva – Su-35S. Ove robotizovane borbene mašine, lovci generacije „četiri plus plus“, u Latakiju svakako nisu doleteli kako bi bombardovali ciljeve terorista koji su, uzgred, na 90 odsto fronta već nedeljama u teškoj defanzivi. Prema ocenama mnogih posmatrača, teroristička bratija se rasula i mnogi od njih beže.

Ruski lovci Su-35S, opremljeni mitraljezima za borbu u vazduhu kalibra 30 milimetara, i sa po 12 lansirnih rampi za rakete, nisu tu zbog bradatih fanatika ulepljenih znojem i pustinjskom prašinom. Lovci su u Latakiju stigli kako bi, u slučaju potrebe, bukvalno istrebili svaku vazdušnu pretnju koja bi se pojavila na nebu nad Sirijom. Bilo da su to krstareće ili balističke rakete, bilo turski borbeni avioni F-16 američke proizvodnje. Supermanevarski lovac, koji poseduje jedinstvene akrobatske sposobnosti u vazduhu, sposoban je da istovremeno rešava borbene zadatke, čak i kada su naspram njega višestruko brojniji protivnici poput F-16. Ne samo što od njih brže leti i može u vazduhu da napravi takav zaokret da se od mete pretvori u strelca već i ne dopušta protivničkim mašinama da se približe suviše blizu – opremljen modernim ruskim radarima i novim raketama, on vidi i nišani sve u radijusu od 400 kilometara.

Sve ovo ukazuje da se situacija u Siriji dodatno zaoštrava uoči mirovnih pregovora koji počinju u Ženevi. Naravno, postaje jasno da je sirijski predsednik Bašar Asad ponovo taj koji vuče konce u velikom delu svoje države, nakon što je ovog leta bio sateran gotovo u ćošak. Dok u Ženevi defiluju predstavnici sirijske vlasti i „demokratske opozicije“, sve više se sužava prostor za radikalne grupacije, čiji su sponzori Turska, Katar i Saudijska Arabija. Upravo to dovodi do besa Erdogana, očigledno na ivici strpljenja s Vladimirom Putinom koji sistematski i temeljno melje protivnike na terenu u Siriji. Da bi se sirijska situacija bolje razumela, samo treba zamisliti da su „teroristi“ zapravo tursko-katarsko-saudijska pešadija.

Nadali su se da će uspeti „na kvarno“ da sruše Asada i stave pod kontrolu sirijske transportne koridore i energetske potencijale, čime bi jednom zasvagda zakačili „sunitski katanac“ na najveći deo Bliskog istoka, ali Moskva, Peking i Teheran ne daju. Zato sada Erdogan ponovo optužuje Rusiju za „neodgovorne poteze“ i preti „posledicama“ ako Moskva nastavi da ugrožava vazdušni prostor Turske. Iako je prosta ljudska logika kapitulirala pred Erdoganovim „argumentima“ i svaka polemika je suvišna, zapitajmo se ipak o čemu on zapravo govori? Čak i da je ruski avion zaista „povredio vazdušni prostor Turske“, da je slučajno, pa čak i namerno, nakratko uleteo u prigranični pojas Turske, zašto je to razlog da se podiže tolika buka? Rusija dnevno izvede više stotina letova nad Sirijom i moguće je teoretski, ali ne i mnogo verovatno, da poneki avion „zaluta“. Ali šta je u tome strašno? I Turci sami uleću drugim zemljama u vazdušni prostor, pa niko ne preti ratom.

 

SVE „RUSKE PRETNJE” Mnogi će reći da ruski avioni na taj način navodno špijuniraju turske položaje uz granicu, ali je to neozbiljno. Rusija je kosmička sila i njeni sateliti neprekidno posmatraju čitavu planetu. Figurativno rečeno, Putin može iz Kremlja u svakom trenutku da vidi koliko je sati na Erdoganovom ručnom časovniku, pa je naivno pretpostaviti da Turci mogu da kriju divizije, a da ih ruski sateliti ne snime. Postoji i druga teorija, po kojoj vazdušni upad na teritoriju druge zemlje aktivira radare i PVO pozicije, ali ako sve ovo predstavlja najstrože čuvanu tajnu koja se krije od Rusije, onda to znači samo jedno – Turska i NATO direktno nišane ruske položaje u Siriji i čekaju pravi trenutak za napad. U tom slučaju, ruski manevri u vazduhu ne mogu se smatrati agresijom već odbranom od nje. Ostaje bez odgovora još jedno pitanje: zašto Turci nisu sprečili nastanak i procvat Islamske države, nego su čekali da to uradi Putin? Da je Turska bila agilnija po tom pitanju, ruski avioni ne bi ni dolazili u Siriju.

Ovo su naravno retorička pitanja, jer je više nego jasno da protivnik Turske nije Islamska država već Rusija. U tom smislu je za Rusiju dobro što je krenula u susret problemu, to jest Erdoganu. Jer ako je zaista tačno da Turska stoji iza čečenskog, dagestanskog, krimsko-tatarskog i drugih pojavnih oblika islamskog fundamentalizma i terorizma koji već decenijama ugrožava Rusiju, onda je krajnje vreme da se tome stane na put na samom izvorištu. To što je Turska članica NATO, ne čini je unapred zaštićenom od ruskog delovanja. Kao što se vidi u Siriji, Moskva može da udari po interesima Turske, a da formalno ne ugrozi njen suverenitet. Zato su u Ankari i izmislili navodne upade ruskih aviona u vazdušni prostor, isto kao što je Švedska izmišljala ruske podmornice koje niko nikada nije video. A u pozadini se Stokholm ozbiljno naoružava i povećava vojni budžet, jer je javnost uplašena zbog „ruske pretnje“.

Sve to ipak ne znači da ruske pretnje nema. Ona postoji i vrlo je opipljiva, ali nije i nužno agresivna, no to sve sada uopšte nije važno. U većini zapadnog javnog mnjenja formirana je slika o Rusiji kao neprijatelju i za sada ne postoje političke snage na vlasti u vodećim zemljama Evrope koje su voljne da tu sliku radikalno menjaju. A to, zapravo, znači da Evropa može biti uvučena u konflikt bez svoje volje i protivno svojim životnim interesima. Ovaj jezivi scenario je već ispisan, a Erdogan se trudi iz sve snage da isprovocira Putina na poteze koji bi uvukli u rat ceo NATO.

 

PUTINA PROVOCIRAJU Slično kao i u Ukrajini, Putina navlače da pređe „crvenu liniju“ i napadne otvoreno jednu NATO zemlju, posle čega bi sve članice Alijanse bile u obavezi da priskoče u pomoć. Napad na RF sa evropske teritorije izbacio bi iz igre dva (od tri) osnovna američka konkurenta – Rusiju i EU. U Vašingtonu se nadaju da bi oni, kao i u prethodnim velikim ratovima, ostali van borbe, jer je njihova teritorija zaštićena okeanom. Ipak, teško da bi se u Evropi, sa izuzetkom donekle pribaltičkih zemalja, Poljske, Rumunije i Ukrajine, našlo više onih koji bi sa puškom u ruci krenuli da opsedaju zidine Kremlja. Za to bi mogla da se iskoristi armija novopridošlih migranata, od kojih mnogi imaju ratno iskustvo. Ali sva je prilika da bi se ovi Arapi protiv Rusije proveli kao teleći but bačen pred gladnog lava.

S druge strane, kao da se potcenjuje – slučajno ili namerno – ruski ratni potencijal koji bi se potpuno razmahnuo u slučaju velikog rata. Čak i bez upotrebe nuklearnog oružja, Moskva ima načina da isporuči opasna ubojita sredstva do američke teritorije. A ukoliko opstanak Rusije bude ozbiljno doveden u pitanje, bilo bi vrlo pogrešno verovati da bi u Kremlju oklevali da upotrebe poslednje, najrazornije sredstvo samoodbrane. Čak i da Putin bude protiv toga, u slučaju ekstremne egzistencijalne pretnje – njega više niko ne bi ni pitao. Generali bi preuzeli stvar u svoje ruke. Zato je Konašenkov u pravu kada opominje Vašington da „ne dozvole da ih u zamku uvuku turski partneri“. Ko god da tu koga uvlači u zamku, mora biti svestan da time zateže omču oko vrata celoj planeti. Da li je moguće da neko to zaista i priželjkuje?

[/restrictedarea]