Budućnost je njihova

Koncert ciklusa Mladi i uspešni i svetske premijere na Kolarcu

Piše Smiljka Isaković

Tvorac premijerno izvedene simfonijske fantazije Svemir Jugoslav Bošnjak, kao iskusan radijski čovek, zna koliko pažnju publike drži savremena muzika, te nas je proveo kroz četiri simfonijske slike svedeno i jasnim tonalnim izrazom, bez nepotrebnih atonalnosti kojima publiku često muče savremeni autori

U okviru ciklusa kojim se afirmišu mladi i talentovani umetnici (Mladi i uspešni i svetske premijere), Simfonijski orkestar RTS održao je 6. februara koncert u Kolačevoj zadužbini, pod upravom Bojana Suđića, sa delima Šumana, Bramsa, Štrausa i Bošnjaka. Kao doprinos očuvanju nacionalne baštine, što je oduvek i bila misija ovog orkestra, izvedena je svetska premijera simfonijske fantazije Svemir, najnovijeg dela dugogodišnjeg producenta Muzičke produkcije RTS Jugoslava Bošnjaka. Kao iskusan radijski čovek, Bošnjak zna koliko drži pažnju publike savremena muzika, te nas je proveo kroz četiri simfonijske slike svedeno i jasnim tonalnim izrazom, bez nepotrebnih atonalnosti kojima publiku često muče savremeni autori. Za razliku od njegovih prethodnih kompozicija, ovde se jasnoća izraza i povremena repetitivna tehnika izražavaju kroz maštovite tonske boje i izbegavanje gomilanja složenijih i gušćih elemenata. Muzički svemir Jugoslava Bošnjaka je prozračan, od diskretnog nastanka do velikog praska. Predviđamo lepu budućnost novom delu.

[restrictedarea]

Mladi pijanista Aleksandar Pavlović nastupio je kao solista u Šumanovom Koncertu za klavir i orkestar u a-molu. Na premijeri ovog koncerta 1846. svirala je Šumanova žena, čuvena pijanistkinja Klara Vik. Ugledajući se na zvučne mogućnosti klavira tog vremena, solista je smanjio pedalizaciju i usporio tempo, pa se moglo čuti bogatstvo razmene muzičkih tema između orkestra i klavira, što se inače u savremenom shvatanju da je samo brzina odraz kvaliteta, često ne čuje. Lepota klavirskog tona i udubljivanje u samu ideju učinili su ovu interpretaciju zrelijom nego što se moglo očekivati od godina soliste. Saradnja sa dirigentom je bila odlična, a orkestar se pokazao kao pravi partner klaviru (pohvale duvačima). Interpretacija Šumana, koji se inače ne izvodi često, oduševila je publiku, pa se Pavlović odužio malim, suptilnim i prekrasnim bisom, Šumanom naravno, a ne nekom vratolomnom spektakularnom egzibicijom. Ukus je sve, rekao je još davno Fransoa Kupren.

Akademsku svečanu uvertiru opus 80 Johanes Brams je napisao 1880. godine za univerzitet i orkestar u pruskom gradu Breslau (danas Vroclav u Poljskoj), kada su ga nominovali za počasnog doktora. U najvećem orkestarskom sastavu koji je do tada koristio upotrebio je teme nekoliko veselih kafanskih studentskih pesama, od kojih je jedna bila zabranjena do 1871. godine zbog političke pozadine. Brams se sarkastično poigrao, jer mu se moglo, uštogljenom akademskom atmosferom, da bi na kraju ipak završio regularnom studentskom himnom Gaudeamus igitur za tuti orkestar. Orkestar RTS se očito zabavljao u ovoj kompoziciji, a gde je zabava, tu je i dobra muzika.

Simfonijska poema Riharda Štrausa Til Ojlenšpigel zaokružila je burleskni ugođaj drugog dela programa. Pustolovine i nestašluci nemačkog srednjovekovnog antijunaka ovekovečene su u mnogim umetnostima. Štraus ga je majstorski predstavio podsmešljivim temama u hornama i klarinetu, dok je iskoristio mogućnosti velikog orkestra kao fon za Tilove peripetije. Kraj je tragičan, orkestar najavljuje pogubljenje, koje se odmah izvodi, dok u nastavku duhovita tema junaka nastavlja da živi. Maestro Suđić je kroz ovo komplikovano delo sa mnogo naglih promena ritma, tempa i raspoloženja, maestralno vodio orkestar, pokretima ruku, tela, ali i razigranim plesnim pokretima. Sledeći ovako nadahnuto dirigentsko umeće, Simfonijski orkestar RTS pokazao je svoje najbolje osobine, od velikog zvuka do duhovitih razmena među deonicama, sa odličnim duvačima koji su ovde veoma važni. Jedino što je zasmetalo ovoj uspešnoj večeri je greška u štampanom programu, inače odlično dizajniranom, u kome je umesto Tila Ojlenšpigela najavljena Štrausova simfonijska poema Don Žuan. Ipak, bolje pogrešan tekst nego pogrešne note.

[/restrictedarea]