Izlog knjige

Ježi Kosinski, „Obojena ptica“ i „Prisutnost“, Plato, 2015.

Često se dešava da knjige koje odražavaju „duh vremena“ ostaju aktuelne i u nekim drugim dobima, ali nije baš uobičajeno da duh „jednog“ vremena bude živ i istovetan sa duhom „drugog“ vremena. Objavljivanje dveju knjiga poljsko-američkog pisca Ježija Kosinskog (1933–1991), Prisutnost i Obojena ptica, koje su šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka bile senzacionalno književno otkriće, ukazuje na obnovljivost i svevremenost tema i istina koje su u njima bile oslikane.
Koliko god da u to vreme pisanje o nacističkim zločinima u Drugom svetskom ratu nije bilo do kraja detabilizirano, svekolika svetska javnost (ne samo čitalačka) bila je suočena sa ovom temom i imala je jasnu i polarizovanu sliku o tome ko su bili zločinci, a ko žrtve. Kada je Ježi Kosinski objavio Obojenu pticu kao autobiografski roman i u njemu opisao stradanja jevrejskog dečaka koji se tokom ratnih godina skriva po selima i šumama istočne Poljske i tamo biva odbacivan, mučen i zlostavljan od strane domaćeg življa, uobičajena predstava o „dobrima“ i „lošima“ se uzdrmala, a sam pisac dospeo u žižu istovremenih napada, osporavanja i duboke emaptije. Uzimajući za simboličku osnovu svoga romana autentičan običaj poljskog seljaštva da uhvaćenu pticu prefarbaju jarkim bojama i tako obojenu puste da leti svome jatu, koje je ne prepoznaje i kao uljeza rastrgne do smrti, Kosinski je po svoj prilici želeo da pokaže nakaznost filozofije markiranja i odbacivanja različitosti, čiji je rezultat nekontrolisano bujanje ljudske svireposti koja rađa zločine i nesreće. Dok njegov junak, crnpurasto Jevrejče koje liči na Ciganče, prolazi kroz stravična mučenja, događa se svojevrsna duhovna inicijacija, suočavanje sa ljudskim zlom.
Umetnički nerv kojim je osvestio ono što je prošlo umeo je da prepozna i ono što dolazi. Mediji i političko-finansijska svetska elita, kao nova sila što vlada svetom, a koja je lišena pravog znanja i mudrosti, i koje je Kosinski satirično predstavio u svom romanu Prisutnost, i danas su glavni „urednici“ sveta.
Čak i ako se čita u doslovnom značenju, kao komedija zabune usled koje jedan dobroćudan ali umno ograničen čovek, koji je ceo svoj život proveo kao baštovan jednog bogataša, sada iznenada sa tog imanja bude izbačen i našavši se spletom okolnosti u okruženju pripadnika visoke klase – političara i finansijera – tamo bude greškom smatran za bogatog, moćnog i mudrog čoveka, ovaj roman se odmah razume kao karikaturalna slika onih koji upravljaju svetom. Kosinski međutim mnogo dublje razmatra pitanje šta znači biti prisutan u svetu i u svom životu. Izlazak baštovana Čensa iz bašte njegovog dotašnjeg života, ekvivalentan je na simboličkom planu Adamovom izlasku iz Raja. Ne-Raj je obojen krajnostima – od ulične prljavštine i delinkvencije, do glamura i sjaja.
Nataša Anđelković

Žoze Saramago, „Zapis o pronicljivosti“, Laguna, 2015.

Svojevrstan nastavak „Slepila“, Saramagov roman „Zapis o pronicljivosti“ smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim, a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu romana pojavljuju se likovi iz „Slepila“, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje.
„Zapis o pronicljivosti“ je preispitivanje demokratije u savremenom svetu

Katarina Kolaković, ,,Beograd – vrata istoka, kapija zapada, Evro Book, 2015.

Svojevrsna enciklopedija o našem glavnom gradu, sa više od 500 fotografija – reprezentativno, kapitalno i vredno delo, u kome se predstavlja Beograd od postanka do današnjeg dana. U prvom delu, koje nosi naziv ‚‚Beograd kroz vekove“, data je istorija glavnog grada od njegovih prvih pomena pa do prve decenije XXI veka, obogaćena fotografijama koje na pravi način dočaravaju bogatu prošlost grada na nekadašnjoj granici. U drugom delu, koji nosi naziv ‚‚Beograd danas“, kroz enciklopedijske odrednice i više od 350 autentičnih fotografija upoznajemo sadašnji izgled grada, najvažnije institucije, ulice, trgove, spomenike kulture, muzeje, galerije, biblioteke, pozorišta, manastire, crkve bez kojih se danas ne može zamisliti grad koji je važno mesto na turističkoj i kulturnoj mreži Evrope.