Godina ekonomskog posrtanja

Piše Igor Jovanović

Nova godina nije donela mnogo razloga za slavlje onima koji se bave stanjem globalne ekonomije. Značajno usporavanje kineske privrede, veliki pad cena akcija na najvećim svetskim berzama, nagli pad cena nafte i briga za privredu zemalja u razvoju naterali su vodeće svetske ekonomiste da se zapitaju da li 2016. godina donosi i treći talas svetske ekonomske krize

Iako ga često nazivaju berzanskim špekulantom, svetski mediji i ekonomski stručnjaci navikli su da osluškuju šta biznismen Džordž Soroš ima da kaže o izgledima globalne ekonomije. Ono što su sada čuli nije ih nimalo obradovalo. Prema Sorošu, svet se nalazi na početku nove runde globalne ekonomske krize, koja u talasima potresa planetu još od 2008. godine. Iako ekonomisti još ne mogu da se slože da li je reč o velikim potresima ili prolaznim slabostima svetske ekonomije, najbogatiji ljudi sveta nisu imali mnogo dileme. Naime, smatra se da su oni koji svoj novac ulažu na berze, za samo nedelju dana u novoj godini izgubili oko 194 milijarde dolara zbog pada na vodećim svetskim berzama.

Šta se zapravo dogodilo te su zabeleženi tako razorni efekti u prvim danima 2016. godine? Upućeni navode da je potres na svetskim berzama bio toliki, da se takav ekonomski cunami dogodio svega tri puta u poslednjih 100 godina. I svaki put posle takvog pada usledile su ozbiljne globalne krize koje su ugrozile svetsku ekonomiju i donele godine recesije. Za sada ekonomisti još ne mogu da zaključe da li svetu preti isti scenario, ali se strahuje od posrtanja kineske privrede, daljeg pada vrednosti akcija i od daljeg pada cena nafte koje bi moglo da dovede u bezizlazan položaj ekonomije koje su zavisne od izvoza „crnog zlata“. Ekonomisti navode da su razvijene države, poučene krizom iz 2008. godine, spremne da reaguju brzo, štampaju novac i upumpavanjem u strateške firme spreče kolaps svojih ekonomija i tržišta. Zato se sada glavni problemi očekuju u državama u razvoju, među kojima je i Srbija, a koje su visoko zavisne od inostranih ulaganja i globalnog prosperiteta.

[restrictedarea]

CRNI SCENARIO Soroš nije jedini koji je upozorio na mogućnost crnog scenarija. Njemu se ubrzo pridružio i britanski ministar finansija Džordž Ozborn, čija je ocena da bi tekuća godina mogla biti najgora za svetsku privredu od 2008. zabrinula mnoge investitore i ulagače na berzama. Za sada, vodeće svetske finansijske institucije ne prognoziraju da će svet ući u recesiju, ali zlonamerni tvrde da one to zapravo nikada i ne čine, niti su bile u stanju da predvide slom 2008. godine. Ali, indikativno je da iste te institucije sada smanjuju prognoze rasta globalne ekonomije. Svetska banka je prognozu svetskog rasta spustila sa 3,3 odsto na 2,9 odsto, što je ipak bolje od onoga što je svet postigao u godini koja je ostala za nama.

Prognoze rasta smanjio je i Međunarodni monetarni fond 19. januara, po drugi put u kratkom vremenskom roku. Ta organizacija navela je da očekuje rast svetske privrede od 3,4 odsto u 2016. i 3,6 odsto u narednoj godini, ali je istovremeno upozorila da su rizici sada usmereni ka zemljama u razvoju. MMF je kao najveće opasnosti po svetski rast naveo naglo usporenje rasta u Kini, jačanje američkog dolara i povećanje kamata američke Uprave federalnih rezervi (FED), geopolitičke tenzije i sklonost ka izbegavanju rizika, ali je dodao da će svetle tačke i dalje biti ekonomije Indije i još nekih država u Aziji.

NAJVEĆA OPASNOST OD PANIKE Najviše zabrinutosti izazvalo je usporavanje rasta u Kini koje je u 2015. godini bilo 6,9 odsto, što je najslabiji rast u poslednjih 25 godina. Kako sada stvari stoje, kineska ekonomija će dodatno usporiti u 2016. godini i rast će pasti na 6,3 odsto.

Svet je uzdrmao i nagli pad cena nafte koja je u prvim danima 2016. godine spala čak i na ispod 30 dolara po barelu. Takav razvoj događaja ugrozio je stabilnost mnogih država, a među njima i Saudijske Arabije što je do pred kraj 2015. godine bio nezamisliv scenario. Na dodatne mere štednje odlučila se i Rusija, a britanske i brazilske naftne kompanije već su najavile otpuštanja hiljada radnika i značajno smanjivanje iznosa za nove investicije. Uz sve to, ekonomisti strahuju i od velikog zaduženja u Kini, tačnije od toga da su mnogi krediti plasirani bez dovoljno obezbeđenja, što bi moglo da uzdrma tamošnje finansijske gigante. Ono što teši stručnjake je činjenica da kineska vlada raspolaže gotovo neverovatnim novčanim rezervama kojima bi mogla da spasava svoje posrnule banke. Pored toga, kineske banke nisu toliko uvezane sa globalnom privredom kao što je to bio slučaj sa zapadnim finansijskim gigantima, te bi urušavanje Kine ipak imalo ograničeni uticaj na svetsku privredu. No, problem je u tome što se u ekonomiji ipak ne svodi sve na brojke pa postoji bojazan da bi panika lako mogla zadesiti tržišta širom sveta, usled čega bi i bez realnog razloga globalna privreda mogla pretrpeti nepredviđene i nepotrebno velike udarce.

Neke posledice već su počele da se osećaju jer je počela štednja novca. Kompanija Tifani saopštila je 19. januara da je širom sveta opala prodaja njenog nakita tokom praznične sezone, pošto kupci troše manje usled zabrinutosti zbog svetske privrede. Tifani je zabeležio pad od devet odsto u prodavnicama širom sveta, osim u Japanu. Takođe, objavljeno je i da je američka proizvodnja u decembru smanjena po najvećoj stopi u poslednjih šest godina, pošto su fabrike smanjile broj zaposlenih i broj porudžbina. Istovremeno je i indeks nabavke u privredi u Kini pao deseti mesec za redom.

BOGAĆENJE BOGATIH Međutim, neke stvari ne može da izmeni ni strahovanje od nove globalne ekonomske krize. Među njima je na visokom mestu činjenica da najbogatiji postaju sve bogatiji, a da siromašni u svetu i dodatno siromaše. Tako je međunarodna humanitarna organizacija Oksfam navela da je polovina ukupnog svetskog bogatstva u rukama 62 najbogatija čoveka na svetu. Pre pet godina polovina globalnog bogatstva bila je raspoređena na 388 osoba. Istovremeno, od 2010. godine imovina najsiromašnijeg dela populacije smanjena je čak za 41 odsto. Ovde još treba znati da je polovina super bogataša iz Amerike, a 17 iz Evrope. Biće da su oni na vreme pripremili zalihe ako ponovo udari kriza.

To se ne može, na žalost, reći za države u razvoju, među kojima je i Srbija, a koje bi sada mogle da osete najgore posledice ekonomskih posrtanja. Loša vest za svetsku privredu je to što su te privrede sada mnogo značajniji deo svetske ekonomije nego što je to bio slučaj 2008. godine, pa će i globalni uticaj eventualnih problema biti mnogo veći. Ekonomije država u razvoju mnogo su osetljivije na spoljne uticaje pa ih je uzdrmalo čak i blago povećanje kamatne stope FED. Taj slučaj bio je primenjiv i na Srbiju, čiji je spoljni dug praktično porastao istog trenutka kada je FED podigao kamatnu stopu za svega četvrtinu poena. To u praksi znači sledeće: javni dug Srbije na kraju novembra premašio je 25 milijardi evra, što je 76,5 odsto BDP-a. Trećina srpskog duga je u dolarima. Američka valuta je u 2015. godini ojačala oko 13 odsto u odnosu na evro, što je javni dug Srbije uvećalo za nešto više od milijardu evra, odnosno skoro tri odsto BDP-a. Srbija planira da se i u 2016. godini zadužuje u dolarima, kada će stići i ugovoreni kredit Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara.

Tadašnje srpske vlasti navele su za krizu iz 2008. godine da može da bude razvojna šansa za Srbiju. Od te „šanse“ država i danas ne može da se oporavi. Sadašnja vlada znatno umerenije dočekuje upozorenja svetskih ekonomista. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da država ne može da utiče na globalna dešavanja, ali da se dobro pripremila za udare spolja. „Ne možemo da se izmaknemo, ali na vreme smo preduzeli važne mere“, rekao je Vučić. Ostaje nam samo da se nadamo da vetar neće biti toliko jak da prevrne i srpski brod. Kako je krenula 2016. godina, biće za to potrebno i dosta sreće.

[/restrictedarea]