Tabloidna revolucija

Dragomir Antonić 

U Srbiji se ponovo vrši eksperiment. Ako uspe, vlade će se u budućnost rušiti mobilnim telefonima koje uveliko koriste i deca predškolskog uzrasta

Javljaju se stari znanci sada sa novim verzijama prošlih događaja. Jasuši Akaši svedoči na suđenju generalu Ratku Mladiću i kaže da Srbi nisu želeli rat, već rahmetli Alija i Amerikanci. Karl Bilt slično priča. Pojavljuje se svedočenje nekakvog američkog bivšeg, čuj bivšeg, špijuna CIA, koji izjavljuje da je ova obaveštajna organizacija rukovodila rasturanjem nekadašnje SFRJ finansirajući razne nevladine organizacije, političare na vlasti i u opoziciji, vojne i policijske oficire, istaknute javne ličnosti to jest  „intelektualnu elitu “. Srpski rečeno, svako ko je želeo da ruši i izazove smrt desetina hiljada ljudi, žena, dece bio je dobrodošao, a za to i dobro plaćen.

ŠTA JE POTREBNO ZA MIR? Bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter, odmah po odlasku iz Beograda, hvalio se kako je sprečio formiranje koalicione vlade Srbije, koja, iako je narod na izborima glasao za nju, nije bila po volji Amerikanaca. Oni se ni danas ne izvinjavaju, a kamoli da odgovaraju pred nekim sudom za učinjena krivična dela. Naprotiv, ponose se njima i savetuju nas kako bi trebalo da živimo u miru, a uslov za mir je da zaboravimo njihove zločine. Ko ne veruje strancima može da čita i domaćeg Srđu Popovića koji je još u oktobru 1994. godine u „Globusu“ izjavio da „nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena“.

[restrictedarea]

Čini se da je Srbija ponovo izabrana za državu u kojoj će se vršiti novi eksperimenti. Izgleda da smo mi nekako moralno podobni da se nad nama izvršavaju opiti. Od navodnih krivaca za Prvi svetski rat, preko zaraženih vaški pegavim tifusom (danas je u pitanju ebola, sida, uranijum, zalivska bolest…) do streljanja 100 Srba za jednog nemačkog vojnika, i stvaranja zajedničke države sa onima koji su nas ubijali. Zatim je došao komunizam sa ateizmom i Golim otokom za neistomišljenike unutar jedne partije. U Bačkoj Topoli je 1956, posle sovjetske invazije na Mađarsku, bio otvoren veliki prihvatni centar za izbeglice iz Mađarske, uglavnom mađarske Jevreje. Mnogo poznatih ljudi je prošlo kroz taj centar, među njima i Soroš, koji se tu „slučajno“ sreo sa Topić Mimarom i drugima. Ima živih svedoka tih susreta, a ni sva dokumenta nisu uništena. Onda je došlo rasturanje države, monstruozni NATO genocid u kontinuitetu zbog koga će generacije građana Srbije umirati. Peti oktobar stiže sa ofarbanom revolucijom. Pomislih, sad je konačno završeno. Kad ono – ništa. Ponovo 2004. paljenje crkava i ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji, zatim i zvanično otimanje Kosmeta od strane NATO ratnih zločinaca.

TABLOIDI ILI REALNOST Danas je na delu tabloidna revolucija. Umesto da se vlast menja ofarbanom revolucijom, primenjuje se tabloidna. Jeftinija je, ne zahteva izvođenje naroda na ulice, a i narod mrzi da se mlati po ulici. Narod ili bolje rečeno biračko telo je već pripremljeno naizgled besmislenim televizijskim rijaliti programima (o besmislicama videti Zakon i krivulju zaborava pamćenja, nemačkog psihologa Hermana Ebinghausa, 1850. do 1909. godine. Koga mrzi da čita njegove studije neka pogleda Psihološki rečnik Dragana Krstića, Beograd, 1988). Na više godina pripremanom tlu sada se sukobe tabloidi. Pišu se i čitaju samo naslovi. Ostali deo teksta je nepotreban. Prepušta se mašti „čitaoca“ koja je već zaražena besmislicom. Zahvaljujući internetu sve se širi društvenim mrežama. Svi postaju učesnici. Imaju mišljenje i stav. Internet prenosi tabloide, tabloidi prenose internet. Zemlja je pred kolapsom. Smrt vreba iza svakog ćoška a kasirke zakidaju na računima. Hrana je kancerogena. Pitanje je vremena kad će se premijer lično pobiti sa ministrima i to pred kamerama.

Logično, u realnom životu ništa od ovog nije stvarno. Pitanje je i da li realni život postoji? Ako ga ima, a ima ga, u manjini je i nedostupan javnosti. Ako eksperiment uspe, vlasnici medija postaće moćna sila (u doba Hersta zvala se Sedma sila) i vladarima sveta biće dovoljni, uz malu pomoć privatne policije, da održe red među demokratskim robovima. Nažalost, ponovo smo zemlja opita. Ko ne veruje neka se zapita šta je zadatak fonda KKR u Srbiji? Kakav je uticaj Endrjua Salivana iz OCCRP koji je od 2004. u Sarajevu odakle finansira i KRIK (Stevan Dojčinović je kod njega urednik)? Ko plaća BIRN? Ako eksperiment uspe, vlade će se u budućnosti rušiti mobilnim telefonima koje uveliko koriste i deca predškolskog uzrasta. Ne bojte se, neko od sadašnjih učesnika će se ispovediti kroz desetak godina.

Molim se da eksperiment ne uspe. Ne zaboravimo naše junake u Hagu. Dok ovo pišem, general Vladimir Lazarević je u zatvoru. Nadam se da je danas na slobodi. Dobro došao, generale.

[/restrictedarea]