Sprema li se sandžačko proleće

ČEMU SLUŽE ZAHTEVI ZA AUTONOMIJU

Piše IGOR JOVANOVIĆ

Kao što su laste siguran znak dolaska proleća, tako su i rastući zahtevi za autonomijom određenih delova Srbije siguran znak da se približavaju neki izbori. U ovom slučaju, ulogu vesnika skorog glasanja preuzeli su predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin i muftija sandžački Muamer Zukorlić, sve češćim, glasnijim i gotovo sinhronizovanim zahtevima da Sandžak dobije teritorijalnu ili neku drugu vrstu autonomije 

Dvojac Sulejman Ugljanin i Muamer Zukorlić, koji su, inače, već godinama u međusobno lošim odnosima, sada je očigledno zaigrao na istu kartu, pokušavajući da sebi obezbedi širu glasačku bazu pred lokalne (a možda i parlamentarne izbore) naredne godine. Iako njihove akcije više nisu toliko jake među Bošnjacima u Srbiji, srpske vlasti trebalo bi da pripaze da njihovi pozivi na autonomiju, pa čak i na formiranje države, ne padnu na plodno tle posrnule ekonomije jugozapadne Srbije i nemaštine koja je uvek bila najodaniji partner radikalizmu.

 

POVRATAK U DEVEDESETE Nakon godina umerenog delovanja kakvo mu je nalagalo ministarsko mesto u Vladi Srbije, Ugljanin se posle odlaska iz Nemanjine 11 vratio svojoj staroj ideologiji iz devedesetih godina prošlog veka. Čak je počeo i da se poziva na rezultate svog tadašnjeg političkog angažmana, odnosno referenduma koji je 1991. godine među Bošnjacima sprovela SDA. Samo što je sada ta autonomija, u Ugljaninovoj interpretaciji na manifestaciji u oktobru povodom godišnjice sprovođenja ilegalnog referenduma, prerasla u državnost. Naime, obraćajući se omladincima SDA, Ugljanin im je poručio da imaju pravo i na svoju državu Sandžak. „Draga omladino, dragi prijatelji, deco naša, imate dobar osnov, imate pravo, imate dokumenta, ništa više da ne znate, samo ove tri stvari koje sam rekao, setite se sjeničke konferencije, setite se ZAVNOS-a i setite se devedeset prve – imate pravo na državu, na državu imate pravo. Pravite je, mi ćemo vas pomoći“, rekao je tada Ugljanin.

[restrictedarea]

Predsednik SDA i bivši ministar pokušao je tada da za incident okrivi „neodgovorne srpske medije, novinare i političare“, pa je čak pretio i tužbom za klevetu, ali je morao da odustane od te ideje jer je ubrzo objavljen i audio-zapis njegovog govora. Ugljaninova ideja odbačena je i među predstavnicima ostalih bošnjačkih partija i dela nevladinih organizacija. Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i Ugljaninov stranački saborac iz devedesetih godina, sada smatra da SDA pričom o autonomiji Sandžaka samo prikuplja jeftine političke poene. Takođe, Ljajić misli da takve ideje više nemaju nikakvo uporište ni u Sandžaku, niti kod potencijalnih Ugljaninovih stranih saveznika. „Ne da sam ubeđen, ja sam više nego uveren da ne postoji jedan čovek, ne u Evropi nego u Turskoj ili nekoj arapskoj zemlji, koji će to da podrži“, rekao je Ljajić.

Rezultati izbora u Novom Pazaru, najvećoj bošnjačkoj sredini u Srbiji, sada daju za pravo potpredsedniku Vlade Srbije. Sandžačka demokratska partija koju je on osnovao upravlja Novim Pazarom u drugom uzastopnom mandatu, a dobro upućeni u tamošnje prilike navode da Ugljaninova stranka u poslednje vreme i dodatno gubi na snazi. Verovatno je ponovno pokretanje priče o autonomiji Sandžaka i izazivanje bošnjačkog nacionalizma pokušaj da se taj trend preokrene, ali bez velikog napora i moćnih saveznika Ugljanin nije favorit u toj trci.

Njegov potencijalni saveznik ne može biti ni sandžački muftija Muamer Zukorlić, već godinama, sa manjim ili većim uspehom, nezaobilazni politički faktor u Sandžaku, koji takođe često ume da nepotrebno podigne međunacionalne tenzije. Ugljanin i Zukorlić su dugo u sukobu jer muftija optužuje Ugljanina za izdašnu pomoć u stvaranju Islamske zajednice Srbije koja se odvojila od Zukorlićeve Islamske zajednice u Srbiji i formirala sopstveni rijaset odbacujući presudni uticaj rijaseta u Bosni i Hercegovini na muslimane u Srbiji. Iako i Zukorlić sada zastupa autonomiju Sandžaka, on navodi da je njegov koncept proevropski, dok Ugljaninove ideje smatra zastarelim i utopijskim.

 

PROEVROPSKI MUFTIJA Gotovo paralelno sa Ugljaninom, i Zukorlić je u javnost istupio sa idejom o autonomiji Sandžaka koja ne bi smela da bude osvojena na štetu Srbije i Crne Gore, država koje dele region o kojem je govorio muftija. Prema njegovim rečima, Sandžaku treba da budu priznate one osobenosti koje mu pripadaju istorijski, kulturološki, geografski i ekonomski. „Drugo načelo je da status Sandžaka bude rešavan kroz dijalog koji će dovesti do dogovora, bez jednostranih akata, ili ne daj bože nekih drugih, radikalnih načina nametanja jednostranih rešenja. Treće načelo je da regionalnu autonomiju ne želimo da ostvarujemo ugrožavanjem teritorijalnog suvereniteta i integriteta niti Srbije niti Crne Gore. Imajući sve to u vidu, pretežni politički, medijski i opštedruštveni stavovi koji se formiraju prema meni su neosnovani i pokušaj su zastrašivanja građana Crne Gore, predstavljajući me kao opasnost po tu državu“, rekao je Zukorlić u nedavnom intervjuu za podgoričku „Pobjedu“.

Za razliku od Ugljanina koji sada deluje prilično usamljeno i bez jačih političkih saveznika, muftija Zukorlić pokušava da svoje ideje pokaže proevropskim, a sebe oslika kao sagovornika prihvatljivog i za strane diplomate. Tako je sandžački muftija 18. decembra u Novom Pazaru razgovarao sa američkim ambasadorom u Srbiji Majklom Kirbijem kome se pre svega požalio na loše stanje u Bošnjačkom nacionalnom veću. U saopštenju sa sastanka, objavljenom na sajtu sandžačkog mešihata, navodi se da su sagovornici razgovarala sat i „razmenili stavove o pitanjima vezanim za lokalnu i regionalnu stabilnost sa posebnim osvrtom na proces demokratizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kao i refleksije događaja sa Bliskog istoka na ovaj prostor“.

Ali Zukorlić nema samo problema u Srbiji sa svojim konceptom. U poslednje vreme pretrpeo je mnogo kritika reisa Islamske zajednice Crne Gore Rifata Fejzića, koji je sandžačkog muftiju čak uporedio sa nosiocima ekstremnih islamskih uverenja. „Oni deluju u celoj Crnoj Gori i magnet su za svakog ko je makar malo, opravdano ili neopravdano, nezadovoljan“, izjavio je u jednom intervjuu Fejzić govoreći o pristalicama muftije Zukorlića u Crnoj Gori. U pozadini tog sukoba svakako je želja da se Islamska zajednica Crne Gore čvršće veže za onu u Sandžaku, a preko nje i sa rijasetom u Bosni i Hercegovini. Međutim, od kada je za reisa u BiH izabran Husein Kavazović, čini se da crnogorski reis ima tamo jače uporište od muftije Zukorlića, čiji je veliki uticaj značajno oslabio posle odlaska reisa Islamske zajednice BiH Mustafe Cerića, koga pojedini optužuju i za preterano tolerisanje ekstremnih zajednica u Bosni.

Dakle, sada se priče o teritorijalnoj autonomiji Sandžaka uglavnom pripisuju želji posrnulih političara da povrate deo glasača, ali treba imati u vidu da je taj deo Srbije jedan od njenih najsiromašnijih regiona. Zato bi Vlada Srbije trebalo stalno da ima na umu da je nemaština jedan od najboljih regrutera za sve vrste ekstremizma. Ako se to ima u vidu, onda je jasan put kojim treba ići. Tom delu Srbije su preko potrebne nove investicije, ulaganja u putnu, obrazovnu i zdravstvenu infrastrukturu. Možda će neko reći da je isto neophodno svakom delu države, ali mudre vlasti ipak treba posebno da budu osetljive na pitanje tretmana sugrađana manjinskih zajednica. Zato nema razloga da se sada Sandžak u medijima promoviše prvenstveno po idejama moguće opasnim za ceo region, kada Srbija, na primer, doživljava pravi atletski bum započet baš iz tog područja. Kako smo majstori da dobre vesti učinimo nevidljivim, tako verovatno niko nije ni čuo podatak da su malinari u Prijepolju na dobrom putu da preuzmu primat u gajenju tog voća od onih u Valjevu i okolini Užica.

Pri svemu tome uvek treba biti svestan da manjine u Srbiji mogu da budu njeno veliko bogatstvo, ali i da se lako mogu zloupotrebiti za destabilizaciju države u pojedinim prelomnim trenucima. Verovanje da većinski narod i vlast nemaju ogromnu ulogu u tome šta će od ta dva biti, jednako je pucanju u sopstvene noge.

[/restrictedarea]