Oproštaji i zaboravi

Dragomir Antonić 

Oni koji od nas Srba zahtevaju da zaboravimo prošlost najpre bi trebalo da zatraže oprost od porodica svakog od ubijenih NATO bombama i raketama, a njih ima preko šest hiljada

Čim neko od nazovi velikih glavešina NATO zločinaca, evrounijatskih korumpiranih mafijaša ili izuzetnih Amerikanaca dođe u Srbiju, još na aerodromu poviče: Zaboravite prošlost! Prošlost neka ostane u prošlosti! Okrenite se budućnosti! Zašto im smeta prošlost? Srpska prošlost? Biće da ne smeta naša prošlost već njihovo učešće u njoj. Bilo bi pošteno reći: „Zaboravite šta smo vam u daljoj i bližoj prošlosti radili, kakva smo vam sva nedela učinili, zlo naneli. Kajemo se i izvinjavamo. Molimo vas da nam oprostite.“ Mogli bi ako se iskreno kaju zločina koje su Srbiji i njenim građanima učinili.

MI DA ZABORAVLJAMO, ONI DA SE NE KAJU Neće se pokajati, još manje izviniti, nego će nastaviti sa još gorim pritiscima i zločinima. Onda će ponovo doći neki drugi glavešina iz ovih organizacija i tražiti da zaboravimo ono što nam danas rade. Vuk dlaku menja, al’ ćud nikako! Mi Srbi narodnu izreku moramo uvek imati na umu. Ne smemo zaboraviti da su „Latini stare varalice“.

[restrictedarea]

Jens Stoltenberg, glavni među NATO monstrumima, dođe u Beograd i reče studentima na Fakultetu političkih nauka: „Nismo bombardovali srpski narod (ne znam zbog čega su moja žena i ćerka sedele 78 dana u skloništu kad nas nisu bombardovali), već smo bombardovali zbog loših stvari koje je činio režim Slobodana Miloševića“!? Pre toga je otpevao na srpskom jeziku pesmicu: Ringe, ringe, raja, ogroman doprinos nemačke kulture evropskom dečjem stvaralaštvu, a zatim dodao: „Za vas je najbolje da uđete u NATO.“ Za Jensom nije zaostao ni predstavnik države koja se hvali da je danas jedinstvena na planeti, njegova ekselencija Keri. Pre nego što nazva Boga ili reče Dobar dan izjavi: „Prošlost ostaviti u prošlosti!“ Kakva mudrost! Kakvo mehaničko pamćenje – pisao je Herman Ebinghaus – dodajući „i kod besmislenih slogova je utvrđeno da prvo čitanje ima najjače dejstvo za neposrednu reprodukciju“ (Branislav Lorenc, Psihologija, Beograd, 1926, str. 135).

Zato je razumljivo što je i engleski general NATO monstruma tražio da se ispovedi – što je za svaku pohvalu – kod patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Izjava generala: „Kad su NATO snage ušle po Kumanovskom sporazumu u Prištinu, zatekao sam čoveka koji se zvao Andreja Tomanović i koji je radio kao lekar u prištinskoj bolnici kako se pakuje i sprema da napusti grad. Od toga sam ga odgovorio, rekao mu da su nam sad lekari najpotrebniji i dao mu čvrstu oficirsku reč da mu se ništa neće desiti i da mu garantujem bezbednost. Poslušao me je i ostao. Sutradan kad sam došao u bolnicu njega nije bilo. Svojim oficirima obaveštajcima sam naredio da ga pronađu. Posle nekoliko dana potrage dobio sam izveštaj da su Albanci doktora masakrirali, izvadili mu sve unutrašnje organe a ostatke tela bacili. Od tada moja muka ne prestaje jer sam se osećao krivim za njegovu smrt, što uistinu i jesam bio, i što sam pogazio oficirsku reč. Imao sam potrebu nekom da ovo ispričam i zatražim oproštaj, ako je oproštaj moguć za nedelo koje sam učinio.“ Andreja Tomanović, rođen u Dubrovniku, bio je jedan od najčuvenijih hirurga na Kosovu i Metohiji. Imao je šezdeset godina kad su ga zlikovci ubili.

U HAGU PONESTAJE SRBA Zato, gospodo, kad tražite da mi Srbi zaboravimo prošlost, to ne tražite zbog nas već zbog sebe. Zapamtite, ne postoji vlast ili čovek na vlasti u Srbiji – a da će ga Srbi poslušati – koji vam može obećati da će Srbi zaboraviti prošlost ili dati oprost za zločine koje ste učinili i još činite nad srpskim narodom. Oproštaj, ako vam je do njega iskreno stalo, tražite od roditelja Milice Rakić. Ni tri godine nije imala. Ili od roditelja Sanje Milenković iz Varvarina. Tek je napunila 16 godina kad ju je vaša bomba raznela. Tražite oproštaj od lekara Bratislava Gaja Miladinovića iz Aleksinca. Dok je bio sa svojom jedinicom u Predejanima vaše otrovne bombe ubile su u Aleksincu oca Dragomira, majku Ljubiva, sestru Snežanu. Pozovite porodice svakog od ubijenih vašim bombama i raketama, ima ih preko šest hiljada, i kad vam oni oproste, i drugi će vam oprostiti. Dotle, ne tražite nikakav zaborav, jer i danas baš vas briga za Srbe na Kosovu i Metohiji. Šiptare niste ni opomenuli zbog zločina koji se juče desio u selu Goraždevcu. Zločini nad Srbima nisu zločini, ali zato vaši zločini nad Srbima valja da se zaborave.

U Hagu ponestaje Srba. Ostadoše sudije bez para. Sad traže Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića zbog nepoštovanja suda!? A ko taj sud uopšte poštuje? Javno potpisujem: Ne poštujem ni sud ni sekretarijat ni tužilaštvo haškog tribunala. Molimo se za srpske junake u haškom kazamatu.

[/restrictedarea]